• Search form

22.11.2009 | 09:41

Tolstoj kao ogledalo koprodukcije

Film “Poslednja stanica” o poslednjim danima Lava Tolstoja i njegovom bežanju iz Jasne Poljane, u režiji Mihalea Hofmana (Michel Hoffman), privukao je veliku pažnju i publike i kritike na nedavnom 19. Filmskom festivalu istočnoevropskog filma u Kotbusu, na kojem je glavnu nagradu dobio dobila ratna drama “Obični ljudi” mladog srpskog reditelja Vladimira Perišića.

Drama “Poslednja stanica” je nemačko-ruska koprodukcija, snimljena s britanskim zvezdama u istočnoj Nemačkoj, a moglo bi se reći da pripada filosofskoj komediji.

Tolstoj kao ogledalo koprodukcije

Film “Poslednja stanica” o poslednjim danima Lava Tolstoja i njegovom bežanju iz Jasne Poljane, u režiji Mihalea Hofmana (Michel Hoffman), privukao je veliku pažnju i publike i kritike na nedavnom 19. Filmskom festivalu istočnoevropskog filma u Kotbusu, na kojem je glavnu nagradu dobio dobila ratna drama “Obični ljudi” mladog srpskog reditelja Vladimira Perišića.

Drama “Poslednja stanica” je nemačko-ruska koprodukcija, snimljena s britanskim zvezdama u istočnoj Nemačkoj, a moglo bi se reći da pripada filosofskoj komediji.

Tim filmom je i otvoren 19. festival u Kotbusu, na kojem je predstavljen kao portret Tolstojevih političkih i ličnih konflikata uoči pada carizma, sa Kristoferom Plamerom (Christopher Plummer) i Helen Miren (Helen Mirren) kao bračnim parom Tolstoj, te Džejmsa Makavoja (James McAvoy) u ulozi Bulgakova.

U osnovi je istoimeni roman Džeja Parinija, čiji je siže konflikt između bogatstva i slave kojom je okružen Tolstoj s jedne, i ideja odricanja od privatne svojine, materijlanih blaga i zadovoljstava s druge strane.

Tolstojevci, koje predvodi Čertkov, vide u njemu proroka i njegovo ime im služi da osvetle eskperimenat, neku društvenu tvorevinu između kolhoza i komune hipija.

Oni zameću spletku sa ciljem da ubede Tolstoja da narodu zavešta autorska prava na svoje romane-bestselere, odnosno prertvori ih u opšte dostupnu imovinu. To bi kao posledicu imalo razaranje sopstvene porodice na čelu sa Sofijom Andrejevnom koja je s grofom Tolstojem proživela u braku 48 godina i rodila mu 13 dece.

Isprva je Tolstoja trebalo da igra Entoni Hopkins (Antony), a groficu Sofiju Meril Strip (Meryl Streep), ali je glavnu ulogu konačno dobio Plamer, koji je igrao i kneza Velingtona u filmu “Vaterlo” oskarovca Sergeja Bondarčuka, dok je uloga Sofije Andrejevne pripala Helen Miren.

U filmu je Tolstoj ispao ekscentrični čudak, njegova supruga komična starica koja, da bi srušila planove tolstojevaca, leži na terasi pokušavajući da sablazni muža starom ljubavnom igrom kokoške i petla. Paraelelno se razvija drugi tok radnje: Tolstojev sekretar Valenetin Bulgakov je raspolućen između ideja tolstojevaca i simpatija prema Sofiji Andrejevnoj da bi, narušavajući zakon čednosti, zaveo lepoticu Mašu. Prosta osećanja pobeđuju neozbiljne ideje - čak i kada su se rodile u glavi genija.

Izveštači sa 19. festivala u Kotbusu nisu propustili priliku da upute oštre kritike na neke tehničke strane filma “Poslednja stanica” u kojem anglosaksonski glumci igraju na maternjem jeziku. Za nemačke bioskope film je sinhronizovan na nemački, a festivalski gosti su sa slušalicama na ušima slušali obratni prevod na engleski.

Posebno su ogorčeni ruski izveštači što ničega ruskog nema u filmu, čak ni poznatih pejzaža, pa je i Jasna Poljana snimljena negde u istočnoj Nemačkoj, iako se na špici kao partner pominje studio Andreja Končalovskog .

Takvi su gospodnji putevi koprodukcije, beleži jedan izveštač - u njima su angažovane zvezde, ponekad čak i vrhunske, ali je strašno slušati kada Helen Miren viče na ruskom: “Valentin Fiodorović !” i dalje na nemačkom moli Bulgakova da je poveze do Jasne Poljane. Čista šizofrenija, zaključuio je jedan ruski izveštač iz Kotbusa.

Nemačkoj premijeri filma “Poslednja stanica” na otvaranju 19. Kotbusa prisustvovali su i Tolstojevi potomci, kao i kompozitor filmske muzike Sergej Jevtošenko.

Pobednik 19. Kotbusa je debitantski igrani film mladog srpskog reditelja Perišića “Ordinary People” (Obični ljudi), dok su nagradu za najboljeg režisera podelili autori hrvatske ratne drame “Crnci” Zvonimir Jurić i Goran Dević s režiserom ruskog filma “Buben Baraban” Aleksejem Mizgirevim.

Za ulogu mladog vojnika u Perišićevom filmu, koji se naivno pridružuje specijalnoj jedinici koja ima naređenje da čini ratne zločine, nagrađen je mladi beogradski glumac Relja Popović, koji je i prisustvovao završnici 19. Kotbusa, održanog od 10. do 15. novembra.

Nagradu za najbolju glumicu dobila je Anna Karczmarczyk iz Poljske za ulogu u filmu “Mall Girls”, koji je dobio i nagradu posebnog žirija za najbolje debitantsko delo.

Sajt festivala u Kotbusu je http://filmfestival.pool-production.de

B. Rakočević / SEEcult.org

Zoran Popovic, Fragmenti, Cikago, 1985.
Video
21.06.2024 | 21:54

VOĐENJE: Luka Marjanović – Nevolje u raju

Luka Marjanović: Nevolje u raju, Galerija Doma omladine Beograda, 11-23. jun 2024.