Vidljivo – nevidljivo
Prvi ovogodišnji Salon Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu posvećen je novim ostavarenjima Leonore Vekić, vizuelne umetnice i docentkinje na Fakultetu primenjenih umetnosti.
Istražujući uzajamni odnos pozitivnog i negativnog prostora, Leonora Vekić izložiće od 6. do 27. juna devet ostvarenja velikih dimenzija, koja muzejski prostor preobražavaju u vidljivo-nevidljivi lavirint.
Transparentnost je postignuta čipkastim “prepletajem” prirodnih i sintetičkih materijala (papir, pamuk, folije za plastifikaciju, sintetički tekstil) čedno belih tonova. Crvene “niti”, kao Arijadnin konac, posetioca vode od “Kada bi srce imalo krila”, suptilnih ženskih likova oblikovanih od izheklanih šustikli … do zanosne “kiše” crvenih “latica” (“Allure”).
Na izložbi “Vidljivo – nevidljivo”, cija je kustoskinja Bojana Popović, Leonora Vekić odaje poštovanje čipki – tekstilnoj formi dugog trajanja, koja budi uspomene i podseća da je sve prolazno, kao i na krhkost ženskog identiteta.
Leonora Vekić (1970) diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti na Odseku za dizajn tekstila 1995. godine. Magistrirala je 2000. na predmetu Tapiserija (mentorka: profesorka Jadranka Simonović).
Asistent na predmetu Tapiserija i stare tekstilne tehnike na FPU postala je 2005, a u zvanju docenta je od 2012.
Leonora Vekić deluje u oblasti umetnosti tekstila, mode i drugih vizuelnih umetnosti. Članica je ULUPUDS-a.
(SEEcult.org)
