ULUS traži od nadležnih hitno rešavanje problema umetnika

Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) suočeno je sa nizom problema koji se tiču izlagačkog i prostora za rad umetnika, ali i sa dugogodišnjim problemom dugovanja samostalnih umetnika zbog neizvršavanja obaveza nadležnih, zbog čega je apelovalo na resorne državne i gradske institucije za hitan dijalog. Ujedno, više od sto godina staro udruženje opterećeno je i nezadovoljstvom dela članstva, zbog čega je za 27. mart zakazana izborna skupština koja bi, inače, trebalo da bude održana krajem godine.

Članovi Upravnog odbora ULUS-a Milica Ružičić i Vojislav Klačar, Danilo Prnjat iz Umetničkog saveta i Vladan Jeremić, predsednik Slikarske sekcije, izneli su 24. februara na konferenciji za novinare, održanoj u ledenom Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić”, niz poražavajućih podataka o radnim i socijalnim uslovima delovanja članova, koji su ostali nerešeni uprkos nastojanjima uprave izabrane 2019. godine da uspostavi dijalog sa nadležnima.

Među njima je i višedecenijski problem dugovanja samostalnih umetnika, zbog čega je 16 reprezentativnih umetničkih udruženja, na inicijativu ULUS-a, dostavilo je 24. februara zahtev Ministarstvu kulture i informisanja za hitno rešavanje tog pitanja otpisom dugovanja po posnovu kamata i uplatom osnovice dugovanja iz državnog budžeta.

Ukupna glavnica duga iznosila je 2017. godine 107 miliona dinara (870.000 evra), jer nadležni nisu uplaćivali blagovremeno doprinose za zdravstveno i penziono osiguranje samostalnih umetnika. Godinama je rasla i kamata, pa se osnovni dug najmanje udvostručio, ali su mnogi umetnici međuvremenu pristali na odlaganje plaćanja dugovanog poreza na rate kroz reprogram – da bi mogli da overe zdravstvene knjižice ili odu u penziju. U ULUS-u stoga veruju da je dugovanje danas manje nego što je bilo 2017. godine, rekao je Prnjat, napominjući da je tim povodom održan niz sastanaka s predstavnicima Ministarstva kulture i informisanja i gradskih vlasti Beograda, kao i sa Sindikatom “Nezavisnost”, koji je pomogao stručnim savetima.

Dve godine kasnije, međutim, u ULUS-u zaključuju da ne postoji politička volja za konačno rešavanje tog problema, zbog čega je jedino rešenje bilo upućivanje zajedničkog zahteva reprezentativnih udruženja za hitan dijalog koji bi podrazumevao formiranje radne grupe za uređenje oblasti rada umetnika.

Reč je o dugovanju samostalnih umetnika za koje nisu sami odgovorni, već su rezultat “aljkavosti i loše uređenog sistema državne administracije i gradskih uprava”, zbog kojih su pojedini umetnici suočeni i sa prinudnim izvršiteljima i konfiskovanjem imovine. Nemogućnost da ostvare osnovna, zakonom zajamčena socijalna prava, ne odnosi se samo na umetnike kao pojedince, već i na čitave njihove porodice, koje su često osigurane preko njih kao roditelja. Time broj oštećenih lica zbog neodgovornog postupanja nadležnih daleko prevazilazi zvaničan broj onih koji su direktno pogođeni – samih samostalnih umetnika.

Takođe, iako je Vlada Srbije u aprilu 2016. godine usvojila zaključak prema kojem samostalni umetnici sa dugovanjem mogu da overe zdravstvene knjižice na tri meseca – na osnovu uverenja Poreske uprave o izmirenim tekućim doprinosima, odnosno dokazom da su im doprinosi za poslednji kvartal uplaćeni, mnoge poreske uprave odbijaju i dalje da izdaju ta uverenja. Samostalni umetnici ugroženi su tako čak i u vreme pandemije. Zaključak vlade nije od pomoći ni pri realizovanju naknade za vreme bolovanja, što je takođe neprihvatljivo, posebno s obzirom na aktuelnu situaciju pandemije.

Otpis dugova samostalnih umetnika pritom ne bi bio presedan, s obzirom da je Vlada Srbije 2018. godine uplatila dugove za sveštena lica u iznosu od milion evra, podsetio je Prnjat.

