Uzbudljiv program 20. Slobodne zone

Jubilarni, 20. festival Slobodna zona prikazaće od 6. do 11. novembra 77 igranih i dokumentarnih filmova u četiri grada i 13 sala, a otvoriće ga, kako je već najavljeno, dva filma dobitnika Zlatne palme – kratki “Čovjek koji nije mogao šutjeti” Nebojše Slijepčevića iz Hrvatske i dugometražni “Anora” američkog reditelja Šona Bejkera.

Filmovi stižu u Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac iz 37 zemalja, a svrstani su u međunarodni takmičarski program, regionalni takmičarski program Horizonti Balkana i još 12 programskih linija, najavio je direktor i selektor festivala Rajko Petrović na konferenciji za medije 31. oktobra u Dvorani Kulturnog centra Beograda (DKC).

Petrović je istakao da je Slobodna zona ponosna što je uspela da “odneguje svoju posebnu publiku”. Ipak, za naredni period razmišlja se o “drugačijem formatu festivala”, jer je položaj kulture u Srbiji takav da “preti amaterizacija kulture”, dodao je Petrović.

“Slobodna zona je, sticajem okolnosti, prvi filmski festival koji se svečano otvara u rekonstruisanom Sava centru. Ipak, DKC nam je i dalje naročito važan. To je jedina dvorana u kojoj 20 godina u kontinuitetu prikazujemo filmove. Slobodna zona se vremenom znatno proširila, ali DKC doživljavamo kao svoj dom”, rekao je Petrović, te podsetio da je ime festivalu dao tadašnji urednik filmskog programa DKC-a Nebojša Popović.

Foto: Tanja Drobnjak

Branka Pavlović je skrenula pažnju na neke filmove iz međunarodnog takmičarskog programa, kao i iz selekcija Ženska linija i Zona za tinejdžere koje “povezuje pitanje lične odgovornosti ili odgovornosti prema sebi, a onda i prema društvu u kojem živimo”.

Film “Uspomene tela u plamenu” Antonele Sudasasi prati tri žene u godinama koje pričaju o svom ličnom i seksualnom oslobađanju u jednom patrijarhalnom sistemu. “Iako je film smešten u Čile, u njemu će se prepoznati i generacije žena sa naših prostora”, rekla je Branka Pavlović.

Dokumentarac “Tehačapi”, koji je fotograf i grafiti umetnik Žan Rene (Ži-Er) snimao u strogom zatvoru u Kaliforniji, tokom rada sa osuđenicima na kreiranju umetničkog dela, postavlja pitanje kojim se i Slobodna zona bavi već 20 godina – da li umetnost može da promeni svet i da li je to dovoljno.

“Iako ne daje definitivni odgovor, film se bavi temom zatvora, izolacije i pružanja druge šanse”, izjavila je Branka Pavlović.

U međunarodnoj selekciji su i “Tatami”, “Moj najdraži kolač”, “Dnevnici iz Libana” i “Zbogom, Tiberijado”.

Iz Ženske linije selektorka je izdvojila dokumentarac “Teaches of Peaches” Filipa Fusengera i Džudi Landkamer o uticajnoj pevačici Pičiz koja radikalno plasira svoje feminističke ideje.

Selekcija za tinejdžere donosi “Lakat u stomak” Asli Ozarslan o devojci koja je druga generacija turskih doseljenika u Berlinu i pokušava da pronađe svoje mesto u nemačkom društu, ali ne uspeva.

Selekciju Horizonti Balkana, koju je predstavio selektor Ivan Bakrač, povezuje “pitanje šta je danas na Balkanu porodica i šta su problemi sa kojima se ona suočava”.

“Jedan od hitova je dokumentarac ‘Naša djeca’ Silvestra Kolbasa, veoma intimni portret njegove porodice koji se bavi odnosom prema deci, supružniku i profesiji, kao i time koliko kao umetnik i autor imate prava da život najbližih predstavite svima”, naveo je Bakrač.

Prema njegovim rečima, “Sveta nedelja” Andreja Kona pokreće pitanja rasizma i porodice u tranzicionom društvu s početka 20. veka u jednom rumunskom selu, dok film “Šume šume” Renate Poljak na emotivan način pokazuje da porodicu mogu da čine i ljudi sa kojima delite iste ideale.

