UKP: Prnjat, Otpisani, Putnik

Forum “Umetnik kao publika”, serijal diskusija posvećenih odabranim radovima savremene vizuelne umetnosti, završava ovu godinu razgovorima o radovima umetnika Danila Prnjata i Milene Putnik, kao i o seriji akcija “Bioskopi: povratak otpisanih”.

Rad “Wedding Pieces” Danila Prnjata, koji je podrazumevao prisustvo tog mladog umetnika kao nepozvanog gosta na svadbama u Nemačkoj, biće razmotren 11. decembra u Kulturnom centru Rex, dok će 13. decembra u zgradi Inex filma biti reči o akcijama “Povratak otpisanih”, a dan kasnije u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda o radu “Kontravidikovci / Privremeni vidikovci” umetnice Milene Putnik.

Danilo Prnjat radi i izlaže najviše u međunarodnom kontekstu, pa je i projekat “Wedding Pieces” nastao u Štutgartu, za vreme njegovog višemesečnog boravka u tom nemačkom gradu 2009-2010.

Projekat “Wedding Pieces” čini niz akcija koje podrazumevaju umetnikov dolazak i prisustvo kao nepozvanog gosta/insajdera na nemačkim venčanjima.

Prnjat je izvodio taj performans povremeno u periodu od nekoliko meseci, a prema njegovim rečima, birao je venčanja koja su organizovana za uži porodični krug i koja su se uvek izvodila na javnom mestu.

Sa svih venčanja je vrlo brzo, nakon pristupanja slavljeničkoj grupi, bio isteran ili zamoljen da se udaljim. Nekoliko puta je uspeo da ostane dovoljno dugo i zajedno sa grupom pozira za zajedničku fotografiju.

Njegovu akciju su pritom tajno beležila osoba koja je imala funkciju paparaca, a cilj takve akcije bio je bukvalna materijalizacija ekskluzivističke logike na kojoj se baziraju dominantni modeli zajedništva danas, uključujući bračnu zajednicu, koncept nacionalne države i Evropsku uniju.

Publika u Rexu razgovaraće, između ostalog, i o tome šta znači prisustvo umetnika kao nepozvanog gosta na svadbama u Nemačkoj, na koji način se taj čin, koji umetnik imenuje performansom, ali i video dokumentacija, čitaju sada i ovde, da li je moguće sagledati njegove radove kao određene strategije...

U nastavku foruma “Umetnik kao publika” 13. decembra u oživljenoj zgradi Inex filma biće održan razgovor o seriji akcija "Povratak otpisanih" kojima je proteklih par meseci skrenuta pažnja javnosti na problem uništene bioskopske mreže u Beogradu.

Akcije su podrazumevale postavljanje nalepnice “Još samo GSP ne zna, bioskopa više nema” na autobusku stanicu “Odeon”, iscrtavanje crnih zvezda sa imenima ugašenih bioskopa ispred takozvanog beogradskog “Bulevara zvezda” kod bioskopa “Balkan”, intervenisanje na najavnoj tabli ugašenog bioskopa “20. oktobar” postavljanjem natpisa “Danas nema predstava. Dođi juče”...

Još akcija je u planu, a cilj nije samo da ukažu na problem, već i da navedu na nalaženje rešenja.

Autori ne smatraju te intervencije umetničkim akcijama, već ih vide kao pokušaje tematizacije odnosa društva spram nestanka bioskopskih sala koje ne utiče samo na kulturnu ponudu grada, već i na uslove za razvoj nacionalne kinematografije. Otuda se samom društvu nameće pitanje da li želi i na koji način može da sačuva sopstvene interese u toj sferi u kontekstu tržišne ekonomije.

Do gašenja bioskopske mreže nekadašnjeg “Beograd filma”, koji je imao 14 sala, uglavnom u centru grada (Kozara, Zvezda, Jadran, Balkan, Odeon, 20. oktobar, Kosmaj, Central, Slavica, Avala, Jedinstvo, Drina, Partizan i Voždovac), došlo je nakon prodaje tog preduzeća na aukciji 2007. godine Nikoli Đivanoviću, vlasniku preduzeća Lajt blu trejding Bahamas Ltd sa Bahama, za 730 miliona dinara (tadašnjih 9,2 miliona evra). Đivanović je postao vlasnik 70 odsto “Beograd filma”, dok je ostatak pripao radnicima, odnosno malim akcionarima.

Đivanović je 2008. prodao pet bioskopa Ivici Todoriću, vlasniku hrvatskog Agrokora (trgovine Idea u Srbiji) za 18 miliona evra (Jadran, Voždovac, Partizan, Kozara i Slavica). Tužilaštvo za organizovani kriminal osumnjičilo ga je potom za zloupotrebu položaja u prodaji “Beograd filma”, čime je malim akcionarima naneta šteta veća od 4 miliona evra, dok je republički budžet na ime poreza oštećen za više od 1,5 miliona evra.

Ceo proces praćen je pritom tezom da lokacije bioskopa nisu podobne za modernu bioskopsku delatnost i da je smrt bioskopa neminovna u eri modernih tehnologija.

Poslednji ovogodišnji razgovor u okviru serijala “Umetnik kao publika”, 14. decembra u Artgetu, posvećen je prostorno specifičnim radovima Milene Putnik “Kontravidikovci / Privremeni vidikovci” koje ta umetnica, dobitnica Mangelos nagrade 2005, realizuje od 2007. godine.

Ti radovi obuhvataju pojam i praksu vidikovaca u gradskom okruženju - pogled sa nekog visokog mesta u gradu, ali i pogled usmeren na isto to mesto.

“Ako bi trebalo da jednostavno sumiram i obrazložim ovakve aktivnosti, rekla bih da je pokretač svih ovih radova elementarno zadovoljstvo kretanja i komunikacije, želja da se prisutnost u nekom prostoru osvesti, potvrdi i pojača kroz kretanje, menjanje perspektive i razmenu sa drugima. Ovako jednostavan motiv ipak sa sobom nosi paket komplikujućih pitanja koja se tiču prirode percepcije, načina formiranja iskustva i ograničenja u mogućnosti razmene. Sa kojim očekivanjima ulazimo u jednu zajedničku situaciju kakva je poseta vidikovcu? Da li naša sećanja i prethodno iskustvo boje ono što ćemo doživeti? Koliko je uopšte moguće nešto sagledati iznova?“, navela je umetnica o svom radu.

Projekat “Umetnik kao publika”, u produkciji Udruženja umetnika Dez org, od početka ove godine ponudio je i diskusije u kojima su učestvovali Jelica Radovanović i Dejan Anđelković, Nataša Teofilović, Peti park (Branko Belaćević, Dubravka Sekulić, Jelena Stefanović, Marko Miletić, Srđan Prodanović), Dušica Dražić, Vahida Ramujkić, Nina Hohl (Austrija), Milorad Mladenović i Goran Đorđević.

Autorka koncepcije i realizatorka projekta je Boba Mirjana Stojadinović, a podržan je od Fonda za otvoreno društvo.

(SEEcult.org)