Već viđeno Nemanje Lađića
Beogradski umetnik mlađe generacije Nemanja Lađić predstavlja tri nova rada na izložbi “Već viđeno” u Galeriji Doma omladine Beograda, kojima nastavlja istraživanja na polјu eksperimentalne video umetnosti, zadirući u prostor izmeštenih realnosti.
U radu “Atelier scene" Lađić deluje kao da sedi za stolom i razmišlјa kako da započne novi video rad, a onda se stvar odlaže za kasnije, za sutra, za "malo sutra", već viđena situacija se ponavlјa, dok nešto ne zasija u glavi i krene da se odmotava. U video radu "Nap" beskrajnim ciklusom, koji (možda) implicira na trenutak smrti, Lađić otvara pitanje krajnjih granica do kojh se možemo udalјavati iz jedne stvarnosti u drugu u potrazi za onom finalnom, naveo je u tekstu za katalog Mića Stajčić. U radu "Markov san" to pitanje "realnije realnosti", kako je naveo, ima možda najveću težinu. Ne direktno u sadržaju videa koliko u priči koja leži iza njegovog nastanka.
Lađić je, prema navodima Stajčićca, sreo jednog dana umetnika Marka Markovića koji mu je rekao da ga je sanjao. Marković je u snu sreo Lađića koji mu je rekao da je napravio novi video i da želi da mu ga pokaže kako bi čuo njegov komentar. Pušta mu film koji se sastoji iz nekoliko segmenata, počev od avionske nesreće pa preko lebdenja nad gradom, ratnih scena, televizijske ođave...
Lađić je potom, u realnosti, odlučio da snimi rad po snu koji mu je Marković ispričao, tačnije prema sopstvenom videu koji je Marković odsanjao, a nazvao ga je "Markov san".
Osim pitanja šta je istinito i do koje dubine se može ići, ovde se, kako navodi Stajčić, postavlјa i pitanje autorstva.
“Ko je zaista idejni tvorac ovog rada? Da li njegov formalni autor Nemanja, ili Marko koji ga je spontano sanjao, ili pak ipak onaj Nemanja koji ga je prikazao u Markovom snu. Po sredi je jedan kolaps preplitanja stvarnosti i intelektualne svojine koji ima tendenciju da se dalјe komplikuje podvodeći pod znak pitanja i tekst koji upravo čitate (a čiji se autor, igrom slučaja, pojavlјuje u video radu u ulozi pilota, kako u famoznom snu, tako i u realizovanom projektu). U slučaju da je dok ovo čitate vaša realnost takva da trenutno stojite u Domu omladine Beograda na otvaranju izložbe ‘Već viđeno’ autora Nemanje Lađića, možda ćete posle ovih saznanja (ponovo) pogledati ovaj video rad drugim očima. Ukoliko vam je realnost negde drugde, tj. u vremenu posle, verovatno vam je malo krivo što niste čitali katalog na izložbi. U svakom slučaju, vremensko udalјavanje samo će doprineti bolјem razumevanju onoga što je ovde po sredi”, naveo je Stajčić.
Razvojem tehnologije, a naročito pojavom kompjuterske virtuelne realnosti, problematika višestrukih univerzuma i alternativnih stvarnosti postaje sve aktuelnija tema u oblasti svih aspekata umetničkog stvaralaštva. Počev od književnosti (Filip Dik "Čovek u visokom dvorcu", Nil Geiman "Coraline"...), pa preko filmske industrije ("Matrix", "Inception"...), pa tako i u savremenoj umetnosti, paradigma stvarnosti sve češće se uzima u ponovno preispitivanje, a pitanje "šta je realnost" nameće kao dilema koja i dalјe traži odgovor”, naveo je Stajčić, koji je u tom kontekstu podsetio i na Servantesov roman “Don Kihot”.
“Svi znamo ko je Don Kihot i da ga je pisao Servantes davne 1604. godine. Pri tom, na početku on ističe da je knjigu pisao po uzoru na tekst nekog arapskog pisca tj. da glavni junak nije produkt njegove fikcije (što naravno nije istina). Knjiga se sastoji iz dva dela, pri čemu je drugi deo Servantes napisao desetak godina kasnije, i to dobrim delom kao reakciju na krađu intelektualne svojine. Naime, nepoznati pisac, pod pseudonimom Avelaneda, napisao je i objavio nastavak ovog kapitalnog dela bez znanja negovog autora. Iznervirani Servantes odlučuje se da odgovori na ovu provokaciju pisanjem sopstvenog nastavka knjige koji je smešten u ‘još realnijoj realnosti’, u kojoj obitava pravi Don Kihot, a koji saznaje da je postao popularan zahvalјujući prvoj knjizi koja je pisana o njemu. Servantes tu pominje i lažni Avelanedin nastavak knjige, preuzimajući pri tom iz njega i jedan karakter (Don Alvaro Tarfe) i uvodi ga u svoju priču kako bi ga diskreditovao. A kako bi zaustavio ciklus i sprečio dalјe pojavlјivanje Don Kihota u tuđim knjigama odlučuje se da ga na kraju ubije i proglasi realnost poslednje knjige konačnom. I tako, još na početku 17. veka imamo slučaj višeslojne realnosti, fikcije koja se poigrava sa sopstvenom fikcijom, dovodeći je u pitanje na više nivoa”, naveo je Stajčić.
Nemanja Lađić radi video radove i instalacije koje se bave optičkim/vizuelnim iluzijama, a inspirisani su tehnologijom, matematikom, digitalizacijom, graničnim oblastima fizičkog i digitalnog.
Rođen je 1984. u Beogradu, gde je 2009. diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na vajarskom odseku, u klasi prof. Mrđana Bajića. Završio je 2011. Transmedia program - postdiplomske studije u Briselu.
Izlagao je šest puta samostalno i učestvovao na tridesetak grupnih izložbi.
Izložba u Galeriji DOB-a biće otvorena od 21. aprila do 3. maja.
(SEEcult.org)
