Vukosavljevićev odgovor i predlog Nini Obuljen Koržinek
Ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević odbacio je kao istorijski netačnu i proizvoljnu izjavu hrvatske koleginice Nine Obuljen Koržinek o Nikoli Tesli kao hrvatskom naučniku i ujedno je pozvao da razmišljaju o saradnji u budućnosti, a da različita viđenja u vezi sa temom debate pripišu složenim istorijskim okolnostima iz prošlosti.
Povodom navoda Nine Obuljen Koržinek da je Tesla bio američki i hrvatski naučnik srpskog porekla, Vukosavljević je u pisanoj izjavi ocenio 11. avgusta da je reč o brzom i pomalo brzopletom odgovoru hrvatske koleginice na prethodno saopštenje Ministarstva kulture i informisanja Srbije kojim je osuđena izjava autora hrvatskog paviljona na Svetskoj izložbi “Expo Dubai 2020” Anta Vrbana da je Tesla hrvatski naučnik.
Izlazeći u susret predlogu Nine Obuljen Koržinek da se okrene “činjenicama a ne mitovima", Vukosavljević je konstatovao da činjenice kažu da je Nikola Tesla rođen 1856. godine u selu Smiljan u Austrijskom carstvu, u okviru područja koje se zvalo "Vojna Krajina" i koje je, skoro isključivo, bilo naseljeno Srbima.
“Otac mu je bio pravoslavni sveštenik, a kršten je u srpskoj pravoslavnoj Crkvi Svetih Petra i Pavla u Smiljanu. Dakle, jasno je šta je bio po nacionalnosti. To ni ministarka Obuljen Koržinek ne osporava i to pohvalno govori o njenoj obaveštenosti o opštepoznatim činjenicama”, naveo je Vukosavljević, dodajući da ostaje, međutim, da se vidi šta ministarka misli kada kaže da se "Hrvatska s poštovanjem seća jednog od SVOJIH najvećih izumitelja".
“Kako je Srbin, rođen u Austrijskoj carevini, u okviru Vojne krajine, u vremenu kada od države Hrvatske nema ni nagoveštaja, zanimljivim pseudoistorijskim inženjeringom, postao ‘hrvatski izumitelj’? Pridev hrvatski, priznajem, neće Srbinu Nikoli Tesli oduzeti ništa od njegove večne slave, ali smatram takvu interpretaciju nelogičnom, istorijski neutemeljenom i u najmanju ruku detinjastom i proizvoljnom”, naveo je Vukosavljević, dodajući da se država Hrvatska “u međunarodno priznatom kapacitetu, prilično kasno popela na istorijsku scenu” i da razume “težnju da se u retroaktivnom smislu trudi da popuni razne diskontinuitete”, ali da veruje da “ima dovoljno uglednih Hrvata u istoriji da odgovore na te identitetske potrebe mlade države”.
Nikola Tesla 1898. Foto: Saroni
S druge strane, i uz izvesna pojednostavljenja, Hrvatska je u najmanje dva navrata vrlo neposredno pokazala šta misli i o Tesli i o njegovim sunarodnicima, dodao je ministar.
“Da je Tesla posetio svoj zavičaj 1941. godine i da ga je tamo zatekao početak Drugog svetskog rata, sva je prilika da bi bio zaklan i bačen u jamu, kao i brojni pripadnici porodice Tesla i više od 500 žitelja Smiljana. Da je to preživeo, verovatno je da bi stradao u Jasenovcu, Glini, Jadovnu, na nekom drugom od bezbrojnih stratišta Srba ili bi možda poginuo u borbama protiv hrvatskih ustaša. Da je imao potomka, i da se taj potomak zatekao u Smiljanu ili u Gospiću 1991. godine, video bi prizore i postupke za koje verujem da ih ministarka zna, pa ih ovde ne bih podrobnije opisivao. Zato i mislim da pridev ‘hrvatski’ ne ide uz ime Nikole Tesle u istoj rečenici, osim ako nije reč o nekom dečijem kvizu iz popularne geografije”, naveo je Vukosavljević.
Vukosavljević je naveo da poštuje ministarkino pravo da na to gleda drugačije, ali i da drži da je važno definisanje razloga za svoja uverenja.
Povodom tvrdnje Nine Obuljen Koržinek da "Srbija ne prestaje sa falsifikovanjem istorije...", Vukosavljević je naveo da to pripisuje njenom trenutnom padu koncentracije i da stoga neće odgovoriti onako kako to taj “klevetnički i intelektualno nepošteni stav zaslužuje”.
Budući da je ministarka pomenula u tom kontekstu Ivu Andrića, Vukosavljević je naveo da je irelevantno šta o njegovom osećanju nacionalne i duhovno-intelektualne pripadnosti misli bilo ko od njih dvoje, a hrvatsku koleginicu uputio je da se o tome obavesti “u mnogobrojnim izjavama samog Andrića i u dokumentima koje je potpisivao veliki srpski i svetski književnik i nobelovac”.
“To je veoma jednostavan intelektualno istraživački poduhvat. Takođe, kada je reč o Ivi Andriću, ohrabrujem je da razume da nisu svi rimokatolici rođeni na ovim prostorima, istovremeno i Hrvati. Toliko bi već morala da zna ako joj jedini izvor informacija nije isključivo ‘Hrvatska enciklopedija’”, naveo je Vukosavljević i konstatovao da religija nigde u Evropi nije vododelnica nacija, pa tako ni uverenja ministarke Obuljen Koržinek ne mogu da potru postojanje brojnih uglednih Srba katolika sa ovih prostora.
“Uzvratiću ministarki istovetnim savetom da se okane mitova i da se upozna sa biografijama i radom Ruđera Boškovića, Ivana Gundulića, Petra Preradovića, Vlahe Bukovca, Ive Vojnovića, Matije Bana, Marka Murata, Valtazara Bogišića, Antuna Matije Reljkovića i mnogih drugih”, naveo je Vukosavljević.
Navodeći da su istorija i religija višestruko složeniji fenomeni od onoga što ministarka Obuljen Koržinek u svom saopštenju nagoveštava da zna, Vukosavljević je istakao da “autentična hrvatska kultura ima veliki broj značajnih predstavnika, kojima može da se diči i lokalno i globalno”, a da “mitomanija i svojatanje tuđeg nisu pouzdan saveznik ni jednom narodu, pa ni hrvatskom i srpskom”.
“Po cenu da naša neslaganja po ovim pitanjima ostanu trajna, predlažem cenjenoj ministarki da zajednički zapazimo brojne mogućnosti za buduću saradnju u oblasti kulture, a da naša različita viđenja u vezi sa temom ove debate, pripišemo složenim istorijskim okolnostima iz prošlosti. Budućnost je jedini zajednički živi prostor na koji možemo da računamo. Isključivo od nas zavisi šta ćemo od njega da napravimo”, poručio je Vukosavljević.
(SEEcult.org)
