U slavu dobitnika Lifke
Dopunjeno izdanje monografije “Dodir večnosti”, zbirke eseja o dobitnicima nagrade “Aleksandar Lifka” Festivala evropskog filma (FEF) Palić predstavljeno je 19. jula na Paliću, a svojevrsni je omaž Nebojši Popoviću, prvom autoru tog izdanja. Popovićev posao nastavio je nakon njegove prerane smrti Ivan Aranđelović, autor tekstova o dobitnicma nagrade "Lifka" za izuzetan doprinos evropskom filmu u poslednjih pet godina.
Izvršni producent FEF-a, direktor Otvorenog univerziteta u Subotici Ilija Tatić, istakao je da je izdavaštvo jedna od značajnih aktivnosti koju je Palićki festival nastojao da održi, uprkos nezavidnoj finansijskoj situaciji prethodnih godina.
“Pripremajući se za jubilej Festivala imali smo ideje za više knjiga, ali smo u skladu sa sredstvima kojima smo raspolagali morali da se fokusiramo na jednu. Jednoglasno smo odlučili da to bude dopunjeno izdanje ‘Dodira večnosti’, koje je prvi put objavljeno za 20. FEF (2013. godine)”, izjavio je Tatić na promociji monogradfije na Paliću.
Ističući da novo izdanje monografije o dobitnicima “Lifke” predstavlja i znak sećanja na “dragog Nebojšu Popovića koji je ostavio ogroman trag na Palićkom festivalu”, Tatić je izrazio zadovoljstvo što su organizatori FEF-a “u Ivanu Aranđeloviću pronašli čoveka koji može da nastavi tim stopama”.
“Drago nam je što smo mogli da nastavimo tu tradiciju i da obogatimo srpsku kulturu još jednim važnim delom, koje je značajno za naš festival, ali i za film uopšte”, izjavio je Tatić.
Direktor FEF-a Radoslav Zelenović istakao je da je dugo sarađivao sa Nebojšom Popovićem i bio sa njim veliki prijatelj.
“Nije mi jednostavno da govorim o knjizi, jer sve vreme mislim o čoveku, kolegi i prijatelju koga više nema. Nebojša je prerano otišao, ali je iza njega ostalo značajno delo, mnogi tekstovi, emisije, a naročito tv emisija ‘20. vek’. Ona je verovatno ponajviše pomogla da jedan čovek uspe da za jednu knjigu napravi sve te eseje”, rekao je Zelenović, navodeći tekstove o Miklošu Janču, Jiržiju Menclu, Lučijanu Pintilijeu, Kšištofu Zanusiju, Margareti fon Trota, Andžeju Vajdi, Teu Angelopulosu, Mileni Dravić, Dušanu Makavejevu, Gordanu Mihiću, Zoranu Simjanoviću, Slobodanu Šijanu, Goranu Markoviću...
Zelenović je istakao da monografija o dobitnicima “Lifke” nije “samo esej o stvaralaštvu tih ljudi, već o samom temelju evropske kinematografije i kinematografije kod nas, jer ovi ljudi, njihove biografije i filmografije jesu esencija evropske kinematografije”. “Trebalo je mnogo umeća da sve to stane na relativno mali broj stranica”, dodao je Zelenović.
Napominjući da mu je, uz tužan sticaj okolnosti, drago što je taj posao nastavio Ivan Aranđelović, dodao je da je ovih dana čitao naizmenično stare i nove tekstove iz monografije.
“Čitao sam portrete Mencla, pa Roja Andersona, Makavejeva pa Slavka Štimca. To je jako sličan rukopis. To je ta škola i fantastična srednja generacija koja nije izgubila želju da se ozbiljno bavi filmom, da pristupi svakom autoru studiozno i sa velikim poštovanjem. Iz knjige se vidi upravo poštovanje Nebojšino i Ivanovo prema ljudima sa kojima su radili, čije su filmove gledali, kojima su se divili i sa kojima su bili u prilici da šetaju i pričaju na Paliću”, rekao je Zelenović.
Zelenović je istakao i da je ponosan što je Palićki festival bio u prilici da izađe sa ovakvom knjigom koje se niko ne bi postideo.
