Umetnost i neuronauka
Manifestacija art+science, koja spaja i sučeljava nauku i umetnost, a posvećena je ove godine neuronaukama kao aktivnom poligonu savremenih istraživanja, otvorena je 14. novembra u Galeriji nauke i tehnike SANU i u Francuskom institutu u Beogradu, a do 7. decembra pokazaće na još nekoliko lokacija kako odabrani umetnici vide savremena naučna istraživanja i otkrića, uključujući veštačku inteligenciju, kao i njihov odnos i uticaj na čoveka i društvo u celini.
Pod sloganom “Svet iza očiju”, izložbe umetničkih radova, tematski edukativni i raznovrstan prateći program manifestacije art+neuroscience biće održani i u Kolegijum Hungarikumu, na umetničkim fakultetima i u Naučnom klubu Centra za promociju nauke (CPN), koji je organizator te manifestacije i partner šireg projekta Evropske laboratorije veštačke inteligencije (AI Lab). Uz korišćenje naprednih tehnologija i autentičnih kreativnih postupaka, predstavljena umetnička dela nastala su direktnom saradnjom i zajedničkim istraživanjima naučnika i umetnika.
Foto: Ivan Zupanc
“Rešili smo da u jednom širokom dijapazonu multidisciplinarnih istraživanja, koja zajednički kreiraju i stvaraju veštačku inteligenciju (AI), pođemo od neuronauka kao jednog elemanta naše egzistencije. Bez razumevanja funkcionisanja ljudskog organizma i ljudskog mozga nećemo biti u prilici da kreiramo veštačku inteligenciju, odnosno veštačko biće. Ovaj pojam navodi nas na postojanje veštačkih autonomnih mašina koje imaju mogućnost da samostalno donose odluke, što iz naučne perspektive još uvek nije slučaj. Kada se u javnosti priča o veštačkoj inteligenciji mišljenja su polarizovana, od onih koji su njom fascinirani i i očekuju da veštačka inteligencija donese promene i reši sve probleme sa kojima se suočavamo, do onih koji smatraju da će to biti kraj ljudske civilizacije kakvu poznajemo”, izjavio je Dobrivoje Lale Erić iz CPN-a, rukovodilac projekta AI Lab za Srbiju.
Dobrivoje Lale Erić, koordinator projekta AI Lab za Srbiju, foto: Ivan Zupanc
Manifestacija je otvorena u Galeriji nauke i tehnike SANU performansom “Sedim i brinem za nju” saksofonistkinje i kompozitorke Jasne Jovićević, pobednice prve nacionalne Al Lab selekcije u Srbiji. Taj improvizovani muzički eksperiment transdisciplinarnim pristupom predstavlja spoj istraživanja u oblasti neuronauka, tehnologije i autentičnog umetničkog izraza. Delo se bavi neprekidnom i beskonačnom brigom majke za ćerku, ali i nametnutom društvenom ulogom žene, preispitujući kako moždani talasi reaguju na muziku i na koji je način je muzikom moguće manipulisati moždane talase slušalaca.
Sedim i brinem za nju - majke i ćerke, foto: Ivona Đurić / SEEcult
U performansu učestvuju četiri majke različitih generacija i briga - shodno tome u kojoj su životnoj dobi, te njihove ćerke, koje nepomično sede na sceni. Majke su podvrgnute audio-sadržaju, odnosno prethodno snimljenim glasovima svojih ćerki na koje imaju određene emotivne reakcije koje se registruju kroz EGG aparate. Na osnovu tih okidača, dobijaju se parametri moždanih talasa - beta (koji se javljaju u stanju visoke uzbuđenosti, fokusa i koncentracije), alfa (dominiraju u stanju relaksacije) i teta (postoje pri sanjarenju). Kada talasi pređu određeni prag, uključuju se za svaku od njih unapred komponovan zvučni dijagram koji provocira misli i emocije u vezi sa njihovim ličnim odnosom sa ćerkama. Dobijeni zvučni signali se čuju u performativnom prostoru, te pokreću interaktivnu komunikaciju. Umetnica akustičnim instrumentima odgovara na sonifikovane reakcije kroz momentalnu improvizaciju.
Performans Jasne Jovićević, foto: Ivan Zupanc
“One sede mirno zatvorenih očiju i izvode određeni muzički sadržaj. Zahvaljujući ovom projektu, moja praksa kao kompozitorke i izvođačice se promenila i proširila. Interesantno je to da više nisam ja taj glavni subjekat koji proizvodi i od koga sve zavisi u improvizaciji, već upravo jedni na druge reagujemo”, izjavila je Jasna Jovićević na otvaranju četvrtog izdanja programa art+science.
Koncept improvizacije, foto: Ivona Đurić / SEEcult
U istom prostoru izložen je i multidisciplinarni istraživački projekat “Slike mozga” Žarka Aleksića, koji preispituje umetničko delo kao određenu aktivaciju šablona nervnih mreža koja može da se aktivira eksternim i internim stimulansima, pri čemu posmatrač igra glavnu ulogu. Takođe, postavlja pitanja etičke prirode u vezi sa upotrebom tehnologije, interfejsom između mozga i mašine, te mogućnošću nadgledanja misli drugih ljudi, čime se ugrožava njihova privatnost.
