Zaglavljeni u tuđem snu
Međunarodna izložba “Ako si zaglavljen/a u tuđem snu, najebao/la si!” biće otvorena 26. oktobra u Ljubljani u okviru konferencije “Cross Border Experience” (Prekogranično iskustvo), a predstavlja radove umetnika sa prostora bivše Jugoslavije i Turske koji reaguju na zamišljene i stvarne (zlo)upotrebe Balkana u kontekstu proširenja Evropske unije.
Na izložbi učestvuju: Milijana Babić, Nemanja Cvijanović, Igor Grubić i Kristina Leko iz Hrvatske, Lana Cmajčanin i Damir Nikšić iz Bosne i Hercegovine, Biljana Garvanlieva iz Makedonije, Gözde Ilkin iz Turske, Alban Muja sa Kosova, Sebastjan Leban i Staš Kleindienst iz Slovenije, Ivana Marjanović i Eduard Freudmann (Srbija/Austrija), Ozana Brković iz Crne Gore, Enisa Cenaliaj iz Albanije i Rena Rädle i Vladan Jeremić (Srbija/Nemačka), čijim će predavanjem o politici i umetnosti izložba i biti otvorena u Galeriji Škuc.
Izložba je naslovljena citatom francuskog filozofa Žila Deleza (Gilles Deleuze), koji je već korišćen za opis stanja stvari na Balkanu, pa je slovenački filozof i teoretičar Slavoj Žižek na istu tvrdnju odgovorio da “svaka država treba svoj Balkan”.
Prema navodima kustoskinje Katje Kobolt, Balkan funkcioniše kao ideološki simptom sa ciljem istiskivanja društvenih antagonizama. U zamišljenoj kartografiji Evrope, Balkan, kao i u velikoj meri Turska, funkcionišu kao otelovljenje svojevrsne prepreke, onemogućavajući ostvarenje sna evropskog stanovništva kao zatvorenog i homogenog totaliteta.
Međutim, umetnice i umetnici na izložbi “Ako si zaglavljen/a u tuđem snu, najebao/la si”, od kojih svi dolaze iz regije Balkana ili Turske, ne samo da reaguju na tu kako zamišljenu, tako i stvarnu (geo-, bio- i socio-političku kao i ekonomsku) (zlo)upotrebu Balkana, nego se i “identifikuju sa simptomom” i kao takvi funkcionišu prema kritici te ideologije.
Damir Nikšić i Nemanja Cvijanović tako podsećaju da je većina stanovništva Balkana do vodila bitku sa restriktivnim migracionim politikama Evropske unije. Nadalje, čak iako trenutno ljudi Balkana (sa izuzetkom Turske i Kosova) mogu putovati u Evropsku uniju bez viza, stanovnici i stanovnice takozvanog drugog i trećeg sveta dobrodošli su pretežno i ekskluzivno u imigracione centre sa ciljem da se od istih drže podalje.
“Evropski san” predočen je Balkanu najvećim delom kroz ideju “slobodnog tržišta”, koje je dotična društva transferisalo u naizgled beskonačnu tranziciju, gde nekolicina dobija sve, a ostali/e ostaju bez ičega. Milijana Babić, Ozana Brković, Enisa Cenaliaj, Biljana Garvanlieva i Kristina Leko svojim radovima poentiraju prema različitim aspektima novoustanovljenog ekonomskog poretka, koji je predstavio siromaštvo i uticao na rodne odnose i ostale aspekte društvenog tkiva.
Društveni, politički i ekonomski procesi promene takođe su uticali na topografije gradova ili imenovanje tradicija; bilo to kroz predstavljanje novih (među)narodnih heroja i nastalih promena u vlastitim ili imenima ulica (Alban Muja), ili kroz etničku gentrifikaciju (Ivana Marjanović i Eduard Freudmann, Rena Rädle i Vladan Jeremić).
Sebastjan Leban i Staš Kleindienst prelaze preko humanitarne fasade prisustva međunarodne zajednice na Kosovu, a na putu su savremenih (post)kolonijalnih strategija.
Opšte je poznato da je put za pakao popločan dobrim namerama. Poslednjih 16 godina međunarodna intervencija na Balkanu zvana Dejtonski sporazum kompletirala je etničku podelu Bosne i Hercegovine. Lana Čmajčanin nudi ironičnu mogućnost kreiranja odgovarajućeg modela Bosne i Hercegovine, prema vlastitom značenju, željama i potrebama.
Turski umetnik Gözde Ilkin svojim radom “Kohezijski fond” čini san evropske unifikacije opipljivim, a sa ostalim radovima izložbe time podseća ne samo na fetišoidnu prirodu evropske unifikacije, već i na to da ona može biti podnošljiva za ljude koji ne pripadaju centru samo ukoliko imaju pravo da kritički sarađuju i odlučuju u procesu unifikacije.
A poznato je i da su u Sloveniji bilo koji komentar ili kritika procesa evropske integracije bivali odmah diskreditovani, i to ne samo kao simptomi EU skepticizma, nego i kao odbacivanje demokratije.
Umetnici i umetnice na izložbi “Ako si zaglavljen/a u tuđem snu, najebao/la si” shvataju demokratiju ozbiljno i još jednom podsećaju da je umetnost danas jedno od retkih mesta gde se politika odvija valjano (politics proper). Time ističu, kako je navela Katja Kobolt, i da je samo putem umetničkog izražaja moguće dati glas traumi našeg vremena koje tako manijakalno pokušavamo pokriti rečju - rat.
Zatvaranjem izložbe, Lana Čmajčanin i Igor Grubić uradiće upravo to - vikanjem tišine.
Izložba je organizovana u okviru konferencije “Cross Border Experience” Mirovnog instituta Ljubljana, koja će biti održana od 25. do 30. oktobra.
Transnacionalna i trandisciplinarna konferencija trebalo bi da predstavi nove teorijske, aktivističke i umetničke pozicije prema EU, procesu proširenja EU i njegovim posledicama, kao i da podstakne ponovno promišljanje uloge EU u regionu jugoistočne Evrope i u Turskoj u daljem procesu evropske intergracije.
Projekat “Cross Border Experinece”, inače, podržava Evropska komisija.
Sajt projekta, odnosno konferencije je www.crossborderexperience.org, a program se Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.
(SEEcult.org)
