Vučić i Brnabić o značaju otvaranja Narodnog muzeja

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić ponovili su 6. januara, prilikom obilaska Narodnog muzeja u Beogradu, da će ta nacionalna ustanova biti otvorena u junu ove godine - deceniju i po nakon zatvaranja stalne postavke i odlaganja završetka rekonstrukcije, za šta su prebacili odgovornost na bivšu vlast.

“Ove, 2018. godine je 15 godina od kako je ovaj muzej zatvoren zbog rekonstrukcije i to je svojevrstan kulturni genocid koji smo nametnuli sami sebi i važno je da nakon što smo prošle godine završili Muzej savremene umetnosti (MSU), ove završimo i otvorimo Narodni muzej i time damo signal da je kultura važna, da ćemo u to više ulagati i više se time baviti i da je to zdrav osnov za dugoročan razvoj Srbije”, izjavila je Ana Brnabić u Narodnom muzeju, ističući da je njegova obnova “jedan od najznačajnijih projekata za građane i budućnost Srbije”.

Završetak rekonstrukcije Narodnog muzeja je, kako je rekla Ana Brnabić, i signal da aktuelna vlast završava projekte.

“To je važno i za našu psihu, jer je toliko dugo bilo važno dobijati pare i započinjati projekte, a onda te projekte stavljati ad akta i započinjati nešto drugo. Mi smo završavali projekte. Prethodna vlada na čelu sa današnjim predsednikom, i ova kao njen kontinuitet - bilo da je to najmanja osnovna škola u najmanjem selu u Srbiji, ili je to MSU, ili Narodni muzej”, rekla je Ana Brnabić.

Navodeći da je kultura jedan od njenih “velikih prioriteta”, Ana Brnabić je rekla da prethodna Vlada “u velikoj uvela red u makroekonomiju i fiskalnu stabilnost, te je na ovoj Vladi da to održi i nastavi dalje sa tim”, ali i da “isto tako krene da malo više razmišlja o nekim drugim pravcima koji su važni za dugoročni razvoj Srbije”, a to su, kako je istakla - obrazovanje i kultura.

“Bez toga ne možemo da imamo nove, mlade generacije koje razmišljaju kreativno, analitički i koje se ne plaše da donose odluke”, rekla je Ana Brnabić.

Premijerka je u tom kontekstu podsetila i na pregovore sa Marinom Abramović o njenoj retrospektivi “Čistač” u MSU u septembru 2019. godine, u završnici evropske turneje te izložbe.

Navodeći da je Marina Abramović jedan od najvećih živih umetnika iz Srbije, Ana Brnabić je rekla da će njena beogradska retrospektiva biti i za “ceo region najveća izložba”.

Premijerka je istakla i da će, nakon otvaranja Narodnog muzeja u junu, već u julu biti održan “najveći međunarodni festival za pozorišna istraživanja, zahvaljujući velikim naporima Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu”, čiji su se predstavnici, kako je istakla, izborili za organizaciju tog događaja 2017. godine u Sao Paolu, u ogromnoj svetskoj konkurenciji sa gradovima kao što je Šangaj.

“To će biti velik festival pozorišta i kulture u Beogradu i Srbiji tako da će cela 2018. godina imati taj neki prizvuk, što mi je posebno drago”, rekla je Ana Brnabić u Narodnom muzeju, koji je obišla sa predsednikom Vučićem, ministrom kulture i informisanja Vladanom Vukosavljevićem, direktorkom Narodnog muzeja Bojanom Borić Brešković i gradskim menadžerom Goranom Vesićem.

Prema rečima Ane Brnabić, otvaranje Narodnog muzeja nije važno zbog profita, već zbog mladih ljudi pre svega.

“Ovde se uopšte ne radi o profitu. Sigurno je izgubljeno puno profita. Ono što je meni neverovatno je da imate zemlju koja ima svoj narodni muzej 15 godina zatvoren. Zamislite svu decu tih 15 godina - generacije koje nisu dolazile ovde sa školom da vide naše velikane, našu umetnost. Ja samo razmišljam o mladim generacijama koja su imala takav propust 15 godina… Zbog toga sam rekla kulturni genocid, možda je malo preterano, ali potpuno je neverovatno. To 2018. godine mora da se završi, kao što je završen u 2017. godini MSU”, rekla je Ana Brnabić.

Vučić je izrazio očekivanje da će Narodni muzej biti otvoren na Vidovdan, odnosno 28. juna, a takođe se osvrnuo na 15-godišnje odsustvo stalne muzejske postavke i istakao značaj te ustanove za turizam.

Navodeći da je Narodni muzej “ključna ustanova i srpske kulture i srpske duhovnosti”, Vučić je rekao da je “možda Ana preoštre reči uputila, a možda je našla i pravu meru kada je govorila kako, zašto i šta smo sebi učinili da 15 godina nemamo postavku u Narodnom muzeju” od 2003. godine.

“Veoma sam zadovoljan što smo suštinski počeli obnovu 2014. godine. Obnova će biti završena, uveravaju me radnici i izvođači, do 31. marta... Verujem da na Vidovdan možemo da otvorimo vrata ovog muzeja koji je, uz Narodno pozorište, sasvim sigurno najznačajnija srpska kulturna institucija za građane Srbije i sveta. Zašto sam rekao sveta? Mi smo sa ponosom i velikom uzbuđenošću govorili o ogromnom prilivu turista u Beogradu, o tome da ste više mogli da čujete i engleski, i turski, i rumunski, i bugarski, i ruski, i kineski jezik, nego srpski jezik, i baš ovde na Tgru republike i u Knez Mihailovoj”, rekao je Vučić i dodao da je “kulturni turizam nešto što privlači sve veći broj turista”, a to “će značiti i više novca, i više radnih mesta”.

