U slavu Crnog kvadrata

Izložba “Ruska avangarda u Beogradu”, koja obuhvata oko 120 radova više od 50 umetnika iz ruskih muzeja i kolekcije beogradskog Narodnog muzeja, svečano je otvorena 23. decembra u Muzeju istorije Jugoslavije, povodom stogodišnjice “Crnog kvadrata” Kazimira Maljeviča.

Iako na izložbi nema “Crnog kvadrata”, zbog čega je izrazila žaljenje i jedna od autorki tog projekta Ana Pahomova, prvi put u Srbiji izložena su dela ostalih ključnih predstavnika ruske avangarde - Vasilija Kandinskog, Aleksandra Rodčenka, Ivana Kljuna, Aleksandra Arhipenka, Aleksandra Vesnina, Ljubov Popove, El Lisickog i Sergeja Ejzenštajna.

Izložene su slike, crteži, ilustracije za knjige, skice kostima za pozorište i film, porcelan sa propagandnim porukama i idejni nacrti arhitektonskih zdanja.

Među 117 dela ruske avangarde na izložbi u Starom muzeju su i Maljevičev čajnik i tanjir, kao i 11 radova iz kolekcije Narodnog muzeja u Beogradu iz ostavštine Ljubomira Micića, osnivača časopisa Zenit i zenitizma, koji je nastao pod uticajem ruske avangarde.

 Čajnik s poklopcem "Beli". Autor forme: Kazimir Malјevič. AD "Lomonosovska fabrika porcelana", Rusija, Sankt Peterburg, 2010 (model iz 1923). Porcelan, glazura; 17,0 x 24,0 x 9,5 cm

Izložbu je svečano otvorio ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac, koji je zvanicama samo ispričao kratku priču Danila Harmsa o staricama.

“Jedna baba se usled svoje preterane radoznalosti nagnula kroz prozor, ispala i razbila se. Kroz prozor se nagnula druga baba da bi videla onu koja se razbila, ali je usled svoje preterane radoznalosti takođe ispala kroz prozor, strmoglavila se i razbila. Zatim je kroz prozor ispala i treća baba, zatim četvrta, zatim peta. Kada je ispala i šesta baba, meni je dosadilo da ih gledam, pa sam pošao na Maljcevsku pijacu gde su, kažu, jednom slepcu poklonili pleteni šal”, ispričao je Tasovac. “S obzirom da šal već imam, ne bih ništa dodavao”, rekao je Tasovac proglašavajući izložbu zvanično otvorenom.

  Ivan Klјun, Suprematizam, 1916. Ulјe na platnu; 49x44 cm

Otpravnik poslova u ruskoj ambasadi u Beogradu Denis Kuznedeljev rekao je da je bilo potrebno mnogo truda i napora da se organizuje takva izložba, ali rezultat, kako je dodao, oduševljava.

“Srpska publika ima priliku da se upozna sa jedinstvenom zbirkom umetnosti svetske klase”, istakao je Kuznedeljev, dodajući da je izložba još jedan od pokazatelja uspešne saradnje Srbije i Rusije u oblasti kulture u 2015. godini.

"Kultura je jedan od prioriteta zajedničkih aktivnosti naših zemalja, sa obe strane se oseća potreba za intenzivnom razmenom intelektualnih i stvaralačkih dostignuća koja se odnose na osnovne vrednosti", istakao je Kuznedeljev i najavio velike planove za budućnost kada je u pitanju prezentacija ruske kulture u Srbiji.

“Kulturni pravac je jedan od prioriteta zajednickih aktivnosti naših zemalja. Sa obe strane se oseća realna potreba za intenzivnom razmenom intelektualnih i stvaralačkih dostignuća koja se odnose na osnovne vrednosti”, istakao je Kuznedeljev i podsetio da je poslednjih godina održan niz manifestacija ruske kulture, od kojih su mnoge bile posvećene zajedničkoj istoriji.

  Vasilij Kandinski, Narandžasto, 1923. Litografija u boji, 48x44 cm

Prema rečima Kuznedeljeva, Srbija i Rusija imaju “velike planove i za budućnost”, a kao primer je naveo sezone ruske kulture u Srbiji i srpske u Rusiji, te Dane Moskve u Beogradu.

Povod za izložbu, kako je podsetila direktorka MIJ Neda Knežević, predstavlja stogodišnjica izlaganja "Crnog kvadrata" – simbola ruske avangarde kao revoluziconarnog pokreta koji je zahvatao sve sfere umetnosti i pokušao da ih približi svim sferama društva.

Neda Knežević rekla je i da nije neobično što tako značajna umetnička izložba gostuje u MIJ, s obzirom da je reč o muzeju koji se bavi i prvom Jugoslavijom u čije su vreme veze Srbije i Rusije bile jake i kada se pod uticajem ruske avangarde razvio i zenitizam.

   Vladimir i David Burljuk, ilustracije za zbornik futurista, 1913.

Izložba je organizovana u Starom muzeju u okviru kompleksa MIJ, a postavljena je u pet soba.

Radovi su pozajmljeni iz: Ruskog državnog arhiva književnosti i umetnosti, Državnog Rostovsko-Jaroslavsko arhitektonsko-umetničkog muzeja, Ivanovskog oblasnog umetničkog muzeja, Jaroslavskog umetničkog muzeja i Državnog istorijsko-arhitektonsko, umetničko i pejzažnog muzeja Caricino.

Autorke izložbe su kustoskinje Ana Pahomova i Faina Balahovska, a realizovana je u saradnji sa Ruskim muzejsko izložbenim centrom Rosizo.

Posetioci će moći da pogledaju izložbu do sredine februara.

(SEEcult.org)