U potrazi za novom levicom

Filozof Srećko Horvat iz Hrvatske predstavio je 14. februara na krcatoj Sceni “Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu svoju novu knjigu “Radikalnost ljubavi”, kao i obrise panevropskog pokreta DiEM25 za demokratizaciju Evrope, koji bi trebalo da promoviše u junu još jedan od osnivača, bivši grčki ministar finansija Janis Varufakis.

Horvat je u drugom beogradskom izdanju Filozofskog teatra, koji je pokrenuo po ugledu na zagrebački u Hrvatskom narodnom kazalištu, izrazio nadu da će ideje DiEM25 privući i levičarske snage u Srbiji.

Najava gostovanja jednog od osnivača tog pokreta, grčkog ekonomiste i političara Varufakisa, propraćena je burnim aplauzom publike, koju je pozdravio i v.d. direktor Drame Narodnog pozorišta Želјko Hubač, koji je najavio Varufakisa za jun u Velikoj sali.

Horvat i Varufakis su 9. februara predstavili u berlinskom pozorištu Folksbine pokret DiEM25 koji je zasnovan je na stavu da se EU mora demokratizovati do 2025. godine ili će se raspasti. Cilj tog pokreta, koji je Horvat predstavio u razgovoru sa dramaturškinjom Majom Pelević, jeste da spreči razjedinjenje Evrope koje je podstaknuto izbegličkom krizom.

Osim DiEM25, Horvat je predstavio i svoju knjigu “Radikalnost ljubavi”, čiji je prvi prevod sa engleskog jezika objavljen na srpskom, u izdanju Lagune, a deo gotovo tročasovnog gostovanja rezervisao je i za pitanja publike.

Knjiga “Radikalnost lјubavi” polazi od teze da revolucija i lјubav imaju nešto zajedničko, jer kao što nije dovolјno okupirati trg ili postaviti barikadu, tako nije dovolјno ni samo flertovati ili često menjati partnere. Kako bismo spoznali “radikalnost lјubavi”, potrebno je nešto više - biti veran ideji revolucije ili lјubavi znači pre svega izgraditi novi svet, a kroz njegovu izgradnju otvara se i mogućnost za izgradnju nas samih, i obrnuto. Horvat se u knjizi osvrće i na seksualnu emancipaciju u vreme Oktobarske revolucije i kasniju represiju, na Če Gevarinu dilemu između lјubavi i revolucionarne požrtvovanosti, te na period ‘68 (od komuna do terorističkih organizacija), pružajući mogući odgovor na pitanje zašto su se najradikalniji revolucionari, poput Lenjina i Čea, plašili radikalnosti lјubavi.

Horvat je rekao da mu je izuzetno drago što promoviše “Radikalnost ljubavi” promoviše u Beogradu, gde ju je i napisao pre godinu dana.

Horvat je moderirao i prvi Filozofski teatar u Narodnom pozorištu koji je održan 1. decembra 2015. godine, kada je gostovao jedan od najznačajnijih italijanskih filozofa i aktivista Franko Bifo Berardi.

I ovoga puta publika je napunila Scenu “Raša Plaović”, pa su mnogi stajali ili sedeli na podu, a zbog velikog broja zainteresovanih, ponovo je organizovan i prenos u foajeu. Mnogi su morali i da odustanu od prisustva predavanju Horvata, jer nije bilo mesta.

Rođen 1983. godine u Osijeku, Horvat je u žižu interesovanja javnosti došao zahvalјujući knjizi “Protiv političke korektnosti”, koja je na srpskom objavljena 2007. u “Biblioteci XX vek”. Autor je više od deset knjiga, prevedenih na desetak jezika, a svojim delovanjem profilisao se u jednog od važnijih intelektualaca na Balkanu.

Sa slovenačkim filozofom Slavojem Žižekom je objavio na engleskom knjigu “Što Europa želi?”, koja je u međuvremenu prevedena na niz jezika. Beogradska promocija te knjige izazvala je veliku pažnju, a održana je u okviru Horvatovog boravka u Krokodilovoj Kući za pisce 2014.

Nakon angažovanja na Subversive festivalu u Zagrebu, Horvat je 2014. pokrenuo Filozofski teatar u HNK-u, smatrajući da je veza filozofije i pozorišta uvek bila jača od veze između filozofije i bilo kojeg drugog medija.

*Foto: Narodno pozorište

(SEEcult.org)