Zakon o kulturi, inače, nakon izmena na inicijativu ULUS-a, sadrži odredbu prema kojoj lokalne samouprave moraju da uplaćuju doprinose samostalnim umetnicima, dok je ranije bilo utvrđeno da to mogu da čine, a činio je uglavnom samo Beograd.

Osim u pogledu dugovanja za doprinose, nedostatak sluha nadležnih ogleda se i u vezi sa oronulom zgradom Umetničkog paviljona “Cvijeta Zuzorić”, koju ULUS koristi već decenijama, ali nema pravo da obavlja bilo kakve infrastrukturne radove, a neophodni su.

U to ima priliku da se uveri i publika ULUS-ovih izložbi, budući da zimi nema grejanja, a preko leta klime.

ULUS, koje je osnovano 1919. godine, bilo je i inicijator izgradnje Paviljona “Cvijeta Zuzorić”, zdanja koje je kulturno dobro, ali je već decenijama zapušteno od nadležnih, pa su u izuzetno lošem stanju i električne, i kanalizacone i vodovodne instalacije.

“Svakodnevno strahujemo od toga šta može da bude sledeća šteta”, rekla je Milica Ružičić, podsećajući da je zbog neispravnih električnih instalacija 2021. godine izbio i požar u administrativnom delu zgrade.

Kao korisnik prostora, ULUS može u "Cvijeti" samo da okreči zidove i zameni sijalice.

“Do sada je bio Grad (Beograd) vlasnik, a sada prelazi na Republiku, i u toj tranziciji mi ne znamo kome treba da se obratimo…”, rekla je ona, dodajući da je za najavljivanu rekonstrukciju dobijena i građevinska dozvola, ali da nije poznato zbog čega se odlaže.

ULUS stoga traži da se hitno regulišu imovinsko-pravni odnosi, jer, kako je istakla, nikome ne odgovara ovakva situacija – ni umetnicima i njihovom udruženju, ni široj zajednici, s obzirom da je reč o zdanju u centru grada, na Kalemegdanu koji je turistička atrakcija Beograda.

Drugi izlagački prostor ULUS-a – Galerija ULUS u Knez Mihailovoj, vraćen je ranijim vlasnicima u procesu restitucije, a ULUS bi iz njega trebalo da se iseli u dogledno vreme, odnosno kada dobije novi zamenski galerijski prostor.

Osim izlagačkih prostora, i prostori za rad umetnika su poseban problem članova ULUS-a, budući da je internom anketom utvrđeno da je njih čak 93,1 odsto bez bilo kakvog prostora za rad (ateljea).

Svojevrsnu nadu ulila je odluka stanara naselja “Stjepan Filipović” da od gradskih vlasti traže da jedna zgrada bude namenjena umetnicima. ULUS je, međutim, poslao već nekoliko dopisa zameniku gradonačelnika Beograda Goranu Vesiću, koji se javno angažovao po tom pitanju, ali već mesec dana ne dobija odgovor, odnosno termin za sastanak.

“Malo smo očajni”, rekla je Milica Ružičić, ističući da se ULUS dobro pripremio za sastanak, na kojem bi ponudio četiri modela za rešenje problema nedostatka prostora za rad umetnika.

Osim problema prostora i dugova, ULUS se, kako je rečeno, suočava i sa različitim dezinformacijama u javnosti i spinovima, odnosno nezadovoljstvom dela članstva, koje se ispoljilo i prilikom neuspelih pokušaja održavanja skupštine protekle jeseni – kada tri puta nije bilo kvoruma, kao i na skupštini održanoj krajem 2021. godine u fizičkom prostoru i preko Zoom platforme.

Deo nezadovoljnog članstva u međuvremenu je dva puta pokušao da samostalno organizuje skupštinu, što sadašnja uprava smatra nelegalnim, budući da nije ispunjen statutarni uslov od najmanje 5% potpisa članova za takvu inicijativu (140 potpisa od ukupno nešto više od 2.800 članova). Ipak, s obzirom da se na poslednjem pokušaju održavanja skupštine okupilo 95 članova, što nije zanemarljiv broj, sadašnja uprava odlučila je da zapravo skrati sebi mandat i zakaže izbornu skupštinu za 27. mart.

“Razumeli smo zahteve, shvatili smo šta nam kolege zameraju i nadam se da ćemo imati priliku da ih vidimo što više. Otvoreni smo da razgovaramo i o dobrim i o lošim stvarima, da zajedno uložimo napor i organizujemo skupštinu koja će možda i prevazići broj od 180 prisutnih – koliko je bilo 2019. godine”, rekao je Vojislav Klačar.

