Za održivo stanovanje Roma
Deo programa šeste Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA) posvećen je stanovanju Roma, a sastoji se od izložbe, predavanja i panel diskusije kojima se skreće pažnja javnosti, a posebno donosioca odluka na različitim nivoima vlasti, na izazove romskog stanovanja i naselja.
Deo programa šeste Beogradske internacionalne nedelje arhitekture (BINA) posvećen je stanovanju Roma, a sastoji se od izložbe, predavanja i panel diskusije kojima se skreće pažnja javnosti, a posebno donosioca odluka na različitim nivoima vlasti, na izazove romskog stanovanja i naselja.
Prema navodima organizatora, iako je Srbija jedan od aktera međunarodnog projekta Dekada inkluzije Roma 2005-2015, ostaje činjenica da je za poboljšanje romskog stanovanja i naselja učinjeno vrlo malo u odnosu na stvarne potrebe, saopštili su organizatori. Roma blok u okviru šeste BINA, koji je osmislio arhitekta Vladimir Macura, još jedan je napor da se to stanje popravi.
Roma blok (Romano bloki) otvoren je u Centru za kulturnu dekontaminaciju izložbom Macure “Za održivo stanovanje Roma” koja prikazuje projekte koje je radio od 1991. do danas, a usmereni su ka poboljšanju naselja i stanovanja Roma u Srbiji.
Kompleksnost te materije reflektuje se kroz najmanje tri nivoa: kvantitativni - većina romskih naselja danas pripada kategoriji slama ili nehigijenskih enklava; legislativni - velikim delom ona se zvanično vode kao nelegalna; envajermentalni - životni uslovi u njima su nedostojni. Na drugoj strani vidan je napor Roma da kroz samosnalaženje i samogradnju uzdignu na viši nivo ne samo svoje kuće i okućnice, već i ukupan životni ambijent.
Stav je autora da taj trud može i treba da bude profesionalno podržan.
Projekti na izložbi polaze od tog izazova tražeći rešenja na nivou urbanizma i arhitekture. Neki od projekata tiču se samo jednog doma - kao u slučaju Kuće za Laziće, dok drugi za temu imaju čitavo naselje.
“Održiva obnova romske enklave Orlovsko naselje” - pobednički rad sa AIA-UIA internacionalnog konkursa iz 1992-1993, polazeći od teorije kulture siromaštva i raskidanja začaranog kruga bede, postavio je vodilje i principe prema kojima su se razvijali i kasniji projekti.
Jedan od važnih je procesni princip koji se proteže od pune participacije, nikako formalne, preko uspostavljanja partnerskih odnosa romske zajednice sa lokalnom samoupravom, rešavanje zemljišno-vlasničkih odnosa i sigurnosti poseda, pa do poštenih finansijskih aranžmana u realizaciji projekta. U tom sledu smisao profesionalnog angažmana - kako to Macura vidi - proširuje se od uobičajeno shvaćene kreacije na fasilitaciju, čiji je osnovni cilj olakšavanje toka pregovaranja i kompenzacija, a sadržaj povezivanje zapošljavanja, stanovanja, obrazovanja i brige o zdravlju.
Na toj osnovi izrađen je i projekat za preseljenje ljudi iz nekadašnjeg naselja ispod mosta Gazela “Culturally-responsive urban village”, koje je na konkursu HolcimAwards za održive konstrukcije 2008.godine osvojio specijalnu nagradu za Evropu.
Jedan od projekata u tom nizu, koji je deo izložbe, je i “Zaštita + unapređenje: Jevrejski memorijal i romska mahala, 2009-2011”, čija je osnovna tema bila pronalaženje održivog rešenja za izmeštanje dela romskog naselja Mramorska u Nišu sa starog jevrejskog groblja. Vera u kulturnu adekvatnost, energetsku efikasnost i ekonomsku dostupnost je u temelju svih radova.
Osim izložbe, za 12. maj najavljena su i predavanja “Socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima” (Branislava Žarković, Beograd), “Održiva obnova romskih naselja u Vojvodini i Srbiji” (Robert Bu, Novi Sad), “Odakle bi trebalo da uzimamo modele” (Katalin Beresku, Bukurešt), “Sveobuhvatan pristup ETH Slovačke pomaže Romima da steknu pristojno stanovanje” (Slavka Mačakova, Košice) i “Za održivo stanovanje Roma - Legalizacija i urbanizam”, koje će održati Macura.
Predavači će učestvovati i u panel diskusiji na temu “Ko je odgovoran za unapređivanje stambenih uslova Roma”, uz moderaciju Jovane Gligorijević.
Panelisti su stručnjaci za temu stanovanja Roma sa dugogodišnjim iskustvom na istraživačkom, praktičnom i teorijskom planu. Njihov pojedinačni rad je bio podržan od različitih međunarodnih organizacija, kao što su Savet Evrope, OEBS, Evropska komisija, ili civilnog sektora iz koga neki od njih potiču.
Unutar odabrane teme, razmotriće tri glavna aspekta problematike stanovanja Roma, ukljucujući ulogu državnih vlasti u rešavanju romskog stana, odgovornost lokalnih vlasti i sa njima povezanih aktera i doprinos koji može da se očekuje od same romske zajednice.
Ta pitanja različito se tretiraju u Rumuniji ili u Slovačkoj, kao i u Srbiji ili njenim pojedini sredinama - u Beogradu, Vojvodini, ili u unutrašnjosti.
Cilj panela, pored isticanja različitih iskustava, je i pokušaj da se oblikuje zajednički skup odgovora koji bi mogao da pomogne boljem stanovanju Roma.
BINA obuhvata do 15. maja oko 40 programa - izložbi, predavanja, radionica, tribina, projekcija filmova, šetnji sa domaćim i inostranim eminentnim predavačima i izlagačima...
Zamišljena kao platforma za razmenu kritičkih stavova, ideja i bolje razumevanje starih, ali i aktuelnih svetskih praksi i trendova u zemljama bivše Jugoslavije, regionu i Evropi, šesta BINA je svojevrstan medijator između istorijskog iskustva, sadašnjeg trenutka i održive budućnosti, na šta ukazuje i njen slogan “Održivo/neodrživo” koji ističe važnost društveno odgovorne arhitektonske produkcije koja je odavno prestala da bude samo uska briga struke.
Sajt manifestacije je www.bina.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno OVDE
(SEEcult.org)
