Vizuelni utisci o istoriji Poljske
Muzej istorije Jugoslavije (MIJ) predstavlja od 13. oktobra izložbu “Mlada Poljska: Vizuelni utisci o istoriji”, u produkciji Poljske fondacije za savremenu umetnost, koja obuhvata radove umetnika koji prezentuju, analiziraju i kritički promišlјaju polјsku realnost.
Gostujuća poljska izložba, čiji su kustosi Sarmen Beglarian i Silvija Šimanjak, pokušaj je analize i obrade tema zanimlјivih mladoj generaciji, koja mora da se uhvati u koštac sa istorijom i promenama i da pronađe svoje mesto u kolektivnom identitetu zemlјe, ali i sveta.
Uporedo s razvojem kapitalizma, kako je navedeno u katalogu, raste i osećaj permanentne nesigurnosti. Zahvalјujući otklonu prema istoriji i odsustvu kompleksa karakterističnih za Polјake u postkomunističkom periodu, mlada generacija revidira prošlost i trudi se da iznova upozna istoriju i aktivno učestvuje u izgradnji identiteta. Pritom nailazi i na probleme sa kojima se susreću mladi lјudi u celom svetu, a rezultat su globalizacije, komercijalizacije i krize sistema vrednosti.
Autori radova su Ana Baumgart, Agnješka Kurant, Justina Hmjelevska, Aleks Četvertinski, Norbert Delman, Malgožata Goliševska, Maja Gordon, Dominik Jalovinjski, Agnješka Polska, Pjotr Visocki i Rafal Žarski.
Kustosi izložbe smatraju da tumačenje stvarnosti u kojoj se u datom trenutku nalazimo zahteva istorijsko razmišlјanje i shvatanje prolazne sadašnjosti kao prošlosti. Ono zahteva da budemo osetlјivi na tu dimenziju stvarnosti kako bi lični doživlјaj istorije, koja se dešava sada, mogao da postane trajna platforma odnosa i prema prošlosti i prema budućnosti.
Istorija sa sobom povlači oscilatorna kulturna kretanja koja izazivaju naslednu masu utisaka, dok su istorijski simboli često privlačniji kao predmeti popularne kulture nego kao elementi tradicije i istorijskih činjenica. Tradicija razmišlјanja o istoriji uči nas da se vreme u kom živimo po pravilu oseća kao “posebno”. Uvid u sadašnjost postaje moguć zahvalјujući kratkotrajnim slikama stvarnosti koje traju neko vreme i zadržavaju nam se u svesti, iako već spadaju u istoriju.
Rafal Žarski, Poslednji revolucionar, video (2014-2016)
Izložba obuhvata šest video-radova, kao i instalacije u prostoru i u tehnici 3D štampe, foto-instalaciju (fotografije, posteri i razglednice) i ulje na platnu.
Među radovima na izložbi je prostorna instalacija Ane Baumgart i Agnješke Kurant “(...) Ellipsis” (2010) koja se bavi sećanjem na suživot različitih kultura, ali i poziva na kritičku refleksiju, uključujući i tabu teme prošlosti. Video rad prikazuje privremenu skulpturu koja se suprotstavlja zakonima gravitacije, postavljenu na simboličnom mestu u nekadašnjem jevrejskom getu.
Norbert Delman u radu "Sparing" (2016) ukazuje da najsnažnije osećanje među mladim ljudima danas nije želja za uspehom, već strah od neuspeha, koji je zastupljen u svim grupama i profesijama. Za Delmana je najinteresantniji fenomen granica između opsesije ambicijom i rivalitetom s jedne i straha s druge strane. U svojim radovima obično se referiše na popularne sportske aktivnosti, koristeći sisteme timske igre.
Norbert Delman, Sparing, instalacija u tehnici 3D štampe (2016)
Agnješka Polska u video radu "The Sun" (2012) ispituje vreme i sećanje. Rođena u Poljskoj 1985. godine, za vreme komunizma, zainteresovana je za zaboravljenu istoriju i kulturne mitove. Pulsirajuće crveno sunce u njenom radu potiče od naslovne strane kultnog magazina "Amerika".
Malgožata Goliševska se predstavlja video radom "Dress me up!" (2011) za koji se obukla u skladu sa željama i idealnim vizijama svoje majke, bake i prijatelja. Danima je beležila reakcije okoline na svoj izgled, u želji da pokaže specifične porodične odnose i svakodnevni život.
Izložba je nastala 27 godina nakon pada “gvozdene zavese”, kada Polјaci i dalјe zadaju sebi pitanja o identitetu. Tek je od 1989. godine, prvi put posle 50 godina, bilo moguće javno i bez cenzure razgovarati o Polјskoj. I danas se, kako je navedeno u tekstu u katalogu, pitaju isto – šta je Polјska i ko su Polјaci?
Malgožata Goliševska, Dress Me Up! video (2011)
Poslednju deceniju 20. veka i početak 21. veka okarakterisao je pokušaj da se reprocesiraju godine komunizma i ratna trauma. U poslednjih deset godina primetno je okretanje novim temama, koje do sada, takoreći, nisu postojale u javnom diskursu. Brojne knjige, filmovi, otvaranje Muzeja polјskih Jevreja POLIN, izazvali su živu diskusiju o odnosu Polјaka prema Jevrejima i jevrejskoj baštini u Polјskoj.
Polјska multikulturalnost, koja je gotovo sasvim uništena tokom Drugog svetskog rata i u doba komunističke Narodne Republike Polјske, počinje polako da privlači pažnju. Kako su naveli kustosi, raste svest o tome da Polјska nije bila homogena zemlјa, već mesto na kojem su živele različite nacije i veroispovesti. Polјsko društvo se u 21. veku našlo pred zadatkom da izravna račune sa istorijom, nasleđem i mitom Druge Republike Polјske (1918–1945), pa dolazi i do značajnih promena u odnosu prema crkvi i veri.
Deo građana, kako je navedeno, duboko je uznemiren zbog sekularizacije koja sve više uzima maha, dok drugi pak u njoj vide šansu za izgradnju društva zasnovanog na istinskim demokratskim principima.
Izložba će biti otvorena u Muzeju “25. maj” do 20. novembra.
(SEEcult.org)
