Za slobodu Asanža
Učesnici globalne akcije podrške osnivaču Vikiliksa Džulijanu Asanžu, održane 19. juna u desetak evropskih gradova, ponovili su zahtev za njegovo hitno oslobađanje, uz poruke da izdrži i poziv svima da doprinesu širenju istine zbog koje već pune četiri godine živi u azilu u ekvadorskoj ambasadi u Londonu. Osnivač Vikiliksa obratio se putem video linka publici globalnog događaja “Prvo su došli po Asanža”, organizovanog i u Beogradu, u nastavku Filozofskog teatra u Narodnom pozorištu.
Asanž je podsetio da je zatvoren bez optužnice već 2.022 dana, od čega je pune četiri godine u ekvadorskoj ambasadi u Londonu. Nije želeo da govori podrobnije o optužbama na svoj račun, već je istakao da su ga ojačale i da je zapravo dobio poklon – supermoć optuženog.
“Optužen sam da sam špijun, terorista, seksualni krimninalac… To je za mene bio šok – saznanje da sam postao demon… Ali, divno je što sve to ne menja vas, nego druge. Vi ostajete isti, ali dobijate poklon supermoć optuženog”, rekao je Asanž, dodajući da zahvaljujući tome može da vidi druge kakvi zapravo jesu.
Asanž je podsetio i na druge uzbunjivače javnosti koji su optuženi da su špijuni i teroristi, poput Čelzi Mening (američkog vojnika rođenog kao Bredli Mening) koja je osuđena na 35 godina zatvora zbog otkrivanja Vikiliksu na stotine hiljada tajnih vojnih i diplomatskih dokumenata, te Edvarda Snoudena, bivšeg američkog obaveštajca koji je obelodanio tajna dokumenta NSA o nadgledanju internet komunikacije građana i prisluškivanju svetskih zvaničnika, a takođe živi u azilu - u Rusiji.
Asanž je istakao da je Vikiliks u međuvremenu postao moderna biblioteka znanja, koju današnji varvari žele da unište.
Ističući da Vikiliks sadrži više od 11 miliona izveštaja, Asanž je rekao da graditi tu biblioteku predstavlja ispunjenje sna.
“Iza nje stoje naša ljubav, ljubav naših izvora, ali i sto godina ukupnih zatvorskih kazni izrečenih uzbunjivačima širom sveta. Tu biblioteku moderni varvari žele da unište, ali ona raste iz dana u dan, kao i broj njenih zaštitnika”, rekao je Asanž, koji je naveo i da je neverovatno širenje podrške koju su doživeli on, Vikiliks i drugi ljudi koji se bore za znanje i bolje razumevanje sveta. Istakao je i da globalni događaj podrške, međutim, nije došao niotkuda, već je plod rada mnogih ljudi, a u tom kontekstu je posebno pomenuo Srećka Horvata, hrvatskog filozofa i jednog od osnivača pokreta DiEM (Democracy in Europe Movement), koji se angažovao na okupljanju više od 60 poznatih javnih ličnosti koje su uputile poruke povodom četvorogodišnjice njegovog boravka u ekvadorskoj ambasadi.
Posebno je pomenuo i rok ikone Peti Smit i Pi Džej Harvi, kao i modnu kreatorku Vivijen Vestvud, koja je posvetila čitavu reviju uzbunjivačima.
Posebnu zahvalnost izrazio je i Ekvadoru, kao hrabroj i principijelnoj zemlji koja mu je pružila utočište, a publici se tim povodom obratio odmah posle njega i ekvadorski ministar spoljnih poslova Gijom Long koji je rekao da je njegova zemlja, uprkos pritiscima, pretnjama i prljavim kampanjama, dala Asanžu azil i nikada nije zažalila zbog toga.
“Moja vlada veruje da principijelne odluke mogu da doprinesu promeni situacije u kojoj se ugrožavaju ljudske slobode. Ostaćemo posvećeni zaštiti Asanža i borbi da se njegovo nelegalno zatočeništvo okonča”, rekao je Long, bivši ekvadorski ministar kulture.
Ekvador je posebno istakla i advokatkinja Vikiliksa Renata Avila, gošća beogradskog događaja podrške Asanžu, sa kojom je na krcatoj Sceni “Raša Plaović” razgovarala dramaturškinja Maja Pelević.
“Ekvador je najhrabrija zemlja. Nijedna evropska ne bi to učinila, jer nemaju samostalnost, ma koliko tvrdile suprotno”, ocenila je Renata Avila, koja je upozorila i da bi situacija u vezi sa Asanžom i drugim uzbunjivačima mogla da postane “ekstremno teška” nakon američkih predsedničkih izbora.
Renata Avila rekla je da smatra najodgovornijim aktuelnog američkog predsednika Baraka Obamu, jer se pokazao kao najgori prema uzbunjivačima i postavio osnovu za njihov još jači progon.
“Ako je Obama postavio ovakve standarde, šta se može očekivati od (kandidata republikanaca Donalda) Trampa? Ako (kandidatkinja demokrata) Hilari (Klinton) pobedi, možda će biti još gore”, rekla je Renata Avila, podsećajući na petogodišnje Vikiliksovo otkrivanje raznih afera sa kojima je povezana.
