• Search form

11.06.2017 | 23:37

Vukosavljević o konkursima, strategiji, tržištu

Vukosavljević o konkursima, strategiji, tržištu

Ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević odbacio je kritike u vezi sa konkursom Ministarstva kulture za savremeno stvaralaštvo, poručujući ujedno da “kulturu ne može više da finansira samo država” i da, iako “tržište nije saveznik kulture”, “kultura ne može sasvim bez tržišta”.

U intervjuu Politici, ministar je izbegao direktan odgovor na pitanje o transparentnosti konkursne procedure, navodeći kratko da članove komisija imenuje Ministarstvo iz redova “istaknutih stručnjaka za izvesnu oblast”, te da se menjaju iz godine u godinu i da su autonomne odlučivanju.

Vukosavljević je negirao da su sredstva na konkursu za savremeno stvaralaštvo u velikoj meri dodeljivana na osnovu političke podobnosti ili nepodobnosti, kako je ocenila Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije na osnovu analize rezulatata konkursa Ministarstva i Sekretarijata za kulturu Grada Beograda.

“Pomešali su teme i konkurse. Konkurse koje je organizovao Gradski sekretarijat za kulturu izmešali s konkursima Ministarstva kulture i informisanja. Pominju stare zanate… Nikakvi ‘stari zanati’ nisu dobili sredstva na konkursima Ministarstva… To je zamešateljstvo koje se svesno pravi…”, rekao je Vukosavljević.

Vukosavljević je negirao i da je nedavno objavljeni Nacrt strategije razvoja kulture za narednih deset godina zasnovan na tržišnom modelu kulture.

“Ne podstiče se svuda (tržišni model). U nekim oblastima se upućuje na logiku koja postoji u EU i u savremenom svetu. To je tek deo strategije. Dakle, reći da je strategija posvećena tržišnom modelu kulture nije tačno. Ali činjenica je i da se društveni modeli u svetu menjaju. Liberalizacija tržišta i odnosa u svim sferama dovodi do slabosti ranijeg modela u kojem država može da finansira svaki vid kulturnih aktivnosti. Nema državnog budžeta koji to može da izdrži. Modeli su, globalno gledano, različiti, od SAD, gde ne postoji ministarstvo kulture ni pozorišta koja su finansirana iz budžeta, do modela u Kini, ili nekim drugim zemljama, u kojima rad ustanova kulture velikim delom finansira država”, naveo je Vukosavljević, dodajući da ne zastupam nijedan poseban model, osim onog za koji se “ispostavi da je najprilagođeniji našim, srpskim okvirima i mogućnostima”.

“Nije moguća politika direktnog preuzimanja gotovih modela. Kulturu ne može više da finansira samo država. Takav model ne postoji”, naveo je Vukosavljević.
Vukosavljević smatra i da je opasnost od potčinjavanja kulture tržišnim, a ne umetničkim zahtevima - izazov svake savremene kulture.

“Postoji naglašen trend banalizacije kulturnih sadržaja. Živimo u Evropi i sve što važi za Srbiju u velikoj meri važi i za evropske zemlje. Tržište nije saveznik kulture, ali opet kultura ne može sasvim bez tržišta”, naveo je Vukosavljević.

Vukosavljević je dodao i da najveći broj umetnika koji su prepoznati kao velikani u istoriji ljudskog roda “nije finansirala država, nego su živeli od prodaje svojih dela, od sponzorstava ili mecenatstva, kako se to ranije zvalo”.

“Zaboravlja se kako su se mnogi od njih mučili tokom života, tj. oni koje nisu pomagali veliki sponzori umetnosti i kulture, poput Lorenca Medičija, Fridriha Velikog i drugih”, rekao je ministar.

Vukosavljević je ocenio da je preterana ocena da je socijalni položaj umetnika danas izuzetno težak i da veliki broj živi u nemaštini.

“Oduvek umetnici dele sudbinu društva u kojem stvaraju. Neki žive bolje, neki lošije, ali je vaša ocena svakako preterana”, rekao je ministar.

Povodom problematičnog statusa samostalnih umetnika, Vukosavljević je rekao da im država “i te kako pomaže” plaćanjem socijalnog i zdravstvenog osiguranja. Povremeno kašnjenje u tome ocenio je kao “otklonjiv problem”.

“Tu postoji okolnost da se status umetnika stiče preko umetničkih udruženja. Status umetnika se stiče tako što ispunite neke esnafske kriterijume, da ste završili umetnički fakultet i da ste imali samostalni nastup ili objavili delo. Tu su umetnici, s razlogom, povlašćeni u odnosu na druge profesije. Uostalom, kojoj se drugoj kategoriji intelektualaca plaćaju doprinosi?”, naveo je on.

