Vanjske granice fotografije
Izložba Vlade Marteka “Vanjske granice fotografije” biće otvorena 7. novembra u Uredu za fotografiju - Galeriji Spot u Zagrebu, uz razgovor sa tim zagrebačkim umetnikom koji deluje od sredine 70-ih, kada je bio jedan od osnivača uticajne Grupe šestorice autora.
Fotografija kao materijal, kao predmet, kao fetiš; porodična fotografija. Fotografija kao akcija, kao podloga, asemblaž, kolaž; fotografija kao medij, inscenirana fotografija, fotografija kao aktuelni portret; fotografija kao dokument. Fotografija kao medij, fotografije konceptualističkih promena. Pripremanje za fotografiju. Prorez kroz fotografiju da bi se doprlo do neke druge stvarnosti, da bi se razbila automatiziranost. Fotografija kao papir koji implicira materijalnost, podlogu, fetiš, medij, dokument…
To bi okvirno mogao da bude sažeti opis onoga što Martek radi od sredine 70-ih do danas, ili kako je sam objasnio prilikom nedavnog razgovora, fotografija je u ovom slučaju “doslovno kao fizički materijal”.
“To je jedno od stanja koje koristim kod fotografije. Drugo je fotografija kao predmet. Kod predmeta razdvajam fotografiju kao fetiš – obiteljske fotografije, uspomene i tako dalje. Fotografija kao predmet postoji i kao fotografija kao akcija. Na primer, kad sam izveo akciju ljubljenja fotografije na otvarenju Vlastine izložbe u Novom Mestu, nje nije bilo, ja sam nešto rekao i onda sam ljubio njene fotografije. Te su fotografije za mene bile predmet i fetiš istovremeno. To je posebna upotreba fotografije”, naveo je Martek povodom izložbe, dodajući da ima i fotografije kao podloge – to su asemblaži, zatim fotografije kao kolaže…
Takođe, Martek koristi fotografiju i kao medij, poput knjige koju je objavio prošle godine i sada inscenira u fotografiji tu knjigu s beskonačnošću mora, i slično. “To je inscenirana fotografija. Onda imam fotografiju kako dokument, ali to već ulazi u konceptualističko područje. Onda aktualni portret, ovaj primer je iz 1977. godine, nalazim se iza stakla na kojem sam napisao: “Aktualni portret’. U ovom slučaju je fotografija dokument samo te akcije. Onda imam akciju kad na sisu napišem sisa, i u tom slučaju je fotografija dokument. Onda imam put do Vanište i do Stošića, znaš kako se obično snimaju kuće gde žive umetnici, a ja sam snimao prilaz kako se ide prema tim kućama. Konceptualistički rad. Ja idem radikalno dalje i ne snimam samo kuće nego prilaze njima. Zatim konceptualističke promene. Sećaš se one kuće u Frankopanskoj 2 u kojoj je Nena radila neke male izložbe? Ja snimam haustor nakon trideset godina. I snimam ga par godina, različite mene. Rad sličan ovom poklonio sam Vaništi – Nova izložba u Studiju G. To su radovi gde je fotografija kao dokument i zato je to konceptualistički rad”, naveo je Martek povodom izložbe, dodajući da radi i klasičnu fotografiju koja nije inscenirana, kao i pripremanje za fotografiju, koje opisuje kao pripremanje za poeziju.
“1981. sam u PM-u imao izložbu ‘Pripremanje za umetnost’, to je taj moj večni konceptualistički odmak – da se odmakneš od onog što radiš da bi dobio etički, konceptualistički prostor. Imam tekst u kojem pišem o fotografiji, i tek onda snimam fotografije. I to zovem pripremanje za fotografiju”, naveo je Martek, čijom izložbom Ured za fotografiju završava ovogodišnji program.
Izložba će biti otvorena do 2. decembra.
(SEEcult.org)
