Zamisliti se nad istorijom i njenim posledicama
Predstava “Antigona 1918” Maje Todorović, u režiji Milana Neškovića, zasnovana na motivima Sofoklove drame “Antigone” koji su smešteni na kraj Prvog svetskog rata, biće premijerno izvedena 24. januara u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Nešković je najavio porodičnu dramu koja se pretvara u tragediju, jer “kada je stradanje porodice u pitanju, ne postoje pobednici i poraženi”.
U drami su još sveže smrtne rane od kojih su pala dva brata, jedan u srpskoj uniformi, “koji je znao gde su mu koreni”, i drugi u austrijskoj, “koji je hteo da se napije bratske krvi”. Njihova sestra Antigona želi da dostojan zemni pokrov dobiju oba brata, uprkos strogom naređenju da onaj drugi, kao i svi izdajnici, ostane bez groba. Kreont upozorava: “A ko odluči da ih sahrani, kunem se, u ime kralja i otadžbine, da će ga ista sudbina dočekati. Jer to je dužnost moja i naša, i prema poginulim prijateljima, i prema živima, i prema našem narodu”. Ipak, Antigona ne odustaje, a njene čuvene poslednje reči su: “Za ljubav, ne za mržnju ja sam stvorena”, navedeno je u opisu predstave na sajtu SNP-a.
Antigonu, ćerku Kreontovog pokojnog prijatelja i saborca i verenicu njegovog sina Hemona, igra Milica Grujičić, a Kreonta, generala srpske vojske u Prvom svetskom ratu, Nenad Pećinar.
U podeli su i Tanja Pjevac (Ismena, Antigonina sestra), Branislav Jerković (Hemon, koji se vratio iz rata), Milan Kovačević (Tiresija, “vidovnjak”), Sanja Mikitišin (Euridika, Kreontova žena, Hemonova majka). U ulozi Hora, prvo kao u oličenju antičkog hora, a zatim kao aktera drame, odnosno vojske iz 1918, te kao predstavnika naroda danas, nastupaju Vukašin Ranđelović, Dragan Kojić, Jovana Pleskonjić, Marko Savković i Aleksandra Pejić.
Prema rečima Neškovića, to nije priča o ratu, već o “onome što se događa posle rata na globalnom nivou, ali se sve prepliće kroz sudbinu jedne proširene porodice”.
“Ja nikada, kao reditelj, ne mogu stati na nečiju stranu i reći: ‘U pravu je Antigona ili Kreont’. Time bih pokazivao određeni stav, a mislim da je ta vrsta stava prvi korak ka politizaciji i udaljavanje od umetnosti. Dužan sam, kao reditelj, da branim i moralno izjednačim njihove patnje i probleme. Pitanje moje političke opredeljenosti kao osobe koja je politički svesna apsolutno je nebitno prilikom pravljenja pozorišnog dela. A isto se tiče odnosa ‘božijih’ i ‘ljudskih’ zakona”, ističe Nešković, poznat po maštovitosti u nadgradnji dramskog predloška, koji prvi put sarađuje sa SNP-om.
Prema njegovim rečima, “danas ne postoje ni Kreont ni Antigona. Danas se Kreont i Antigona postaje. Nažalost, češće Kreont, i to je ono najbitnije pitanje koje treba da postavimo sebi. Šta nas je dovelo u situaciju da razumemo Kreonte i, što je još važnije, da ne očekujemo da neko postane Antigona?”
Nešković je, nakon diplomiranja 2008. na FDU u Beogradu, režirao 21 predstavu, među kojima “Kralj Betajnove” Ivana Cankara (JDP), “Švajcarska” Petra Mihajlovića (Narodno pozorište Banjaluka), “Mrešćenje šarana” (Atelje 212) i “Bela kafa” (Narodno pozorište u Beogradu) Aleksandra Popovića, “Šine” Milene Marković (Gledališče Tartini, Piran), Nušićeva “Ožalošćena porodica” (Teatar Volkov u Jaroslavlju, Rusija). Njegove predstave osvojile su više od 50 nagrada na festivalima, a najponosniji je na onu koju glumci dodeljuju reditelju - nagradu “Ljubomir Muci Draškić” koju je dobio 2015. Nešković se bavi i pedagoškim radom na Akademiji umetnosti u Beogradu.
