Za hitno rešavanje problema doprinosa za samostalne umetnike

Zaštitnik građana utvrdio je niz propusta u radu Ministarstva kulture i  informisanja Srbije, kao i Grada Beograda, u vezi sa uplatom doprinosa za zdravstveno i penzijsko-invalidsko osiguranje samostalnih umetnika i uputio preporuke za rešavanje tog problema, na koji već mesecima ukazuju i umetnička udruženja.

“Obaveza je Ministarstva kulture i informisanja, kreatora javnih politika u oblasti kulture, da bez odlaganja precizno uredi obaveze Republike, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, reprezentativnih udruženja i samostalnih umetnika u odnosu na uplatu doprinosa, kako bi se izbegla dalјa konfuzija i šteta po građane”, navedeno je u dopisu zaštitnika građana.

Takva obaveza, kako je navedeno, stoji i na Gradu Beogradu - u delu koji se odnosi na bliže uslove i način sticanja prava na uplatu doprinosa za zdravstveno i penzijsko-invalidsko osiguranje za samostalne umetnike, navedeno je u dopisu s preporukama, koji je objavljen 21. marta na sajtu zaštitnika građana, a sačinjen je na osnovu pritužbi samostalnih umetnika.

Prema navodima zaštitnika građana, Ministarstvo kulture i informisanja načinilo je propuste u radu koji se ogledaju u tome što u zakonom predviđenom roku nije donelo propis koji uređuje postupak sticanja svojstva samostalnog umetnika; nije vršilo nadzor nad primenom Zakona o kulturi u vezi sa uplatom doprinosa za obavezno socijalno osiguranje samostalih umetnika; nije, zajedno sa drugim organima, preduzelo mere radi utvrđivanja razloga nastanka dugovanja i docnje pri uplati doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje samostalnih umetnika i otklanjanja/umanjenja štetnih posledica; nije preduzelo mere radi rešavanja nemogućnosti samostalnih umetnika da ostvare pravo na obavezno zdravstveno osiguranje i zdravstvenu zaštitu; te prilikom pripreme Zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, koji je stupio na snagu u februaru 2016, nije otklonilo postojeće nepreciznosti u zakonskim odredbama vezi sa  obavezama i odgovornostima Republike, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, reprezenativnog udruženja i samostalnog umetnika u vezi sa uplatom doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Grad Beograd, kako je navedeno, načinio je propuste u radu koji se ogledaju u tome što u zakonom predviđenom roku nije doneo propis koji uređuje način i  postupak sticanja prava na uplatu doprinosa za zdravstveno i penzijsko-invalidsko osiguranje samostalnih umetnika; nije obezbedio sredstva za uplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje samostalnih umetnika u 2015. godini; nije, zajedno sa drugim organima, preduzeo mere radi utvrđivanja razloga nastanka dugovanja i docnje pri uplati doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje samostalnih umetnika i otklanjanja/umanjenja štetnih posledica.

Zaštitnik građana uputio je Ministarstvu kulture i informisanja i Gradu Beogradu osam preporuka, počev od toga da Ministarstvo kulture i informisanja, u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvom zdravlјa, Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje i Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje, precizno urediti obaveze Republike, autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave, reprezentativnih udruženja u kulturi i samostalnih umetnika  u vezi sa uplatom doprinosa za obavezno socijalno osiguranje samostalnih umetnika.

Ministarstvo kulture i informisanja trebalo bi da donese  i podzakonski propis kojim će urediti postupak, merila i kriterijume  za sticanje svojstva samostalnog umetnika.

Zaštitnik građana preporučio je i da Grad Beograd obezbedi sredstva za uplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje samostalnih umetnika za 2015. godinu, kao i da donese propis kojim će urediti bliže uslove i način sticanja prava na uplatu doprinosa za zdravstveno i penzijsko - invalidsko osiguranje za lice koje je steklo status lica koje samostalno obavlјa umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture.

Ministarstvo kulture i informisanja i Grad Beograd bi do donošenja propisa koji će urediti postupak, merila i kriterijume za  sticanje svojstva samostalnih umetnika i bliže uslove i način sticanja prava na uplatu doprinosa za zdravstveno i penzijsko-invalidsko osiguranje samostalnih umetnika, u saradnji sa Poreskom upravom i Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje, trebalo da bez odlaganja obezbede da lica koja su stekla svojstvo samostalnog umetnika ostvare pravo na obavezno zdravstveno osiguranje.

Takođe, preporučeno je da Ministarstvo kulture i informisanja i Grad Beograd utvrde razloge kašnjenja u uplati doprinosa za zdravstveno osiguranje i razloge zbog kojih su nastala dugovanja po osnovu ovih doprinosa.

