Tito - superstar

Muzej Jugoslovenske kinoteke prikazuje 15. oktobra ciklus “Tito - superstar”, koji čine tri filma u kojima je glavni lik doživotni predsednik bivše Jugoslavije Josip Broz Tito, a nastali su u rasponu od gotovo pola veka - “U planinama Jugoslavije” (1946), “Sutjeska” (1973) i “Tito po drugi put među Srbima” (1993).

Muzej Jugoslovenske kinoteke prikazuje 15. oktobra ciklus “Tito - superstar”, koji čine tri filma u kojima je glavni lik doživotni predsednik bivše Jugoslavije Josip Broz Tito, a nastali su u rasponu od gotovo pola veka - “U planinama Jugoslavije” (1946), “Sutjeska” (1973) i “Tito po drugi put među Srbima” (1993).

Sovjetsko-jugoslovenski film “U planinama Jugoslavije” (V gorakh Jugoslavii) režirali su Abraham Rom i Eduard Tiše (Eduard Tiše), a Tita je igrao Ivan Bersenev. U “Sutjesci” Stipe Delića Tita je ovekovečio slavni Ričard Barton (Richard Burton), a u filmu “Tito po drugi put među Srbima” Želimira Žilnika igrao ga je Dragoljub Ljubičić.

Prema navodima direktora Muzeja Jugoslovenske kinoteke Dinka Tucakovića, još od vremena filma “U planinama Jugoslavije”, filmaši su bili na mukama kako na velikom ekranu predstaviti oca nacije. Najčešće su to pokušavali da eskiviraju, kao Fadil Hadžić u “Desantu na Drvar” (1963), gde je Tito na fotografijama u rukama Nemaca i u parčetu arhivskog materijala kod legendarne pećine. Stvari se menjaju kada, prema tvrđenju Veljka Bulajića, direktno od Tita dobija zeleno svetlo da radi “Bitku na Neretvi” (1969). Ali široko.

Glumačku podelu čini planetarni krem, velike zvezde i prvaci nacionalnih kinematografija, Holivud i Evropa. Jul Briner, Orson Vels predstavljaju SAD, Bondarčuk i Oleg Vidov SSSR, Kurd Jirgens i Hardi Kriger Nemačku, Franko Nero i Silva Košina Italiju... Ni nacionalni tim nije ništa lošiji, Velimir Bata Živojinović, Milena Dravić, Ljubiša Samardžić... Muziku radi Hičkokov Benard Herman (čuveni “Marš četnika” kasnije je obradio Lajbah), plakat Pikaso... Na snimanju se pomalo i gine, a most se ruši u trenutku dok nisu radile kamere.

Ipak Tito je zadovoljan. Na filmskom zapisu sa snimanja vidi se kako u belom letnjem odelu sedi sa Jovankom dok pred kamerama besni bitka. Skida panama šešir koji prihvata reditelj Bulajić, i ne zna šta bi radio sa njim...

“Neretva” je ušla u trku za Oskara, a bioskope puni kako zainteresovana publika, tako i dobro organizovani učenici. I iz današnje perspektive još uvek izgleda monumentalni, kao pravi, mada pregolem i nezgrapan spomenik, epohi koju bi mogli da nazovemo “Cinema Tito”, naveo je Tucaković.

Posle tako uspešno obavljenog zadatka, izrodilo se saznanje da je došlo vreme da se i sam Tito pojavi ovaploćen i obesmrćen na celuloidnoj traci.

Novi izazov je “Sutjeska”, a zvezda po meri Ričard Barton. Ipak, zlatna vremena su prošla. Zemlju su potresli istupi liberala i nacionalno osvešćenih, a pripremao se i famozni Ustav (1974). Uz Bartona tek odabrana domaća garda, a iza kamere nema velikog meštra Bulajića, nego tek njegov šegrt Stipe Delić. Bartonovi, Elizabet Tejlor i Ričard, pune stupce nakvasale žute štampe u pokušaju, helikopterom dolaze sa Svetog Stefana na snimanje u Bosnu, vole se, pomalo i biju, dolaze i u Niš na Festival glumačkih ostvarenja... Titu stižu aberi kako se Barton ne odvaja od flaše s viskijem, što ni drugu Starom nije strano, al' red je red. Film nije ni primirisao Oskarima, verna publika su samo organizovani učenici.

Pojavljuju se i prvi vicevi, na nivou urbanih legendi: “Šta je Titi (Barton) rekao kada su bombe padale oko njega? Reks (omiljeni nemački ovčar), skoči bomba!”. Barton i Liz su otišli u beli svet da se vole i razvode, a Tito je ostao nezadovoljan i više se nikada kao producent iz senke nije upuštao u takvu avanturu, naveo je Tucaković.

I onda su lagano i domaći glumci porasli da uđu u par maršalovih čizama.

Najčešće je to radio Marko Todorović, započevši u prvom 100 odsto domaćem ratnom spektaklu “Užička Republika” (1974) Živorada Žike Mitrovića, koji je prvi u partizanskom filmu prepoznao potencijal vesterna. Todorović, kao odobreni Tito, nastavio je da igra ulogu u brojnim TV serijalima i dramama. Bila je to inače praksa u Istočnom bloku da jedan glumac isključivo igra prvog među jednakim drugovima. Sam Todorović, kako je naveo Tucaković, pričao mu je da je bio u dilemi da li da prihvati ulogu u hiperkomercijalnom serijalu Zorana Čalića o Žiki i njegovoj dinastiji, gde se uz gomilu psovki i lascivnih dosetki nadmudrivao sa Gidrom Bojanićem, na radost srpske i sovjetske publike.

Tito je bio i Laza Ristovski u “Igmanskom maršu” (1983) Zdravka Šotre, iza kojeg je ostao još jedan vic, koji je ušao u popularnu kulturu: “Šta je Tito naredio Prvoj proleterskoj? Da ode po led za viski!”. Sada je uloga, izgleda čvrsto u rukama Voje Brajovića, koji je tapiju dobio 1992. u filmu “Tito i ja” Gorana Markovića, a ove, 2010. godine, ponovio je rolu u biografskom filmu o Radivoju Žućku Koraću.

Tucaković je kao zanimljiv naveo i eksperiment Želimira Žilnika koji je maršalovu majušnu uniformu navukao na stasitog Mićka Ljubičića, kojem je narod, iako uopšte nije ličio na pokojnika, prilazio i žalio se na nevolje koje su ga snašle. A bilo ih je mnogo tih 90-ih - rat, beda, hiperinflacija... Sasvim dovoljno da mnogi požele da se Tito povampiri. Na Kosovu se proročki pevalo: “Drug se Tito vratio iz groba, sad se zove Milošević Sloba!”

Sajt Jugoslovenske kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)