• Search form

25.04.2015 | 20:42

ZA očuvanje GTC-a

ZA očuvanje GTC-a

Građani skopske opštine Centar imaju priliku 26. aprila da sačuvaju autentični izgled Gradskog trgovinskog centra (GTC) – na referendumu koji je izdejstvovan građanskom inicijativom, nakon višegodišnje borbe protiv pretvaranja tog zdanja u još jednu “baroknu” zgradu u okviru kontroverznog državnog projekta “Skoplje 2014”.

Građanska inicijativa “Го сакам ГТЦ” (Volim GTC) i Asocijacija arhitekata Makedonije, uz podršku nezavisne kulturne scene, umetnika, stručnjaka, studenata… već nekoliko nedelja vodi kampanju za što veći izlazak na referendum i pozitivan odgovor na pitanje: “Da li ste za za to da se zadrži autentični izgled fasade GTC-a?

Na kraju važne bitke za GTC, organizatori kampanje uvereni su da su šanse za pobedu velike, ali su veče uoči referenduma objavili i da su na delu pokušaji opstrukcije izražavanja demokratske volje građana, jer je primećeno da su počela isključenja liftova u pojedinim zgradama u Centru. Građani koji žive u takvim zgradama pozvani su zato da alarmiraju aktiviste inicijative “Го сакам ГТЦ” kako bi dokumentovali situaciju i pomogli da se prevaziđe problem.

Referendumska odluka o očuvanju izgleda GTC-a biće doneta ako se pozitivno izjasni većina od broja građana koji su glasali, s tim što je potrebno da na referendum izađe više od polovine građana ukupno upisanih u birački spisak Opštine Centar.

Gradonačelnik Opštine Centar Andrej Žernovski takođe se zalaže za očuvanje sadašnjeg izgleda GTC-a, smatrajući da je referendum odlična mogućnost i za objedinjavanje građana nezavisno od njihove stranačke, verske ili etničke pripadnosti. “Referendum je ono što je potrebno u ovom trenutku u Makedoniji, jer će vratiti poverenje u sistem i njegove institucije”, rekao je nedavno Žernovski.

Kampanja za GTC najvećim delom je realizovana preko društvenih mreža na internetu, ali je održan i niz akcija u javnom prostoru. I građani koji žive u opštini Centar uključili su se u kampanju pretvaranjem svojih balkona u svojevrsne bilborde za poziv na glasanje - postavljanjem platna velikih dimenzija sa pozivom za izlazak na glasanje.

Građanski aktivisti smatraju da se referendumom o GTC-u ispisuje nova stranica u razvoju makedonske demokratije.

Borba za GTC počela je još pre dve godine, a uz više od 10.000 potpisa podrške, inicijativa “Го сакам ГТЦ” dobila je podršku i više od 20 udruženja građana, među kojima su i Asocijacija nezavisne kulturne scene Jadro, kao i Studentski plenum.

Asocijacija Jadro saopštila je da je GTC poslednji simbol svesti o zajedničkom pamćenju.

Uoči referenduma promovisana je i knjiga “111 тези за ГТЦ” (111 teza za GTC) koja nudi odgovore deset univerzitetskih profesora, arhitekata i stručnjaka za kulturno nasleđe o razlozima za očuvanje autentičnog izgleda GTC-a, a priredili su je Filip Jovanovski i Ivana Vaseva.

Sadržaj publikacije, promovisane u Montažnoj galeriji Centra za savremenu umetnost, rezultat je konferencije o GTC-u koja je krajem 2014. održana u Mladinskom kulturnom centru.

Prema rečima Jovanovskog, knjiga je dokaz otpora i borbe građana za zaštitu savremenog modernističkog kulturnog nasleđa u uslovima kada se ono ofanzivno uništava.

U uvodu publikacije ističe se stav Borisa Čipana: “Kakva vlast, takva arhitektura”.

Desetoro stručnjaka - učesnika konferencije o GTC-u, zamoljeno je da da po 11 teza o važnosti očuvanja izgleda tog zdanja sa arhitektonskog, sociološkog i kulturološkog aspekta. Knjiga je ujedno i dokument o aktivnostima inicijative “Го сакам ГТЦ” i predstavlja referentnu tačku o vrednostima GTC-a koje su očigledno zaboravljene.

Stavove o GTC-u iznele su arhitekte Minas Bakalčev, Dominika Boškova, Jasna Stefanovska, Ana Ivanovska Deskova, Mihajlo Zinoski, Dejan Ivanovski, Miško Ralev i Danica Pavlovska, istoričari umetosti Donka Bardžieva Trajkovska i Nikola Pisarev, kao i antropolog Goran Janev.

Publikaciju je (u pdf formatu) moguće preuzeti sa sajta GTC-a, odnosno OVDE

*Foto: Го сакам ГТЦ

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r