Osim održavanja poslednje skupštine delom i na internetu – kao jedne od glavnih zamerki nezadovoljnog dela članstva, uprava ULUS-a suočava se, između ostalog, i sa optužbama za cenzuru ili za ukidanje tradicionalnih izložbi, što odlučno odbacuje kao neosnovano.

Prnjat je istakao da su Prolećna i Jesenja izložba samo profesionalizovane saradnjom sa uglednim kustosima po pozivu, te da su zadržane i sve revijalne i sekcijske izložbe.

Pritom su ukinute naplate (kotizacije) učešća umetnika na svim grupnim i samostalnim izložbama, koje su ranije iznosile 25.000-100.000 dinara za samostalnu izložbu u Galeriji ULUS, odnosno 1.000-3.000 za učešće na grupnoj izložbi u Cvijeti).

Takođe, uveden je sistem isplate honorara svim umetnicima koji samostalno izlažu u Galeriji ULUS od 2021. godine u iznosu od po 25.000 dinara, a na inicijativu ULUS-a, Ministarstvo kulture i informisanja dalo je preporuku organizatorima izložbi koji potražuju sredstva na godišnjem konkursu za projekte i programe da treba da isplaćuju honorare umetnicima koji samostalno izlažu. Ministarstvo je za tu svrhu obećalo dodatnih 15 miliona dinara.

Takođe, pokrenuti su projekti na osnovu kojih umetnici dobijaju sredstva za produkciju novih radova – za sada samo mladi umetnici (njih 40 je iskoristilo tu mogućnost u sklopu Bijenala mladih).

Iz Fonda solidarnosti ULUS-a 14 umetnika je dobilo pomoć, a iz Fonda solidarnosti kulturnih radnika i radnica, osnovanog sa drugim udruženjima, pomoć je dobilo 19 članova ULUS-a. Realizovane su i posebne akcije za prikupljanje pomoći porodicama preminulih članova, a osnovana je i posebna grupa za pružanje pomoći najstarijim članovima, koji ne mogu da izlaze van tokom trajanja pandemije.

U ULUS-u posebno ističu i da je na inicijativu tog udruženja, koju su podržala ostala, uspešno realizovana kampanja koja je rezultirala isplatom državne pomoći samostalnim umetnicima u toku 2020. i 2021. godine u ukupnom iznosu od 150.000 dinara.

Osim finansijske konsolidacije Udruženja, u okviru koje su bitno smanjeni nasleđeni dugovi, u ULUS-u ističu i da je znatno obnovljen inventar tehničke opreme, uređen je Fond mladih, kao i Kartoteka umetnika, te osnovana Biblioteka ULUS-a. Između ostalog, započeta je i saradnja sa Vikimedijom Srbije u okviru koje su digitalizovani svi katalozi Prolećne i Jesenje izložbe od 1945. godine do danas, kao i dostupni katalozi iz predratnog perioda (do 1940) i katalozi izložbe “Prostor”, posvećene afirmaciji skulpture u javnom prostoru.

Povodom tvrdnji pojedinih članova o cenzuri, predstavnici uprave ULUS-a naglasili su da se na zvaničnim profilima tog udruženja na društvenim mrežama ne može dopustiti jedino govor mržnje, a za internu komunikaciju postoje različiti vidovi, uključujući mejlove za svaki organ, telo i radnu grupu, Gugl grupe, redovne koordinacione sastanke za članstvo u vezi rešavanja svih pitanja i problema, kao i mogućnosti angažovanja u radu radnih grupa.

Predstavnici uprave ULUS-a ističu da je sistem komunikacije članstva unapređen pribavljanjem imejl kontakata više od 2.000 članova (zatečeno je svega 360), kao i postavljanjem novog sajta na kojem, kako posebno napominju, i članovi, ali i mediji, mogu da pronađu pregršt korisnih informacija i podataka o svim aktivnostima u protekle dve godine.

U Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić”, inače, 24. februara otvorena je izložba Slikarske sekcije "Slika / Sada” koja, prema koncepciji umetnika Mihaila Milunovića, ukazuje da uveliko živimo u eri post-humanizma i post-interneta, što utiče i na slikarsku praksu koja je više nego ikada ranije ispresecana uticajima iz sfere tehnologije.

(SEEcult.org)