Zafranović: Zlo se ponavlja

Nagrađivani filmski reditelj Lordan Zafranović, dobitnik novoustanovljene nagrade za doprinos antiratnom filmu Kragujevačkog festivala antiratnog, angažovanog i akademskog filma (Kraf), priveo je kraju novi film o Jasenovcu koji opisuje kao neku vrstu testamenta i “završnog udarca” na tu temu.

Zafranović je prilikom uručenja nagrade 18. Krafa rekao na otvaranju tog festivala da mu je žao što ne može mnogo govoriti o novom filmu, koji će pratiti i TV serija “Deca Kozare”, jer producent želi da bude ekskluziva kada se pojavi. I sam smatra da nije dobro mnogo govoriti o filmu unapred, jer veruje da će ga svako drugačije primiti, pa sve što bi sam rekao “možda neće biti to”.

“Film se osamostali, ide prema gledaocima, nečemu što je emocija”, rekao je Zafranović, navodeći da se filmovi danas teško prave, vrlo dugo traju pripreme i obezbeđivanje finansiranja, a onda, kada se završe te muke, onda ima mnogo i prijatelja, ali i neprijatelja.

Prema rečima Zafranovića, koji i sada očekuje burne reakcije, zbog nekih svojih filmova doveo je u opasnost i vlastitu familiju, jer nije znao da arhivski materijal, kada se prikaže u nekom nesrećnom vremenu, može biti opasan.

Navodeći da mu je film bio i detinjstvo i mladog, jer ga je upoznao jako rano, Zafranović je kazao da je to od samog početka za njega svetinja.

“Mogućnosti filma su fantastične, preko njega možete da poručite strašne stvari koje se nalaze u dubini našeg društva”, rekao je Zafranović.

U početku mu je bila bitna forma, zbog čega je želeo da je ispita, a suočavanje sa temom Jasenovca je bila svojevrsna prekretnica.

“Kada sam već bio autor koji je uradio neke dokumentarne filmove, došao sam sasvim slučajno u Jasenovac. U školi o tome nismo čuli, ni znali. Susret sa zlom koji je preokrenuo ne samo moj život, nego je to i pitanje zašto se film ne bi upustio u analizu zla - da ostane zabeleženo ne samo za našu generaciju, nego i za one koje će doći”, rekao je Zafranović, dodajući da film može da traje jako dugo i izazove emociju i za generacije koje će doći.

“Taj susret sa Jasenovcem bio je presudan… Počeo sam analizirati ljude oko sebe, ispitivati ko su ti ljudi koji su nanosili toliko zla i izmišljali načine za strahovite egzekucije, pojedinačne i masovne”, rekao je Zafranović, dodajući da je ustanovio da u svima verovatno postoji skriveno zlo koje kad dođe vreme - ili se povuče u ono što se zove dobro ili eskalira.

Prema njegovim rečima, temu Jasenovca počeo je istraživati najpre dokumentarno.

“Ušli smo arhive, ušli smo u svedoke, sa raznih strana saznavali šta se to desilo. Krenuli smo zbog straha da se to može ponoviti, jer je to prisutno stalno. Počeli smo praviti i igrane filmove na tu temu, četiri-pet, i ovaj poslednji kao neku vrstu testamenta, završnog udarca na tu temu”, rekao je Zafranović, autor ostvarenja kao što su “Okupacija u 26 slika”, “Pad Italije”, “Muke po Mati”, “Večernja zvona”, “Haloa praznik kurvi”, “Hronika jednog zločina”…

Zafranović je posebno zahvalio Kragujevcu, “gradu u kojem je to zlo bilo maksimalno”.

“Ne mogu doći sebi kad sam još u školi čuo šta se ovde desilo”, rekao je on i ispričao da je u ekipi novog fima imao jednog glumca Nemca, odabranog zato što je želeo da se čuje maternji nemački jezik, i kada su u snimali scenu egzekucije, rekao je da Vermaht to nije radio. “Počeo se buniti, tražio da se to promeni. Ja, naravno, nisam hteo, rekao je da će se okrenuti leđa toj sceni, kao da je nije video. Pomenuo sam mu sve što sam znao o zločinima Vermahta. Čudesno je da danas jedan intelektualac, glumac,  Nemac, mžđe tako da reaguje tako da su te opasnosti stalno tu”, rekao je Zafranović, sa kojimje razgovor posle svečanog otvaranja 18. Krafa vodio reditelj Milan Nikodijević, a publika u Narodnoj biblioteci “Vuk Karadžić” imala je priliku da pogleda i njegov rani kratki dokumentarni film “Dan i noć (Pjaca)” iz 1967.

Zafranović je ponovio i stav da je svaki festival za filmske autore svečanost.

“Tako i ovaj, velika svečanost”, dodao je Zafranović na otvaranju 18. Krafa, kojim NVO Millennium, organizator tog festivala, obeležava i 25 godina postojanja.

Kao treći događaj u okviru projekta "Antiratna franšiza KRAF" Millenniuma, 18. KRAF u Kragujevcu organizovan je nakon franšiznih izdanja u junu u Kruševcu i u julu u Kraljevu. Cilj projekta je promocija mira, demokratije i decentralizacije putem umetnosti, nastavkom osamnaestogodišnje tradicije u Kragujevcu, čime se i Kruševac i Kraljevo promovišu kao “antiratni i angažovani”, a ujedno dobijaju priliku za prvi filmski festival tog koncepta.

(SEEcult.org)