Slike mozga, foto: Ivona Đurić / SEEcult
Slike mozga, foto: Ivan Zupanc
Rad u formi stripa “Žrtve radi višeg cilja” autora Ive Atoski, Dunje Bijelić i Anje Santrač izložen je u Francuskom institutu. To duhovito i mračno delo teži da dočara tešku i dirljivu simbiozu koja nastaje između naučnika i laboratorijskih životinja. Stvoreno u saradnji mikrobiologa i slikarke, delo dočarava ličnu i emotivnu implikaciju koju taj odnos ostavlja na naučnike, ali koji često biva zaboravljen i apstrahovan.
Žrtve radi višeg cilja, foto: Ivona Đurić / SEEcult
Interaktivna svetlosna instalacija “Pamti me po...” autora Marjane Brkić i Milana Ličine, takođe izložena u Francuskom instututu, inspirisana je procesom demencije, kao i zaboravljanjem uopšte. Naučno istraživanje ukazuje da ni jedno sećanje nije nepovratno izgubljeno, već zbog gubitka veza između nervnih ćelija postaje nedostupno. Autori tom fenomenu pristupaju na poetičan način, preispitujući značaj sećanja za identitet pojedinca, kao i našu potrebu da budemo zapamćeni i postanemo deo nečijih sećanja. Kroz fizičko upisivanje na računarsku memoriju posetilac dobija prilku da izrazi po čemu želi da bude upamćen, a to može da bude živa reč, ali i crtež, otisak itd. Površina interfejsa interaktivno reaguje i sočava nas sa uspomenama i pamćenjima koji, kreirani na licu mesta, isčezavaju pred nama.
Pamti me po... foto: Ivan Zupanc
“Početkom maja krenuli smo da organizujemo susrete neuronaučnika i umetnika. Kroz tih par susreta shvatili smo da postoji jezička barijera ne samo između umetnika i naučnika, nego i i naučnika iz različitih disciplina. Trebalo nam je vremena da steknemo poverenje jedni u druge, Milan i ja smo shvatili da želimo zajedno da se bavimo procesom neurodegeneracije”, rekla je Marjana Brkić.
Pamti me po... foto: Ivona Đurić / SEEcult
U izlogu CPN-a nalazi se interaktivna audio-vizuelna instalacija “Sva lica anksioznosti” autora Bojane S. Knežević, Andreja Savića, Maje Pantović, Dejvida Stenlija i Milice Velimirović Bogosavljević, koja uključuje auditivna svedočenja ljudi koji su u životu osetili izraženu anksioznost. Dok slušaju te izjave, posetioci su okruženi svetlima koja odražavaju razlike u moždanim talasima tokom opuštenog i pobuđenog anksioznog mentalnog stanja.
Cilj projekta je podizanje svesti o problemu i sprečavanje stigmatizacije tog danas veoma čestog mentalnog poremećaja.
Sva lica anksioznosti, foto: Ivona Đurić / SEEcult
Manifestacija art+neuroscience prva je programska aktivnost CPN-a kao inicijalnog partnera projekta AI Lab, finansiranog kroz program Kreativna Evropa. Kao nastavak uspešne saradnje u okviru projekta Evropska mreža digitalne umetnosti i nauke (European Digital Art & Science Network - Art & Science), projekat AI Lab uključuje veći broj inicijalnih partnera iz Austrije, Slovenije, Irske, Španije i Srbije, uz nove institucije iz Francuske, Belgije, Danske, Holandije, Grčke i Gruzije.
Uoči performansa Jasne Jovićević, publici su se obratili direktor Galerije nauke i tehnike SANU akademik Zoran Petrović, v.d. direktora CPN-a dr Marko Krstić, te dr Milica Janković sa Elektrotehničkog fakulteta, a u Francuskom institutu direktor Manuel Buar, koji je i savetnik francuskog ambasadora za kulturu i saradnju.
Direktor Francuskog instituta Manuel Buar i Dobrivoje Lale Erić, koordinator AI Lab projekta za Srbiju, foto: Ivan Zupanc
Program manifestacije obuhvata i edukativne radionice, masterklas predavanja, radionice za predškolce, osnovce i srednjoškolce.
Otvaranje art+neurosciene, foto: Ivan Zupanc
Partnerska podrška art+neurocience manifestacije su: Galerija nauke i tehnike SANU, Francuski institut, Kolegijum Hungarikum, Ministarstvo kulture i informisanja, Kolarčeva zadužbina, Austrijski kulturni forum, Muzej savremene umetnosti, Elektrotehnički fakultet, Fakultet likovnih umetnosti, Fakultet muzičke umetnosti, Fakultet za medije i komunikacije, Filozofski fakultet, Univerzitet u Kelnu, DAAD, Društvo za neuronauke Srbije, Backyard Brains i Samsung.
*Naslovna fotografija: Ivan Zupanc
Ivona Đurić / SEEcult.org