Ministarstvo kulture i informisanja i Grad Beograd bi trebalo da posebno utvrde i da li su samostalni umetnici i reprezentativna udruženja bili nedvosmisleno obavešteni o tome da Grad Beograd akontaciono uplaćuje iznos doprinosa obračunat na najnižu osnovicu.

Nakon što utvrde razloge kašnjenja uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje i razloge nastanka dugovanja po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje, Ministarstvo kulture i informisanja i Grad Beograd bi trebalo i da, u saradnji sa Poreskom upravom, preduzmu mere da se otklone štetne posledice docnje po one samostalne umetnike koji kašnjenje uplate doprinosa nisu skrivili.

Zaštitnik građana naveo je i rokove u kojima bi Ministarstvo kulture i informisanja i Grad Beograd trebalo da postupe i obaveste ga o preduzetim aktivnostima na osnovu preporuka.

Zaštitnik građana reagovao je na osnovu pritužbi samostalnih umetnika koji ne mogu da ostvare prava iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, jer im Grad Beograd nije uplatio doprinose za zdravstveno osiguranje.

Ceneći da se pritužbama ukazuje na posebno nekorektan postupak i kršenje principa dobre uprave, zaštitnik građana je pokrenuo postupak kontrole rada Ministarstva kulture i informisanja, Grada Beograda, Ministarstva finansija - Poreske uprave i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i zatražio izjašnjenje o svim činjenicama i okolnostima značajnim za donošenje stava ovog organa o opravdanosti pritužbi.

Na osnovu tog postupka utvrđeno je da samostalni umetnici stiču taj status upisom u evidenciju samostalnih umetnika, za šta je uslov obrazložena ocena reprezentativnog udruženja u kulturi. Postupak, merila i kriterijumi za davanje obrazložene ocene trebalo je da budu uređeni podzakonskim propisom koji donosi ministar kulture i informisanja, a rok za njegovo donošenje bio je 11. mart 2010. godine (šest meseci od dana stupanja Zakona o kulturi na snagu). Taj podzakonski propis nije donet.

Grad Beograd je bio dužan da propiše bliže uslove i način sticanja prava na uplatu doprinosa za lice koje je steklo status lica koje samostalno obavlјa umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture, a rok za njegovo donošenje bio je takođe 11. mart 2010. godine, ali takođe nije nije donet.

Utvrđeno je i da samostalni umetnici  ne mogu da ostvare prava iz oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog i penzijskog osiguranja, jer Grad Beograd ne uplaćuje redovno doprinose za zdravstveno i penzijsko-invalidsko osiguranje.

Stav Sekretarijata za kulturu Gradske uprave grada Beograda je da "Grad nema obavezu, odnosno pravni osnov da vrši uplatu doprinosa za samostalne umetnike. Kako Sekretarijat za kulturu smatra, obveznik doprinosa za zdravstveno i penzijsko invalidsko osiguranje je samostalni umetnik, a Grad Beograd, kao i ostale jedinice lokalne samouprave mogu da učestvuju u plaćanju doprinosa, što Grad Beograd i čini“. Grad Beograd je uplaćivao određene iznose na ime doprinosa, na osnovu Odluke Grada o plaćanju doprinosa za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih umetnika iz 2003. godine, koja je i dalјe na snazi. U 2014. godini, pored Odluke o plaćanju doprinosa za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih umetnika, osnov za plaćanje doprinosa je i Zaklјučak gradonačelnika iz 2014. godine, koji Grad nije dostavio zaštitniku građana.

Na osnovu navoda pritužbi i izjašnjenja Grada, proizilazi da Grad Beograd u 2015. godini nije obezbedio sredstva za uplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje samostalnih umetnika, naveo je zaštitnik građana.

Grad Beograd nije doneo ni propis koji uređuje postupak sticanja prava na uplatu doprinosa. Stav gradskih organa je da “obaveza donošenja ovog propisa nastaje tek nakon što ministar kulture i informisanja donese podzakonski akt koji uređuje postupak, merila i kriterijumi za davanje obrazložene ocene prilikom upisa samostalnog umetnika u evidencije”.

Zaštitnik građana naveo je i da je obaveza reprezentativnih udruženja u kulturi, kod kojih se samostalni umetnici vode na evidenciji, da nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave dostave obaveštenje sa podacima o samostalnim umetnicima koji nisu osigurani po drugom osnovu, jednom godišnje, najkasnije do 31. januara tekuće godine, radi kontrole statusa i utvrđivanja obaveze uplate doprinosa. Te poslove reprezentativna udruženja vrše kao poverene, a nadzor nad primenom Zakona o kulturi vrši Ministarstvo kulture i informisanja, koje je te poslove poverilo reprezentativnim udruženjima.