Bakrač je istakao da je “Jedan od onih dana kada Heme umre” Murata Firatoglua film koji “svi treba da pogledamo, bilo da razmišljamo o tome šta je patrijarhalno nasleđe ili kako da se nosimo u situacijama kada smo pred pucanjem”.

U regionalnoj selekciji su i “Tri kilometra do kraja sveta” Emanuela Parvua, kao i “Bez vetra” Pavela Vesnakova.

Na Slobodnoj zoni učestvuju i tri ostvarenja domaćih autora: “Rujna zora” Ivana Đurovića je njegov završni, kratki igrani film na studijama na Univerzitetu Kolumbija, o mladiću čije predrasude o ženama pretvaraju jedan, naizgled, romantični izlet u borbu za život i smrt. Vladimir Šojat predstaviće kratkometražni dokumentarac “U tihoj dolini” o Cveti, Slovenki u Vojvodini. Dugometražni eksperimentalni film “Maga 1909” Branke Pavlović inspirisan je autobiografijom Mage Magazinović, koju su otplesale dve grupe igrača iz Berlina i Beograda.

Tu je i srpska manjinska koprodukcija - slovenački dugometražni dokumentarac “Sto godina” Maje Doroteje Prelog, čije je snimanje preraslo od priče o pobedi njenog partnera nad smrtonosnom bolešću u bojno polje nezaceljenih rana i preispitivanje rediteljke šta zapravo znači “biti zajedno”.

Očekuje se dolazak 15-ak gostiju, filmskih autora koji će posle projekcija razgovarati sa publikom.

Govorni segment Slobodne zone - Kompas biće održan nakon projekcije filma “Veni vidi vici” Danijela Hesla i Julije Niman, u produkciji čuvenog austrijskog reditelja Ulriha Zajdla.

“Taj film bunjuelovske atmosfere i šarma je prepoznatljiva priča o povlašćenima koji ubijaju, gaze, maltretiraju i ostaju nekažnjeni, a glavna žrtva, sem pregaženih i pretučenih je – sloboda”, izjavio je urednik Kompasa Ivan Milenković, dodajući da je tema razgovora, koji se održava 7. novembra u Domu omladine Beograda - “Sezona lova na slobodu”.

Tema sporednog programa Sonar, namenjenog mladima i najnovijim tendencijama u filmskoj industriji, biće veštačka inteligencija i njen uticaj na pokretne slike.

“Ideja nije da zauzimamo stav, već da obradimo aktuelne svetske teme poput štrajka scenarista i glumaca u Holivudu, pisanje scenarija, lažne vesti, deep fake, vizuelnih efekata i drugih vrsta generisanja sadržaja putem veštačke inteligencije, kojih ima i u dokumentarnim filmovima”, rekla je Lena Trifunović, kourednica Sonara, uz Tamaru Milošević.

Slobodna zona za svoj 20. “rođendan” poklanja vernoj publici 7. novembra besplatnu projekciju filma “Uvek postoji sutra”. Karte su podeljene za samo tri sata, ali će taj italijanski hit, na temu nasilja u porodici, biti prikazan i na svečanom zatvaranju jubilarnog festivala 11. novembra u Domu omladine.

Filmovi u salama DKC i Doma omladine imaće i engleske titlove.

Deo filmskog programa moći će da vidi publika u celoj Srbiji, jer će platforma KinoKauch od 12. novembra biti domaćin onlajn Slobodne zone.

Povodom jubileja biće objavljena monografija.

Festival Slobodna zona su 2005. godine u Kulturnom centru Rex osnovali Katarina Živanović i Marko Popović, što je bio veliki iskorak na kulturnoj sceni tog vremena, podsetio je Petrović koji se, zajedno sa selektorkom Brankom Pavlović priključio 2009. godine, a kasnije su došli i drugi saradnici aktuelnog tima Slobodne zone.

I ove godine deo filmskog programa moći će da pogleda publika u celoj Srbiji, jer će platforma KinoKauch biti domaćin onlajn Slobodne zone.

Festival su podržali potprogram Media programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Gradska uprava za kulturu Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut. Grad Beograd ove godine nije objavio konkurs za kulturu.

Festivalski sajt je slobodnazona.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

*Naslovna fotografija: Olivera Inđić

(SEEcult.org)