Maja Torodović, autorka teksta i dramaturškinja predstave, navodi da su istorija i mitovi za nju nepresušni izvor inspiracije i da ih “možemo koristiti kako bismo se podsetili da to što je prošlo, ili živi kao mit, ne znači da se neće ponoviti i da ne živimo posledice tog prošlog”.
“Ako to vidimo kroz priču nekih ljudi koji su slični nama, pa ako još shvatimo da imamo iste probleme i sto godina kasnije, onda sve ovo dobija novu dimenziju”, navela je Maja Todorović povodom predstave, napominjući da u Sofoklovoj Antigoni postoji jedan motiv koji prati sve na Balkanu od Prvog svetskog rata, a i pre, pa preko Drugog i ratova 90-ih, sve do danas - motiv dva brata koja su ratovala na suprotnim stranama.
“Ono što se dešava nad njihovim ‘toplim leševima’ pretvara se u još jedno stradanje, možda i najveće od svih, a to je raspad porodice i vrednosti na kojima počiva uređeno društvo i, pre svega, moralan i funkcionalan ljudski odnos. To je ono što nas je mučilo i tada i sada – i usuđujem se da kažem da je osnov sve naše nesreće, da je to naša hamartija koja nam ni dan danas ne da mira. Mrzimo se po nacionalnoj osnovi, po verskoj, po partijskoj… A sve te mržnje mogu lepo koristiti da se bace narodu kao prašina u oči kada treba sakriti stvarne, aktuelne probleme”, dodala je Maja Todorović, navodeći Antigonine reči u drami: “Lako je čoveka koji mrzi naterati da mrzi još više…”
“Iako bi se i Sofoklova Antigona mogla vrlo lako prilagoditi tadašnjoj i današnjoj Srbiji, želeli smo da govorimo direktno o nama – zato to nije Teba nego Srbija – spajajući na neki način mit i istoriju. Sve u nadi da će se bar neko zamisliti malo duže i više nad istorijom i njenim posledicama nego kad pročita slova i brojke na papiru, da će preispitati sve mržnje koje gaji u sebi i da ćemo svi mi prestati da ‘pamtimo do četvrtka’. Jer dogod je tako, plašim se da ćemo se vrteti ukrug i ponavljati iste greške i do 2918, pa i dalje, ako se dotad ne istrebimo u mržnji”, navela je Maja Todorović.
Scenografiju predstave potpisuje Željko Piškorić, kostime Biljana Grgur, koreografiju Andreja Kulešević, muziku Vladimir Pejković, video rad Nikola Ljuca i Aleksandar Baćić, a scenski govor dr Dejan Sredojević.
Nagrađivana mlada dramska autorka i scenaristkinja Maja Todorović, koja je rođena u Splitu, odrasla u Herceg Novom, a živi u Beogradu, gde je diplomirala na FDU, radila je kao dramaturg na više predstava koje je režirao Nešković. Do sada su joj izvedene drame: “Drekavac” (Beogradsko dramsko pozorište) u režiji Milene Pavlović, “Pakovana devojka” (BDP) u režiji Staše Koprivice, “Kinez” (Gradsko pozorište Podgorica) u režiji Anje Suše i “Šćeri moja” (Crnogorsko narodno pozorište, Podgorica) u režiji Ane Vukotić.
“Antigona 1918” je prva dramska premijera SNP-a u ovoj godini, a igra se na sceni “Pera Dobrinović”. Reprizna izvođenja su 25. i 26. januara.
*Fotografije: Srđan Doroški
(SEEcult.org)