Ministarstvo kulture i informisanja je, smatrajući da rešavanje problema uplate doprinosa za samostalne umetnike nije u njegovoj nadležnosti, organizovalo 19.  oktobra 2015. godine astanak sa predstavnicima Poreske uprave, Sekretarijata za kulturu Grada Beograda i reprezentativnih udruženja, na kojem su izneti problemi sa kojima se susreću samostalni umetnici prilikom ostvarivanja prava iz oblasti zdravstevnog osiguranja. Na tom sastanku,  međutim, nije se našlo rešenje za nastale probleme, naveo je zaštitnik građana.

Zaštitnik građana konstatovao je i da nejasne zakonske odredbe ne doprinose ostvarivanju i zaštiti lјudskih prava, već dovode do konfuzije i stvaraju širok prostor za najrazličitija tumačenja prava, a time i do različite prakse, pravne nesigurnosti i kršenje prava građana.

“Obaveza je organa vlasti da obezbede da propise koje pripremaju, predlažu i usvajaju sadrže razumlјiva i jasna rešenja, na osnovu kojih se nedvosmislenomože utvrditi šta je čija obaveza, odgovornost, pravo i interes. Posebna je odgovornost organa vlasti da, kada uoče nedostatke u zakonu koji mogu biti izvor povrede prava građana i nepravilnog postupanja organa, bez odlaganja pristupe izmeni takvog propisa i preciznije normiraju onih pitanja koja – kada su nejasno i nedovolјno uređena – predstavlјaju izvor povreda prava građana i rizik po javni interes”, naveo je zaštitnik građana, precizirajući da su u konkretnom slučaju, nedostaci u zakonodavnom okviru sa jedne strane i različita tumačenja obaveza i odgovornosti organa sa druge, doveli do nejasnoća i konfuzije o tome ko je obveznik plaćanja doprinosa i ko vrši nadzor nad uplatom doprinosa.

Do februara 2016. godine, odredbe dva zakona na različite načine su uredile obavezu uplate doprinosa: Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje  ovu obavezu je stavio na samostalne umetnike; Zakon o kulturi do izmena i dopuna koje su stupile na snagu 2016. godine, ovu obavezu stavio je na autonomnu pokrajinu i jedinicu lokalne samouprave.

“Umesto da postupak izrade Zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi iskoristi i ispravi dugogodišnju nedorečenost i nejasnoće u vezi sa pitanjem obaveze uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje samostalih umetnika, Ministarstvo je ovo pitanje ostavilo bez jasnog rešenja. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o kulturi koji je usvojen februara 2016. godine uplatu doprinosa za socijalno osiguranje samostalnih umetnika propisao je kao mogućnost, a ne obavezu Republike odnosno jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, propustivši pri tom da uredi uslove, kriterijume i merila za odlučivanje organa o primeni te mogućnosti. Ministarstvo kulture i informisanja nije donelo propis kojim se uređuju merila i kriterijumi za sticanje svojstva samostalnog umetnika. To, međutim, nije bila smetnja za jedinice lokalne samouprave da urede način i postupak izvršavanja obaveze uplate doprinosa kako je to Zakon o kulturi propisao. Stav Grada Beograda da je propis o merilima, kriterijumima i postupku sticanja svojstva samostalnog umetnika uslov za uređivanje postupka sticanja prava na uplatu dopirnosa nije pravno utemelјen: propis Grada odnosi se na postupak u kome pravo stiču lica koja su već upisana u javne evidencije kao samostalni umetnici, te postupak sticanja tog statusa nije od uticaja na ostvarivanje prava onih koji su taj status već stekla”, naveo je zaštitnik građana.

Takođe, nejasne odredbe Zakona o kulturi i nedostatak propisa Grada imao je konkretne implikacije na postupanje jedinice lokalne samouprave.

Budući da, kako je navedeno, nije precizno uređeno za koji iznos doprinosa nastaje obaveza jedinice lokalne samouprave da vrši uplatu, Grad Beograd je uplaćivao iznos doprinosa obračunatog na najnižu osnovicu, štiteći na taj način samostalne umetnike u slučaju neostvarivanja prihoda, a prepuštajući onima koji su ostvarili veće prihode od minimalnih da uplate razliku.

Iako se može postaviti pitanje formalne pravilnosti ovakve prakse, zaštitnik građana ne može zaklјučiti da je takvo postupanje organa uprave posebno nekorektno i da su njime povređena prava samostalnih umetnika, koji takođe nose odgovornost kao zakonom propisani obveznici uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje”, navedenoe.

