Zahtevi Grupe za slobodu medija, premijerka obećala odgovor
Predstavnici Grupe za slobodu medija, koju čine novinarska i medijska udruženja i organizacije civilnog društva, predali su 14. novembra premijerki Ani Brnabić zahteve u vezi sa poboljšanjem medijske situacije u zemlji, nakon čega je iz Vlade Srbije saopšteno da je sastanak bio “dug i težak” i da će za desetak dana stići odgovor.
Sastanak je, kako je saopštila Vlada, i pored brojnih početnih neslaganja, protekao u konstruktivnoj atmosferi, a obe strane pokazale su dobru volju da se nastavi započeti dijalog. Ana Brnabić istakla da je primarni zadatak Vlade rad na započetim reformama, kao i vođenje konstruktivnog dijaloga o svim pitanjima od društvenog značaja, kao što su medijske slobode.
Među zahtevima Grupe za slobodu medija je i obustavljanje rada na novoj Strategiji razvoja javnog informisanja zbog “neodgovarajuće metodologije i strukture članova Radne grupe, koja je predstavnike najbrojnijih novinarskih i medijskih udruženja onemogućila da suštinski utiču na izradu tog kapitalnog dokumenta”.
“Posle izlaska četiri člana iz Radne grupe, ona je izgubila neophodan legitimitet”, navela je Grupa za slobodu medija, zatraživši da Ministarstvo kulture i informisanja, u dijalogu sa predstavnicima medijske zajednice i civilnog sektora, što pre utvrdi drugačiju metodologiju rada i strukturu nove radne grupe kako bi Strategija razvoja javnog informisanja bila u najboljem interesu novinarske profesije, medija, njihovih izdavača i građana i građanki.
Takođe, zatraženo je da predstavnici vlasti, prvenstveno najviši državni funkcioneri, prestanu sa javnim prozivkama i pokušajima diskreditovanja novinara i medija, te da Vlada, ministarstva, njeni članovi i predstavnici drugih državnih institucija, kada dostavljaju pozive za javne događaje, odgovaraju na pitanja novinara i zahteve medija za intervjue i izjave na jednak način i da bez selekcije i diskriminacije tretiraju sve medije koji poštuju Kodeks novinara Srbije.
Zatraženo je i da nadležni po hitnom postupku rasvetle sve napade na novinare i slučajeve ugrožavanja njihove bezbednosti i pokrenu postupke protiv počinilaca, te da hitno sprovedu i objave rezultate analize dosadašnjeg postupanja policije i tužilaštva u slučajevima ubistava i napada na novinare.
Grupa za slobodu medija zatražila je i da Skupština Srbije razreši članove Saveta REM i da se prilikom postupka izbora novih članova Saveta otkloni mogućnost uticaja izvršne i zakonodavne vlasti na predloge drugih predlagača. Skupštinski odbor za kulturu i informisanje, kako je navedeno, nije nadležan da ispituje podobnost članova koje su izabrali ovlašćeni predlagači, niti Skupština da odbije da se izjašnjava o predlozima za izbor članova Saveta. Izmenom Zakona o elektronskim medijima treba definisati takve kriterijume izbora članova Saveta koji bi obezbedili da kandidati budu profesionalci dokazani u svom radu, koji imaju nesporan moralni kredibilitet, kao i da se iz kruga ovlašćenih predlagača isključe organi vlasti i političke institucije.
Zatraženo je i da se dosledno sprovedu zakoni koji se odnose na završetak procesa privatizacije medija, utvrđivanje nedržavnog vlasništva u Politici, Večernjim novostima i Dnevniku i povlačenje države iz vlasništva ovih novinskih kuća, kao i hitno brisanje JP Tanjug iz Registra privrednih društava, Tanjugovih servisa iz Registra medija i prestanak rada te agencije - na osnovu Odluke Vlade Srbije od 3. novembra 2015.
Zatraženo je i da se omogući zakonom garantovana uređivačka i poslovna samostalnost i finansijska nezavisnost javnih medijskih servisa. U cilju zaštite njihove uređivačke nezavisnosti, kako je navedneo, Vlada Srbije treba da omogući javnim medijskim servisima da se dominantno finansiraju iz takse, kao što je i predviđeno zakonom.
Među zahtevima je i da Ministarstvo kulture i informisanja, Komisija za kontrolu državne pomoći, Državna revizorska institucija, Komisija za zaštitu konkurencije, Uprava za javne nabavke i Savet za borbu protiv korupcije, u okviru svojih nadležnosti, kontinuirano sprovode nadzor i kontrolu trošenja sredstava za projekte na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja, javnih nabavki za pružanje medijskih usluga i sponzorstva i donatorstva iz javnih prihoda.
Povodom konkursa, zatraženo je i da Vlada Srbije formira nezavisnu komisiju koja će analizirati sistem sufinansiranja medijskih sadržaja u javnom interesu i predložiti mere sprečavanja zloupotreba konkursa na svim nivoima. Ministarstvo kulture i informisanja, kroz normativne izmene i dopune, trebalo bi, kako je navedeno, da precizira uslove i kriterijume donošenja odluka na konkursima za finansiranje medijskih programa i uvede delotvoran mehanizam za osporavanje odluka o dodeli sredstava, pre nego što ona budu utrošena.
Zatraženo je i da se poboljša radni položaj novinara kroz striktnu primenu Zakona o radu u delu poštovanja radnih prava i osnova radnog angažovanja u radnom odnosu i van radnog odnosa, kao i primena Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu.
Od Vlade Srbije zatraženo je i da obezbedi izvršenje rešenja poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti koja nisu izvršena, da sama postupi po svim zaostalim zahtevima za pristup informacijama i da ubuduće po tim zahtevima postupa u zakonskom roku i na način propisan Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Grupu za slobodu medija predstavljali su na sastanku Slaviša Lekić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Nedim Sejdinović iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), Zoran Sekulić iz Asocijacije medija, Maja Stojanović iz Građanskih inicijativa, Ilir Gaši iz Slavko Ćuruvija fondacije i Vukašin Obradović iz Vranjskih novina.
Premijerka je, kako je saopsstila Vlada posle sastanka, najavila nastavak razgovorsa s predstavnicima Grupe za slobodu medija. Takođe, dogovoren je i poseban sastanak predstavnika Grupe za slobodu medija sa ministrom kulture i informisanja Vladanom Vukosavljevićem, koji je prisustvovao i prvom sastanku, kao i ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Branko Ružić.
*Foto: Vlada Srbije
(SEEcult.org)