Vukosavljević smatra i da nije tačno da pisci ne mogu da žive od pisanja.

“Dobri i čitani pisci, što nije uvek identična kategorija, uglavnom dobro zarađuju, mnogi drugi imaju probleme s egzistencijom. To je surova borba na kulturnoj sceni i na tržištu. To da pisci, u načelu, ne mogu da žive od pisanja nije tačno. Postoje desetine pisaca koji pristojno žive od pisanja”, rekao je Vukosavljević, odbivši da navede na koga misli.

Povodom ocene žirija 62. Sterijinog pozorja, koji je odluku da ne dodeli tradicionalne nagrade obrazložio ocenom o gubitku kvaliteta kao posledici nedostatka novcai pogrešnih investicija u kulturi, Vukosavljević je naveo da je ta ocena “vrlo široka, bezobalna”.

“Novca bi trebalo da bude više, ali to ne može da bude opravdanje za nivo kvaliteta… Mislim da je ocena preoštra, a i da je poslužila da se obrazloži odluka koja je izazvala velike kontroverze i brojne negativne ocene u kulturnoj javnosti. Naveli smo (u Nacrtu strategije) da je potrebno doneti zakon o pozorištu. Taj zakon nikad kod nas nije postojao. Naše pozorište funkcioniše bez jasnih definicija i normi, iz toga proizlaze nerešena pitanja o statusu umetnika, radnim mestima, obavezama iz radnog odnosa u pozorištu”, dodao je Vukosavljević.

Prema njegovim rečima, Strategija obuhvata čitav niz tema oko kojih mora postojati saglasnost, a to su: kulturno nasleđe i savremeno stvaralaštvo, definisanje kulturnog prostora i jezgra, identitetska pitanja, zakonodavna aktivnost, razvoj publike i veće učešće nevladinog sektora, zaštita kultura nacionalnih manjina.

“Teme su poznate, pitanje je kako ih ispuniti sadržajem, odlučnim namerama i održivošću”, naveo je Vukosavljević, koji je kao bitno strateško pitanje naveo i potrebu depolitizacije zapošljavanja u kulturi, ali je dodao da postoje, međutim, i istaknuti stručnjaci u raznim oblastima koji su i politički aktivni, pa bi bilo “previše strogo da učesnici političkog života, baš ni pod kakvim okolnostima, ne mogu da budu na čelu neke ustanove”.

Kao posebno važan deo Nacrta strategije Vukosavljević je naveo i pitanje brige za srpski jezik i pismo.

Odbacujući ocene pojedinih članova Nacionalnog saveta za kulturu da je u Nacrtu strategije korišćeno nekoliko različitih strategija, u izvesnoj meri nesaglasnih, pa je i tekst heterogen, Vukosavljević je naveo da je pravo pitanje za NSK – kako da za nekoliko godina njihovog rada nije sačinjen ovaj dokument i šta im se isprečilo u tom poslu?

Iako je funkcija NSK savetodavna, a izmenama i dopunama Zakona o kulturi ukinuta mu je uloga učešća u izradi Strategije, ministar je rekao da su članovitog tela možda mogli da, u nedostatku predloga iz tadašnjeg kabineta, da “budu odlučniji u zalaganju za donošenje strategije razvoja ili da sačine svoj predlog”.

Vukosavljević je rekao i da je aktuelan Nacrt strategije dostavljen Nacionalnom savetu, iako mu je mandat istekao još polovinom 2016. godine. U toku je, kako je dodao, “složena procedura izbora novog sastava” za koji je Ministarstvo predložilo četiri člana, a od ostalih predlagača dobilo je imena njihovih kandidata.

Vukosavljević je ponovio i uverenje da će rekonstrukcija Muzeja savremene umetnosti biti završena na jesen, te da će Narodni muzej biti otvoren do juna 2018. godine.
Povodom inicijative da se Muzej istorije Srbije smesti u zgradu Predsedništva, Vukosavljević je rekao da je logično da prostor te zgrade, ako do prenamene dođe, bude posvećen sadržajima iz istorije Srbije i srpske državnosti ili srpske umetnosti i kulture.

(SEEcult.org)

Video
10.12.2017 | 14:58

VOĐENJE: Branka Kuzmanović - DIS/POZICIJE

Vođenje kroz izložbu Branke Kuzmanović DIS/POZICIJE u Galeriji Centra za grafiku i vizuelna istraživanja “Akademija” u Beogradu, koja je otvorena od 28. novembra do 19. decembra 2017.