Vikend subverzivnih filmova u DOB-u
Dom omladine Beograda organizuje 18. i 19. septembra šesti Festival subverzivnog filma “Plan B”, na kojem će biti prikazani filmovi sa nekih od prethodnih radionica Ateljea Varan, čuvene dokumentarne filmske škole iz Pariza, kao i filmovi koje su polaznici tih radionica nastavili da prave nakon što su uspešno završili dokumentarističku praksu.
Cilj šestog festivala “Plan B” je da se budući polaznici nove radionice dokumentarnog filma Ateljea Varan, za koju se svi zainteresovani mogu prijaviti do 21. septembra, upoznaju sa mogućnostima koje će im profesionalno pružiti, te se da kroz razgovore sa autorima filmova upoznaju sa njihovim iskustvima, kako tokom pohađanja same radionice, tako i nakon nje.
Program počinje u Tribinskoj sali DOB-a filmom "Komšije" (2007) u režiji Maše Drndić, Ivana Ramljaka, Dragane Bjelice i Ivane Todorović. Reč je o pet kratkih filmova snimljenih u Beogradu, pet priča o sećanju na rat, obnovi grada i njegovih stanovnika. Potom će biti prikazan film Dragane Bjelice "Zašto ja?" (2007), koji govori o tome šta su naši izbori u životu, privatni i emotivni, i da li smo i mi sami nečiji izbor, a da to i ne znamo. Program se 19. septembra seli u Amerikanu, gde će biti prikazan nagrađivani film "Posle rata" Srđana Keče (2005) o Gorancima, Slovenima islamske veroispovesti, koje je rat na Kosovu 1999. godine poterao u potragu za novim životom.
Posle rata, Srđan Keča
Za kraj šestog festivala “Plan B” najavljen je takođe višestruko nagrađivani film Ivane Todorović "Ja, kad sam bila klinac, bila sam klinka" (2013) o transvestitu Goci koja živi u Beogradu u kojem je zabranjeno organizovanje gej parade. Ona podiže ćerku koja je zapravo njena sestričina. Iako joj njen 18-godišnji momak krade novac, ona rizikuje život i telo radeći kao seksualna radnica. Ipak, Goca ga i dalje voli i uspeva da zadrži svoju vedru prirodu, bez predrasuda, a povodom 39. rođendana odlučuje da izađe na binu i ispriča svoju životnu priču. Tekst za taj kabare napisala je sama Goca, a dramaturg je Olga Dimitrijević. Nekoliko meseci nakon nastanka filma, Goca je počela da radi kao aktivista za transrodna pitanja u Srbiji.
Nova radionica Ateljea Varan biće održana krajem ove i početkom sledeće godine u DOB-u, kada će desetoro učesnika savladati osnove snimanja dokumentarnog filma i načiniti prve korake ka tome da postanu nezavisni filmski autori. Nakon upoznavanja sa tehničkim aspektima snimanja filma, analize referentnih filmskih ostvarenja, nalaženja lokacija i pisanja scenarija, svaki učesnik će započeti snimanje sopstvenog kratkog dokumentarca na istu temu. Montaža (uz asistenciju profesionalnih montažera) će omogućiti uvid u važan odnos autora i montažera.
Francuska škola dokumentarnog filma Atelje Varan kroz višedecenijsko delovanje obučila je mnoge značajne filmske stvaraoce širom sveta. Šireći francusku kulturnu politiku, filmski entuzijasti i samouki pedagozi Ateljea Varan stvorili su univerzalan metod koji je polaznicima bilo gde na planeti omogućavao iste uslove za filmsko obrazovanje i stvaranje. Kroz radionice Ateljea Varan stvorile su čitave mreže nezavisnih autora svih uzrasta, rasa, pola i generacija.
Sve je počelo 1978. godine, kada je Mozambik postao nezavisan, a njegova vlada zatražila od francuske ambasade da snimi filmove o promenama koje su se dogodile u zemlji. Umesto da pošalje reditelje, čuveni Žan Ruš predložio je da Mozambikanci sami snime događaje kako bi pokazali stvarnost. Tada je napravljena prva radionica dokumentarnog filma, koja od tada do danas koristi istu nastavnu metodologiju - učenje kroz rad. Nakon tog prvog iskustva, 1980. godine u Parizu održana je radionica sa ljudima iz različitih zemalja, što je bio početak Ateljea Varan.
Početno iskustvo u Parizu poboljšano je i razvijeno, a zatim je “izvezeno” u druge zemlje širom sveta. Varanov poziv je prvobitno bio da omogući mladim rediteljima u zemljama u razvoju da nauče da čitaju i pišu pokretnim slikama i zvucima. To je značilo pružiti im priliku da snimaju filmove sa ograničenim budžetom, koji bi izbegli invaziju na uvrežene kulturne standarde.
U Varanu se ne dobijaju recepti za režiju ili montažu filma - nema ih.
Nastoje da usklade viziju i sud oko nekih snažnih ideala: interesa, iskrenosti i poštovanja prema ljudima koji se snimaju i integriteta filmskog pristupa koji će biti usavršen i pojačan montažom. Sva snimanja dokumentarnih filmova nailaze na neočekivano: stvarni život prevazilazi postojeće predrasude, likovi ne dozvoljavaju da se svedu na arhetipove. Film se mora stalno prilagođavati toj složenosti, a iskustvo stvaranja filma mora modifikovati i obogatiti način gledanja na stvari. Nije dovoljno samo opisati stvarnost, to se mora dovesti u pitanje. Ne postoji neutralan način gledanja na stvari u dokumentarcu, filmovi otvaraju prozor u svet i takođe su neopozivo obeleženi. Ali, dokumentarni film ne nudi sistem znanja, već otvara prostor za razmišljanje - filmovi postavljaju niz pitanja umesto da nude odgovore. Koliko god bilo ozbiljno zapažanje, potreba za dramatičnom dimenzijom ne može se isključiti: film može izmeriti misterije, ubrzati trenutke neizvesnosti, iznenađenja i preokrete. Može dozvoliti da emocije preuzmu vlast. Stvarnost se ne snima samo na magnetne trake, ona se mora “dramatizovati”. Dramatizovanje pritom nije sinonim za manipulaciju, ali se mora prihvatiti da svi dokumentarni filmovi uspostavljaju gledište, grade predstavu, tumače stvarnost, konstruišu grupu likova…
Nova radionica Ateljea Varan u DOB-u biće održana uz podršku Filmskog centra Srbije, Francuskog instituta za kulturu, Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Grada Beograda, Cinnamon produkcije i partnera iz Francuske i CNC fonda.
Ulaz na program festivala “Plan B” je besplatan, a nakon projekcije filmova najavljeni su razgovori sa autorima.
(SEEcult.org)
