Umetnost u političkom i ekonomskom okruženju
Koncept, sadržaj i efekti umetničkog rada Živka Grozdanića “Alegorija o premijeru”, koji je izazvao burne reakcije i pre nego što je izveden uoči vanrednih parlamentarnih izbora 2016. godine – tema je novog Do(Govornog) programa Kulturnog centra Rex u Beogradu 23. januara, kojim se nastavlja istraživanje i diskutovanje mogućnosti nestanka fašizma.
Grozdanićev rad biće tema razgovora kao primer umetnosti nastale u aktuelnom političkom i ekonomskom okruženju.
Reč je o radu koji se sastoji od minuciozne verističke izrade, gromke najave i medijski dokumentovane realizacije dramatičnog uništenja nekoliko poprsja srpskog premijera Aleksandra Vučića. Takav rad nije mogao proći i nije prošao nezapaženo, tim pre što je, prema rečima samog autora, bio namenjen prevashodno pažnji i percepciji medija. Uprkos tome, kako navodi autor koncepta razgovora Nebojša Milikić, ostaje utisak da se odigrao unutar svojevrsne slepe mrlje ili "mrtvog ugla" savremenog društva (ne samo) Srbije, smeštenih na ukrštaju iscrpljenosti stanovništva beskrajnim političkim i ekonomskim reformama, prevarama i eksperimentima - i preopterećenosti i korumpiranosti mnjenja medijskim senzacijama.
Malodušno pristajanje najvećeg dela javnosti na bilo kakve opsene i lakirovke koje koliko-toliko prekrivaju sumorni pejsaž svakodnevice čini da ironija, kritika ili protest podsećaju na mamuzanje iznemoglog kljuseta. Kada i sam pokušaj, kakav god, uzbunjivanja i otpora, po pravilu nailazi na ćutanje i ignorisanje, ili čak budi dodatno nezadovoljstvo, stanje se može razumeti ili kao takvo da slepu mrlju ili "mrtvi ugao" svi u stvari isuviše dobro poznaju tako da dodatna ukazivanja i mamuzanja nisu neophodni - ili kao bespovratan sunovrat demokratskih kapaciteta i društveno-ekonomskog sistema i samog društva koje ga opslužuje i trpi. Ako se, kao i kod svakog umetničkog dela, upitamo šta nam autor ili autorka saopštava, uočićemo da se možda i sam rad koleba između ovakva dva moguća razumevanja problema koji objektivno i subjektivno otvara, navedeno je u pozivu na razgovor, koji bi trebalo da istraži i polje tog kolebanja, kao polje sukobljenih političkih očekivanja i orijentacija.
Uz umetnika Živka Grozdanića, u razgovoru su 23. januara u 18 sati, koji je pripremio i moderira Nebojša Milikić, najavljeni i Voja Bekvalac, Vahida Ramujkić, Svebor Midžić i drugi.
Grozdanić je planirao u aprilu 2016. godine u Novom Sadu da izvede performans “Alegorija o premijeru”, ali je izvođenje otkazano zbog nemogućnosti da pronađe adekvatan prostor u kojem bi mogao slobodno da se izrazi, pa ga je realizovao u svom privatnom muzeju kod Vršca. Uništavanje skulptura sa likom premijera udarcima drvenog čekića izvedeno je pred televizijskim kamerama, a prema navodima umetnika, cilj je bilo traženje odgovora na pitanje: “Kako nam se dogodio premijer?”
Živko Grozdanić, rođen 1957. u Vršcu, završio je 1983. Akademiju likovnih umetnosti u Sarajevu, a izlagao je na više od 200 kolektivnih i samostalnih izložbi u Srbiji i svetu.
Osnivač je i direktor Jugoslovenskog bijenala mladih u Vršcu (1994-2005), kao i Centra za savremenu kulturu Konkordija i Galerije Konkordija u Vršcu, u kojoj je postavio više od 250 problemskih projekata i izložbi.
Od 2005. do 2011. godine bio je direktor Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu. Bio je i komesar Paviljona Srbije na 54. Bijenalu umetnosti u Veneciji, na kojem je umetnik Dragoljub Raša Todosijević dobio UniCredit nagradu za najbolju izložbu.
Grozdanić je i osnivač magazina za savremenu umetnost i kulturu “Košava” i “Art Context”.
Od 2012. godine, vlasnik je i direktor Gera Museuma u selu Veliko Središte kod Vršca.
(SEEcult.org)