Renata Avila je ocenila i da Obama još uvek može da promeni situaciju i uradi nešto za Asanža, Meninga, Snoudena…
Podsetila je publiku i na početke Asanžovog rada za opšti javni interes, još od najranije mladosti, a dala je i niz primera o doprinosu Vikiliksa opštem dobru i pre najpoznatijeg slučaja otkrivanja američke tajne diplomatske pošte.
Renata Avila govorila je i o posledicama nadgledanja koje je razvijeno poslednjih nekoliko godina zahvaljujući upotrebi novih tehnologija, pa je i nekadašnji kordon policije, koji je tri godine stajao ispred ekvadorske ambasade u Londonu, mogao da bude uklonjen i zamenjen “nevidljivim” prisustvom kamera, senzora i drugih oruđa za prismotru. Savremenom nadgledanju, kako je ukazala, podvrgnuti su ne samo uzbunjivači, novinari, političari… već i obični građani koji špijuna imaju zapravo u svom džepu - mobilni telefon.
Mobilne komunikacije i društvene mreže nisu tu samo zbog marketinga, prodaje i olakšavanja života jednim klikom, već omogućavaju da svi postanu predvidivi, a time i podložni kontroli. Na taj način se, kako je dodala, može predvideti ne samo ponašanje pojedinca, već i čitavog društva, a to znači da je moguće manipulisati i izborima i uticati na politiku koja će se voditi, rekla je Renata Avila, koja je gostovala u Beogradu i početkom oktobra 2015. godine u okviru Transeuropa festivala, kada je govorila na tribini o informacijama kao valuti današnjice, uz Srećka Horvata i pozorišnu rediteljku Angelu Rihter, takođe jednu od učesnica aktuelnog globalnog događaja podrške Asanžu.
Publika u Narodnom pozorištu imala je priliku da vidi video snimke Slavoja Žižeka, Vivijen Vestvud, Srećka Horvata i Brajana Ina, koje su pripremili u znak podrške Asanžu.
Doprinos tom događaju dali su učešćem u razgovorima ili video porukama i Peti Smit, Pi Džej Harvi, Noam Čomski, Janis Varufakis, Ai Vejvej, Majkl Mur, Ken Louč, Edgar Moren, Bernard Stigler, Franko Bifo Berardi, Baltazar Garzon, Ejmi Gudman, Ignjacio Ramonet, Kris Hedžes, Žan Mišel Žar, Evgenij Morozov… te grupa Laibach, čijim su spotom za pesmu “The Whistleblowers” i započeti skupovi podrške Asanžu.
Žižek je istakao da je Asanž pokazao kako je danas moguće biti heroj i dao primer kako bi svako trebalo da doprinese promenama.
“Asanž živi u nama”, rekao je Žižek i pozvao sve da šire informacije o njemu i Vikiliksu, jer se i on bori za sve nas.
“Svi volimo da citiramo Gandija: ‘Ne čekajte da neko drugi sprovede promene, budite vi sami romena koju želite’. To je ono što je Asanž učinio pokazavši nam šta sve možemo”, rekao je Žižek.
Vivijen Vestvud pozvala je britanskog premijera Dejvida Kamerona da oslobodi Asanža, ističući da je njen prijatelj, koga posećuje jednom mesečno.
“Nije optužen ni za šta, jer nema dokaza ni za šta… Nije ukrao ništa… Ilegalno ste ga zatvorili… Morate ga pustiti, treba mu sunca!”, rekla je Vivijen Vestvud i poručila britanskoj vladi da šta god uradi – neće moći da spreči Asanža da govori istinu.
Srećko Horvat snimio je poruku na lokaciji izbegličkog kampa Idomeni u Grčkoj kroz koji je donedavno prošlo više od milion ljudi na putu ka zapadnoj Evropi.
“Asanž je takođe izbeglica. Izbeglica je zato što govori istinu, zato što je otkrio tajne koje stoje iza vlada i drugih centara moći.. Zahvaljujući Vikiliksu znamo kakve su veze Hilari Klinton i Gugla na primer, pobunjeničkih grupa u Siriji…”, rekao je Horvat, koji je istakao da Vikiliks daje nadu jer obezbeđuje oruđe za borbu, uključujući i za izbeglice.
“Ovo je mesto za nadu. Ono što nam je potrebno danas je nada bez optimizma”, rekao je Horvat, koji je snimio video ispred table na kojoj piše “Hope”.
Četvorogodišnjica Asanžovog boravka u ekvadorskoj ambasadi obeležena je simultanim događajima i u Berlinu, Briselu, Napulju, Parizu, Atini, Madridu, Milanu i Sarajevu, a narednih dana slični događaji biće održani i u Njujorku, Buenos Airesu, Kitou i Montevideu.
Asanž je, prema navodima organizatora Filozofskog teatra, pratio u direktnom prenosu jedino događaj priređen u Beogradu.
Više o slucaju Asanža i kampanji podrške moguće je naći na sajtovima: freeassangenow.org i justice4assange.com
(SEEcult.org)
