Zatvaranje ZMUC-a
Zemunski mali umetnički centar - ZMUC, jedno od nezaobilaznih mesta beogradske kulturne scene u proteklih deset godina, prestaje da radi na Zemunskom keju, a tim povodom organizuje 24. aprila oproštajnu žurku i najavljuje novu fazu proizvodnje umetnosti, i to na obalama Beograda na vodi. U svom duhu, ZMUC je pripremio i obaveštenje za javnost:
"Obaveštavamo građane da će Zemunski mali umetnički centar ZMUC u petak, 24. aprila 2015. godine, patetičnom žurkom biti zatvoren nakon deset godina povremenog rada u prostoru na Zemunskom keju.
Dosadašnji “salonski komunisti” čiji je logo srp i golf palica, širom sveta poznati po radnom vremenu “kako kad”, preko noći će se preobraziti u “salonske kapitaliste”.
Pošto je prostor za visoku rentu iznajmljen bogatim Arapima, ZMUC Radionica se iz Zemuna na Dunavu seli u Beograd na vodi.
ZMUC proizvodnja će biti nastavljena u Magacinu u Kraljevića Marka, jedinom prostoru koji je Sekretarijat za kulturu Beograda namenio nezavisnoj kulturnoj sceni, a kojim upravlja Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS).
Tokom deset godina rada u prostoru na Zemunskom keju organizovani su događaji, programi i priredbe neshvatljivog koncepta.
Od izložbi, koncerata i programa Umetnici kuvaju ponedeljkom, preko Festivala besmislenih veština - letnjeg takmičarskog festivala koji je održan na jesen, do socijalne podrške umetnicima i organizacijama putem aukcija i Razmene odeće na inicijativu TKV. Donatorskom konferencijom smo pomogli Ilegalnim poslastičarima da odu u Šangaj, ali i Ivanu Tobiću da se spase zatvora. Koncerte je moderirao Goran Orge Nikolić, filmove puštao Miloš Stefanović.
Gomila književnih i satiričnih večeri, modna revija Marine Ilić od predizbornih plakata - sve to od 2005. godine - dok su radikali vladali celim Zemunom, a sad samo Srbijom.
Modna revija
Model funkcionisanja iz dobrovoljnih priloga, preuzet od “Anarhije Blok 45”, finansirao je sva ta druženja koja nisu bila umetnički događaji, već rađanje novih prijateljstava i komunikacija saosećanja.
Aukcija umetničkih radova
Govorili su nam da smo pankeri, anarhisti, narodnjaci, fašisti i ljudskopravaši...
Bili smo mali prostor sa velikom publikom, umetničkom, biciklističkom i komšijskom, čije funkcionisanje su sugestijama usmeravali Goran Lakićević (Besna kobila) i Pavle Ćosić (Kornet), članovi Upravnog odbora ZMUC-a. Marginalci po svemu i fusnota Beograda.
Koncert, Tu Madre i Krš
Neuspeli projekti - ploveća skulptura puštena u Dunav na Zemunskom keju koja je potonula već negde kod Ratnog ostrva i umetnički rezidencijalni centar “Kuća Bosnića” u Reževićima, čija je namena odmah po otvaranju 30. juna 2014. godine preinačena.
Budući sedište Debelih biciklista, iz ZMUC-a je krenula akcija zaustavljanja automobilskog saobraćaja na keju, bitno podržana od komšiluka i beogradskih biciklista, podrška festivalu Zalet u Zaječaru, kao i izgradnje odmorišta za bicikliste Takihok, svojevrsne preteče (nikad realizovanog) Južnog toka kroz Srbiju.
ZMUC je gostovao u Grožnjanu (Hrvatska) kod Eugena Borkovskog i u Kopru (Slovenija) kod Marka Brecelja, gde je izgrađena jedna Šok galerija za Nikolu Džafa, u Trećem Beogradu preko Dunava i u tajlandskom univerzitetskom gradu Čjangmai.
Goran Denić, “Miris začina dolazi sa mirisom iz auspuha, Čjangmai, 2012.
Podržavali su nas Sekretrijat za dečju zaštitu, Fondacijom Trag, Ministarstvo kulture Srbije, Evropska kulturna fondacija (ECF), Norveška ambasada i nikada Opština Zemun. Opština nas nije volela, voleli su nas Bora Iljovski i Saša Marković Mikrob.
Kuriozitet je da nas je u jednom projektu podržalo i Ministarstvo kulture, omladine i sporta Republike Albanije – pismom podrške Mobilnim rezidencijama / Pokretnim kolonijama koji tri organizacije na “Z” (ZMUC, Zeta Centar i Za Druga) razvijaju od 2012. godine u Srbiji, Crnoj Gori i Albaniji.
Na osnovu iskustva stečenog na kolonijama u Karavukovu (Vojvodina), razvijamo novi model mogućih umetničkih zajednica u kojima su do sada učestvovala 62 umetnika u selima Srbije, Crne Gore i Albanije.
Krajnji cilj je otvaranje više rezidencijalnih centara u sve tri države, kako bi se umetnicima olakšalo prelaženje balkanskih granica i promena sredine, a dugoročni - iznalaženje sredstava za hedonistički program “godišnji odmor umetnika i radnika u kulturi”.
(SEEcult.org)