“Odlično je da neko u svetu ko je čita i zna za Makavejeva, sazna nešto o Slavku Štimcu, a da ovde neko od nas ko više zna o Miklošu Janču, a manje o Brajanu Koksu, može da shvati zašto su ti ljudi važni za evropski film”, istakao je Zelenović.
Ivan Aranđelović rekao je da mu je rad na toj knjizi predstavljao zadovoljstvo, čast, ali i profesionalni izazov, jer nije lako na ograničenom prostoru predstaviti tako značajne filmografije.
“Kako napisati tekst o Miri Banjac na samo 8.000 karaktera? Meni je to bio ozbiljan problem. Sa nekim autorima se nisam mučio. Znam i volim njihove filmove. O nekim autorima se piše lake ruke. Ali kada nekog umetnika toliko poštujete, a i volite, kao što je slučaj sa Mirom Banjac, koja je ostvarila toliki opus, prosto želite sve da napišete o njoj. A pritom znate da ćete je sresti na Paliću, da će pročitati tekst i reći vam svoj sud. To zaista nije lako”, izjavio je Aranđelović.
Izazov mu je bio i da piše o Kristoferu Hemptonu: “Vrlo je zanimljiv njegov rad u pozorištu, gde je njegovo polazište, kao i u slučaju Brajana Koksa. To je ta britanska škola kojoj se divim. Oni prvo moraju da prođu kroz pozorište, dokažu se, pa onda sve to što imaju da iskažu na filmu”.
“Sve vreme dok sam pisao, vraćao sam se Nebojšinoj knjizi, razmišljao šta bi mi on rekao. Nebojša je bio moj učitelj, od njega sam naučio da razmišljam o filmu, da vodim konferencije sa gostima festivala, da volim film. Mnogo mi nedostaje i uvek kada dođem na Letnju pozornicu tražim ga pogledom u prvim redovima, gde je bilo njegovo mesto”, rekao je Aranđelović.
Aranđelović je zahvalio direkciji FEF-a i Otvorenom univerzitetu Subotica kao izdavaču na prilici da nastavi rad na monografiji, a Borisu Cupaću (Refresh) na odličnom dizajnu i prelomu knjige.
Zelenović je najavio da će sledeće dopunjeno izdanje izaći za 30. FEF, sa portretima još deset budućih dobitnika “Lifke”, a zatim će biti dopunjavano na svakih pet godina.
“Kada smo 2000. godine ustanovili ovu nagradu, nismo ni pretpostavljali koliko će značajnih stvaralaca doći da je lično primi i time podrži naš festival. Pomogli su nam da porastemo, da za kratko vreme steknemo visok renome. Monografija ‘Dodir večnosti’ biće i naš svojevrsni oslonac. Kada neko pita kakav je ovo festival, šta mi to radimo, moći ćemo da mu pokažemo ovu knjigu, iz nje se sve vidi”, rekao je Zelenović.
Zelenović je tokom dana položio i cveće na spomenik Aleksandra Lifke u Subotici.
Dobitnici nagrade “Lifka” jubilarnog FEF Palić su glumci Rade Šerbedžija i Brajan Koks, a svečano su im uručene proteklih dana na Letnjoj pozornici na Paliću. Tradicionalno, laureatima je priređen i predfestivalski omaž program.
Nagradu "Lifka", nazvanu imenom jednog od pionira filma na ovim prostorima, dobili su i: Milena Dravić i Mikloš Jančo (2000), Jirži Mencel i Dušan Makavejev (2001), Gordan Mihić i Lučijan Pintilije (2002), Kšištof Zanusi i Puriša Đorđević (2003), Živorad Žika Mitrović i Margareta fon Trota (2004), Andžej Vajda i Eva Ras (2005), Velimir Bata Živojinović i Teo Angelopulos (2006), Ištvan Sabo i Ljubiša Samardžić (2007), Goran Paskaljević i Ken Louč (2008), Ken Rasel i Predrag Miki Manojlović (2009), Goran Marković i Konstantin Kosta Gavras (2010), Lordan Zafranović i Srđan Karanović (2011), Žan-Mark Bar i Zoran Simjanović (2012), Nikita Mihalkov i Emir Kusturica (2013), Klod Leluš i Mira Banjac (2014), Želimir Žilnik i Roj Anderson (2015), Ulrih Zajdl i Slobodan Šijan (2016), Kristofer Hempton i Slavko Štimac (2017).
(SEEcult.org)
