Vizuelno-plesna Mrtva priroda
Grčka predstava “Mrtva priroda” (Still Life), koja će biti izvedena na Beogradskom festivalu igre 30. marta u Sava centru, izlazi iz okvira savremene igre, nudi seriju prizora koji kombinuju pokret i vizuelnu umetnost, stvarajući zabavni i meditativni performans, izjavio je autor Dimitris Papajoanu, poznat široj javnosti kao kreator ceremonije Olimpijskih igara 2004. u Atini.
Papajoanu (52) potpisuje i vizuelni koncept, režiju, kostim i dizajn svetla predstave “Mrtva priroda”, a učestvuje i u performansu sa još šestoro izvođača.
“Studirao sam za tradicionalnog slikara, na platnu, ne da budem vizuelni umetnik. Kao mlad učio sam i da slikam vizantijske ikone. To je moj bekgraund u smislu veštine, dok je to što sam vizuelni umetnik moj identitet”, rekao je Papajoanu 29. marta na konferenciji za novinare, napominjući da dolazi iz “vrlo staromodne škole slikarstva”, ali se njegov ukus razvijao u drugačijem pravcu.
“Moje predstave su poput slika koje se menjaju pred vašim očima”, rekao je Papajoanu, čija je “Mrtva priroda” premijerno izvedena 2014. godine u produkciji Kulturnog centra Onazis.
“Ova predstava ne spada tačno u ples. Unutar teritorije savremene igre ima mesta za hibridne produkcije koje nisu tačno ni teatar, ni vizual, ni ples”, rekao je Papajoanu, dodajući da u protekle tri decenije savremena igra i vizuelna umetnost, kao i pop muzika, sve više dozvoljavaju eksperiment.
“Volim igru, ali bila bi greška ovu predstavu smatrati čistim plesom. To nije prenošenje energije samo kroz pokret, nego kroz sliku, zvuk i misteriozni prostor koji se kreira između simbolike i realistične akcije. Savremena scenska produkcija još nema naziv za to”, rekao je Papajoanu.
U smislu sadržaja, publika će videti seriju slika izvučenih iz mita o Sizifu i iz dualnosti energija.
“Jedna potiče od ogromnog i večnog neba, a druga od malih ljudi sa njihovom materijalnom dimenzijom, pod teretom gravitacije, a ipak pokušavaju da dosegnu nebo”, dodao je Papajoanu, navodeći da je to “putovanje koje je istovremeno zabavno i meditativno”.
“Međutim, teško mi je da prepričam, lakše mi je da napravim predstavu”, rekao je Papajoanu.
Kako je dodao, u predstavi nema teksta, likovi podsećaju na one iz nemih filmova, a nema ni muzike u uobičajenoim smislu, mada je cela predstava neka vrsta koncerta, jer je ono što izvođači rade pojačano mikrofonima, pa su ti šumovi i zvuci kao delo savremene muzike.
Napominjući da je prvi put u Beogradu, Papajoanu je istakao da je to uzbudljivo za njega lično, jer ga je priča o Nikoli Tesli “proganjala” dok je pripremao predstavu.
“Tesla je bio skriveni izvor inspiracije, zajedno sa mitom o Sizifu. Reč je o tajnoj posveti Tesli, ali predstava nije o njemu. Moja opsesija Teslom dala mi je puno slika, prizora za ovaj rad i zato mi je posebno važno da predstavu prikažem ovde”, dodao je Papajoanu.
Prema rečima Papajoanua, njegova inspiracija nije religioznost, već duhovnost.
“Kako sam veliki ljubitelj istorije umetnosti, a veliki deo nje je povezan sa religijom, možda reference koje neko može da otkrije u mom radu potiču od slika i atmosfere na platnima slikara koji su bili posvećeni religiji. Ali sam moj rad ne podstiče religija, nego potraga za spiritualnošću”, rekao je Papajoanu.
Stalna motivacija mu je i potreba za komunikacijom.
“Još dok sam studirao slikanje želeo sam da više komuniciram sa svojim okruženjem. Zato sam počeo da radim stripove, to je jeftina umetnost, stiže do više ljudi, dok je slika nešto što se vidi u galeriji, u uskom krugu”, rekao je Papajoanu.
Na prve časove savremene igre, kako je naveo, otišao je radi rekreacije, a onda je shvatio da ona daje prostor za kreiranje performansa i živu komunikaciju sa publikom. Privukao ga je scenski element - biti prisutan upravo u momentu kada se nešto dešava, a ne zarobljen u umetničkom predmetu kao što je klasična slika.
“To mi se učinilo kao još više komunikativno i bez razmišljanja ili svesne odluke, bio sam ‘uhvaćen’ i još sam u tome”, izjavio je Papajoanu.
Što se tiče savremene plesne scene u Grčkoj, rekao je da je finansijska kriza dovela u tešku poziciju kako radnike, tako i umetnike, ali da se ipak mnogo toga dešava.
“Postoji vrlo raznovrsna produkcija, interesantnija nego što možete da zamislite, ali - neopisiva. Hvala Bogu, ples i nije da se opisuje, nego da se igra”, rekao je on.
Angažman na Olimpijadi Papajoanu je opisao kao “blagoslov i prokletstvo”.
“Svi me znaju po tome i svi misle da je samo to ono što sam ja. Ipak, srećni smo moja grupa i ja da smo pozvani da kreiramo događaj tako visokog nivoa. To je i zabavno i teško, to je korišćenje umetnosti da se proizvede šou, ali naša prava umetnost je onda kada radimo ono što smo sami izabrali da radimo kao svoj projekat”, istakao je Papajoanu.
Ambasador Grčke u Srbiji Konstatinos Ikonomidis izjavio je da mu je zadovoljstvo i čast da pozdravi Papajoanua kao učesnika 13. Beogradskog festivala igre.
“Radujemo se što smo mogli da podržimo dolazak takvog umetnika i nadamo se uspehu predstave”, rekao je ambasador.
Direktorka BFI Aja Jung istakla je da je “Mrtva priroda” predstava koja je dugo očekivana u Beogradu, izuzetno je tehnički komplikovana i predstavlja “magično delo u vizuelnom smislu”.
13. BFI, otvoren 19. marta u krcatom Sava centru nastupom Holandskog plesnog teatra (NDT1), predstavlja do 10. aprila više od 30 koreografskih postavki 15 kompanija iz 13 zemalja, koje potpisuju i legendarni autori, i nove nade svetske scene.
Festivalski sajt je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope.
(SEEcult.org)