Valter pre Valtera

Knjiga o Velimiru Bati Živojinoviću “Valter pre Valtera” autora Radoslava Laleta Vujadinovića, u izdanju “Službenog glasnika”, predstavljena je 26. maja u Jugoslovenskoj kinoteci, uz podsećanje na opus velikog glumca koji svedoči i o srpskoj i jugoslovenskoj kulturnoj istoriji. Senku na svečanu promociju bacila je tvrdnja filmskog kritičara Božidara Zečevića da su tim izdanjem povređćena njegova autorska prava.

“Poslednjih nekoliko godina vodili smo beskrajne razgovore, evocirali uspomene, a Lale je sve to beležio, čini mi se više srcem nego perom. Sigurna sam da će knjiga pronaći put do široke čitalačke publike, uključujući i naše prijatelej iz Kine sa kojima je već uspostavljen kontakt. Želim da provedete što više prijatnih trenutaka u čitanju, vedro i optimistički onako kakav je i Bata uvek bio”, poručila je u pismu Julijana Lula Živojinović, supruga Bate Živojinovića, koja nije mogla da prisustvuje promociji iz zdravstvenih razloga.

Direktorka “Službenog glasnika” Jelena Trivan rekla je da je “Valter pre Valtera” knjiga “o legendi koja nadilazi film, o ličnosti koja je obeležila jednu epohu. Ona nije samo putokaz kroz kinematografiju SFRJ i Srbije, nego je i priča o jednoj državi koje više nema, o jednoj velikoj kulturi koje više nema i o jednom glumcu koji je nadišao ovaj prostor i Balkan, pa čak i Evropu, o jedinom srpskom glumcu čije je filmove videlo na milijarde ljudi”, rekla je Jelena Trivan, ističući da je knjiga o Živojinoviću kombinacija biografije, autobiografije, anegdota i iskaza prijatelja i članova porodice, koja u celini otkriva prošlo vreme i razbija predrasude o njemu.

Autor knjige Radoslav Lale Vujadinović, inače pravnik, rekao je da je Živojinović kao mladić bio junak njegovog detinjstva.

“Nas sedam-osam dečaka iz kraja nismo se odvajali njega. Bio sam jako ponosan kada me je poveo na statiranje za film ‘Subotom uveče’. Pisao sam već o Bati i njegovoj ekipi Krstaša, posebno u priči ‘Glumci statisti’, koja mu se svidela. Tako mi je i dao saglasnost za ovaj projekat. Započeo sam ga sa prijateljem (Vojislavom) Vojom Marjanovićem, koji nažalost nije dočekao promociju”, rekao je Vujadinović, pročitavši zatim deo iz knjige za šta je dobio veliki aplauz. “Čast i zadovoljstvo što sam radio na ovoj knjizi remeti tuga što Bata nije sa nama. Pišući, želeo sam da on bude prvi čitalac”, izjavio je Vujadinović.

Reditelj Strahinja Rodić prisetio se zajedničkih nestašluka iz dečačkih dana na Crvenom krstu, rekavši da je Živojinović bio kao i svi drugi klinci iz tog doba, samo krupniji i jači od svih, uvek zaštitinički nastrojen prema prijateljima. Ispričao je kako mu je Živojinović pomagao i pri upisu u srednju glumačku školu u Nišu i Novom Sadu, koje su zajedno pohađali, a potom i na Pozorišnu akademiju u Beogradu. “Imao je uvek petice, a ja trojke. Postao je sjajan glumac, a ja prišipetlja od reditelja, ali me je vukao sa sobom”, kazao je Rodić.

Filmski kritičar Milan Vlajčić je izjavio da je knjigu “pročitao za samo tri večeri i sa velikim uzbuđenjem, jer govori o našim životima, o jednom poglavlju naše novije kulturne istorije, o zemlji koja je nestala i o jednoj glumačkoj legendi, mada Bata nije dao da ga tako zovu”.

“Taj čovek i umetnik ogromne energije za šest decenija stvaralaštva napravio je 272 filma, a tu je uključeno i 15-ak serija, što znači da bi Kinoteka mogla svakoga dana u godini da prikaže neki Batin fim ili epizodu bez ijedne reprize”, primetio je Vlajčić, dodajući da “nema u svetu glumca sa toliko filmova i u tako velikom žanrovskom rasponu”, te kao primer naveo “Povratak”, “Tri”, “Skupljači perja”, “Breza”, “Dr”, “Štefica Cvek u raljama života” i “Valter brani Sarajevo”.

Povodom ogromne popularnosti Valtera koja u Kini traje decenijama, upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke Aleksandar Saša Erdeljanović ispričao da mu je 2016. godine u Pekingu jedan taksista, kada je čuo odakle je, zapevao pesmu iz tog filma i ponudio mu da ga besplatno vozi do Kineskog zida.

Kraj promocije obeležila je neprijatna situacija kada se, na poziv voditelja razgovora da i publika postavi pitanja, javio filmski kritičar i teoretičar Božidar Zečević koji je izneo tvrdnju da su u knjizi objavljeni delovi iz njegove studijske monografije koju je godinama pripremao u dogovoru sa Živojinovićem i njegovom porodicom, a zbog materijalnih razloga još nije štampana.

“Jedna slična knjiga se nedavno pojavila, reagovao sam i ona je odlukom suda povučena. Ovde su čitavi pasusi prepisani, bez navođenja izvora. Moraću ponovo na sudu da štitim svoja autorska prava”, izjavio je Zečević. 

Vujadinović je odgovorio da bi Zečević trebalo da se obrati Živojinovićevom sinu Miljku, koji je Marjanoviću i njemu dozvolio korišćenje materijala.

Dalju tenziju prekinuo je glumac Toma Kuruzović koji je pročitao svoj tekst u slavu Živojinovića.

(SEEcult.org)