Umetnik kao publika - o video instalaciji Nine Hohl
Razgovor među publikom o video instalaciji austrijske umetnice Nine Hohl (Höchtl) “Priče o protestu. Neophodnost”, inspirisanoj borbom radnika zrenjaninske Jugoremedije da preuzmu upravljanje fabrikom, biće održan 29. oktobra u Mesnoj zajednici “Studentski grad”, u okviru programa “Umetnik kao publika” u produkciji Dez orga, a deo je programa “Beogradska nezavisna kultura – Na sopstveni pogon”.
Razgovor među publikom o video instalaciji austrijske umetnice Nine Hohl (Höchtl) “Priče o protestu. Neophodnost”, inspirisanoj borbom radnika zrenjaninske Jugoremedije da preuzmu upravljanje fabrikom, biće održan 29. oktobra u Mesnoj zajednici “Studentski grad”, u okviru programa “Umetnik kao publika” u produkciji Dez orga, a deo je programa “Beogradska nezavisna kultura – Na sopstveni pogon”.
Tokom dva rezidencijalna boravka u Beogradu – 2008. i 2009. godine na po mesec dana, mlada austrijska umetnica istraživala je radnički pokret u Srbiji, pre svega, slučaj zrenjaninske fabrike Jugoremedija i borbe njenih radnika da preuzmu upravljanje.
To istraživanje uobličila je u video instalaciju, u kojoj na pet monitora pet fiktivnih likova (Milenka, Bogdan, Nina, Zolt, Zoran) pričaju svoje priče, suprotstavljene tekstu koji je iz njih proistekao i snimku iz nemog filma “Štrajk” Sergeja Ajzenštajna.
Nina Hohl kaže da je razgovor sa radnicima, čijim protestima ispred Agencije za privatizaciju i Vlade Srbije je prisustvovala, predstavljao okidač da počne da preispituje sopstvenu poziciju kao umetnice i nekoga ko uokviruje borbu radnika. “Za šta se ja borim? Da li dozvoljavam da se meni nešto dogodi”, pitanja su koje je umetnica sebi postavila.
Nina Hohl studirala je u Beču i Roterdamu, trenutno je kandidat za doktorski stepen iz umetnosti u Londonu (Goldsmits), a veći deo vremena boravi u Meksiko Sitiju. U umetničkom radu, nije vezana za određeni medij, istražuje moduse fikcije u umetnosti, književnosti, politici, istoriji i popularnoj kulturi, sa akcentom na praksi fikcionalizacije kao političkog procesa.
Njeni radovi su drugačiji pokušaji kreativnog bavljenja kulturnim razlikama - među sobom i unutar sebe. Umetnica želi da stvara radove koji se suprotstavljaju složenosti života u njegovoj raznovrsnosti i koji će ponuditi recipročno istraživanje društvene, političke, emotivne i/ili umetničke situacije: između umetnice, medija i posmatrača.
Projekat “Umetnik kao publika”, koji je koncipirala i realizovala Mirjana Boba Stojadinović, predstavlja javni forum u okviru kog publika, kao heterogena grupa ljudi svedena na najmanji zajednički činilac u odnosu na umetničko delo, uz pomoć moderatora iznosi i međusobno preispituje mišljenja o odabranim radovima savremene vizuelne umetnosti.
Diskusije daju mogućnost da se “razmišlja naglas”, da se sopstvene misli suprotstave bez pretenzija da postoji samo jedan pravi odgovor i jedinstveno viđenje umetnosti.
Razgovori se ne vode stručnim jezikom i ne daju prednost profesionalnom iskazivanju mišljenja i stavova, već su dobrodošli svi zainteresovani da čuju tuđe i podele svoje mišljenje o savremenoj umetnosti koja nastaje ovde i sada.
Razgovor o projektu Nine Hohl je 20. diskusija u nizu, a sve se zvučno snimaju i emituju na drugom programu Radio Beograda.
Partner Dez orga u projektu je Kulturni centar Reks, podržao ga je Fond za otvoreno društvo u Srbiji, a gostovanje Nine Hohl omogućio Austrijski kulturni forum Beograd.
Pomogao je Kontekst u mesnoj zajednici.
(SEEcult.org)