“Dugogodišnja pravna neuređenost obaveza uplate doprinosa za samostalne umetnike i inertnost nadležih organa da ovo pitanje reše doprineli su stvaranju dodatnog problema: u ovom trenutku nije poznato iz kojih jer razloga došlo do neuplaćivanja ili kašnjenja u izmirivanju obaveze uplate  doprinosa za zdravstveno osiguranje. Ono što je poznato i neporno su činjenice: a) da su nastala dugovanja i da je na dugovanja obračunavana kamata; b) da Grad Beograd u 2015. godini nije obezbedio sredstva za uplratu doprinosa za zdravstveno osiguranje. Posledice snose samostalni umetnici koji – usled postojanja duga – ne mogu da ostvare pravo na zdravstveno osiguranje i odgovarajuću zdravstvenu zaštitu”, naveo je zaštitnik građana.

Stav Ministarstva kulture i informisanja da nije nadležno za problem samostalih umetnika nije u skladu sa nadzornom ulogom koju taj organ ima nad onima koji u oblasti kulture vrše poverene poslove – uklјučujući i reprezentativna udruženja, naveo je zaštitnik građana, navodeći da su Zakonom data ovlašćenja reprezentativnim udruženjima da vrše poslove u vezi sa evidentiranjem i vođenjem evidencija o samostalnim umetnicima, te da je reprezentativnim udruženjima  Grad Beograd prenosio sredstva za uplatu doprinosa za samostalne umetnike o kojima oni vode evidencije, pa je stoga bila i ostala odgovornost Minstarstva da izvrši nadzor nad radom udruženja i utvrdi da li su u ovom slučaju udruženja zakonito i pravilno postupala, a naročito da li se na njihovoj strani nalazi razlog kašnjenja u uplati doprinosa zbog čega su dospele neizmirene obaveze okamaćivane, a posledice kašnjenja prevalјene na samostalne umetnike koji docnju nisu skrivili.

Zaštitnik građana utvrdio je i da je suprotno načelima vladavine prava i pravne sigurnosti da više godina u pravnom prometu dejstvo proizvode odredbe koje nejasno, nedorečeno i na različite načine uređuju isto pravno pitanje, odnosno pravno pitanje uopšte ne uređuju prepuštajući organima da pravnu prazninu popunjavaju praksom (radom) koja nema adekvatno normativno uporište.

“Obaveza je Ministarstva kulture i informisanja  - kao kreatora javnih politika u oblasti kulture – da bez odlaganja precizno uredi obaveze Republike, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, reprezentativnih udruženja i samostalnih umetnika u odnosu na uplatu doprinosa, kako bi se izbegla dalјa konfuzija i šteta po građane. Takva obaveza stoji i na Gradu Beogradu, u delu koji se odnosi na bliže uslove i način sticanja prava na uplatu doprinosa za zdravstveno i penzijsko - invalidsko osiguranje za samostalne umetnike”, naveo je zaštitnik građana, koji smatra i da je neophodno utvrditi razloge zbog kojih je došlo do nastanka dugovanja i razloga docnje u uplati doprinosa, pri čemu posebno treba utvrditi da li su samostalni umetnici i njihova udruženja (posebno reprezentativna) bila jasno i nedvosmisleno obaveštena koji deo doprinosa izmiruje Grad Beograd, a koji ne.

Činjenice koje budu utvrđene, kako je navedeno, biće od značaja prilikom utvrđivanja odgovornosti za nastalo dugovanje zbog kojih samostalni umetnici ne mogu da ostavre pravo na zdravstveno osiguranje.

Smatrajući i da pravo građana na zdravstveno osiguranje i zdravstvenu zaštitu ne može biti suspendovano ni odloženo dok se ne utvrde sve činjenice od značaja za konačno razrešavanje problema, zaštitnik građana naveo je i da je neophodno obezbediti da samostalni umetnici, u tom periodu, budu zdravstveno osigurani. Zato je preporučio organima da obezbede zdravstveno osiguranje samostalnih umetnika do razrešenja spornih pitanja u vezi sa njihovim zdravstvenim osiguranjem.

Umetnička udruženja u Srbiji apelovala su nedavno i na premijera Aleksandra Vučića da se zauzme za hitno rešavanje problema ostvarivanja njihovog prava na zdravstvenu zaštitu, a Koordinacioni odbor reprezentativnih umetničkih udruženja optužio je Ministarstvo kulture i informisanja da “ponovo dovodi u zabludu javnost i izaziva nove nesporazume” tvrdnjama da samostalni umetnici duguju državi milione dinara na ime poreskih obaveza u vezi sa penzijskim i zdravstvenim osiguranjem.

(SEEcult.org)