Nakon Narodnog muzeja, Vučić je podsetio da ostaje da se uradi i Muzej grada Beograda u bivšoj vojnoj zgradi u Resavskoj, za koji mu je, kako je dodao, ministar Vukosavljević rekao da je potrebno uložiti 20 miliona evra.

“To je nešto što ostaje za budućnost našoj deci i nešto što će doneti  pomake u kulturnoj ponudi Beograda i Srbije. Mi imamo dela kojima možemo da se dičimo, samo ovde u Narodnom muzeju imamo više od 3.000 slika i više od 900 skulptura… Verujem da će to biti divno mesto za građane i da ćemo moći da se pohvalimo onim što smo nerazumno uspeli da izgubimo pre 15 i pre 10 godina”, rekao je Vučić, prebacujući za to odgovornost na bivšu vlast.

“Ti koji nas kritikuju, ostavili su nam MSU da ništa u njemu nisu uradili, ostavili su nam Narodni muzej neuređen”, rekao je Vučić.

Vučić je, ujedno, čestitao gradskoj vlasti na velikim promenama na Obilićevom i Kosančićevom vencu, radovima na fasadama, uređenju platoa ispred Doma omladine… Naglasio je da “mora da se reši i pitanje Staklenca” i ponovio da je želja da “geometrijskom progresijom raste broj turista u zemlji”.

Direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković više puta je zahvalila Vučiću i premijerki na pomoći za završetak rekonstrukcije i ocenila da njihov obilazak muzejske zgrade predstavlja dobar znak.

“Imajući priliku da se obratim pred njima i da su zajedno obišli ovaj prostor, to je izuzetno dobar znak i izuzetno važan datum upravo na današnji dan”, rekla je Bojana Borić Brešković i istakla da je Narodni muzej, otvoren 1844. godine, najstarija i najznačajnija ustanova kulture muzejskog tipa u Srbiji.

“Zahvaljujući pomoći prevashodno premijera, a sada predsednika, kao i kontinuitetu ove vlade, mi nistavljamo i završićemo ono što nam je zadato”, rekla je Bojana Borić Brešković, najavljujući da će 31. marta biti završeni građevinski radovi, a zatim će početi rad na stalnoj postavci, za šta će biti ispunjeni svi preduslovi.

“Ova zgrada potpuno je iz temljea uređena, preuređena, obnovljena, sa svom mogućom infrastruktutrom i svim najmodernijim uređajima koji prate jedno muzejsko znanje kako bi naša bogata kultruna baština mogla iznova da bude izložena očima javnosti”, rekla je direktorka Narodnog muzeja, podsećajući na bogatstvo zbirke, počev od arheologije, odnosno praistorije, preko Lepenskog vira, srednjovekovne materijalne kulture i umetnosti, do umetničkih dela 18, 19. i 20. veka. Posebno je istakla Zbirku strane umetnosti, čija dela nisu izlagana decenijama.

Bojana Borić Brešković napomenula je da je Narodni muzej radio svih proteklih godina, iako godinama nije imao stalnu postavku.

“Koristili smo sve moguće situacije da organizujemo izložbe kako u delu ovog prostora, tako i u Beogradu, Srbiji i inostranstvu”, rekla je ona i podsetila da su tokom 2017. godine u Galeriji SANU predstavljena Degaova dela iz zbirke Narodnog muzeja, te da je najveći deo materijala na izložbi posvećenoj Kosovu u Galeriji SANU bio iz zbirki Narodnog. Istakla je i da Narodni muzej svake godine obeležava posebnom izložbom Dan državnosti Srbije.

Prema prvobitnom planu, objavljenom u maju 2016. godine, rekonstrukcija Narodnog muzeja trebalo je da bude završena za 18 meseci, odnosno do kraja 2017. godine, ali je kasnije odložena za šest meseci i ponovno otvaranje zgrade najavljeno je za jun 2018.

Prethodno je tokom 2015. godine završena restauracija fasade Narodnog muzeja.

Nakon odustajanja od dva plana rekonstrukcije, radovi na fasadi i prozorima počeli su krajem 2014. godine, pa su predstavnici vlasti najavljivali završetak radova i ponovno otvaranje Narodnog muzeja za 2016. godinu.

Prethodno se odustalo od dva projekta rekonstrukcije Narodnog muzeja – arhitekte Milana Rakočevića i potom Vladimira Lojanice, a onda je u vreme ministra kulture Bratislava Petkovića najavljeno je jeftinije i brže rešenje sanacije i otvaranje i MSU i Narodnog već tokom 2014.

Narodni muzej je osnovan 1844. godine ukazom ministra prosvete Jovana Sterije Popovića. Sadašnja zgrada na Trgu republike izgrađena je 1903. godine za potrebe smeštaja Uprave fondova, a 1933. je proširena i dograđena za potrebe Državne hipotekarne banke.

Nakon razaranja u Drugom svetskom ratu, obnovlјena je, a potom je 1966. godine rekonstruisana, dograđena i adaptirana za potrebe Narodnog muzeja koji poseduje zbirku od više od 400.000 najvrednijih umetničkih, istorijskih i arheoloških eksponata.

*Foto: Vlada Srbije

(SEEcult.org)