Žizela u ruralnoj Africi
Južnoafrička koreografkinja i igračica Dada Masilo izvešće na 16. Beogradskom festivalu igre (BFI) predstavu “Žizela Dade Masilo”, u kojoj je priču klasičnog baleta “Žizela” premestila u ruralnu Južnu Afriku i promenila joj kraj.
“U mojoj verziji glavna junakinja ne oprašta Albertu, jer smatram da on to ne zaslužuje. Od žene se uglavnom očekuje da bude puna razumevanja, ali ja želim da je osnažim da ne toleriše gluposti", izjavila je 8. aprila na konferenciji za novinare Dada Masilo, koja će nastupiti u Pozorištu na Terazijama 9. i 10. aprila.
Premijera predstave u produkciji Dade Masilo i Fabrike igre iz Johanesburga bila je 2017. godine u Kući igre u Oslu i od tada je izvedena više od stotinu puta širom sveta.
Kritika ocenjuje da je Masilo “skinula prašinu i stvorila sveže likove, ubacivši novu kulturu, malo humora i oholosti”, kao i da je njena Žizela “sve ono što čini pozorište, bogata u metaforama, značenju i suštini”.
Dada Masilo je istakla da voli priče i da joj je cilj da poznate priče i klasična dela približi široj javnosti, kao i da sve svoje radove stavlja u kontekst savremenog doba. U njenom opusu su "Romeo i Julija", "Labudovo jezero", "Karmen". Kao sledeći projekat najavila je "Posvećenje proleća" Igora Stravinskog.
"Kao mlada obrazovana žena osećam odgovornost da svoje obrazovanje i informacije širim. To nema veze ni sa rasom ni sa polom, u svojim kreacijama ne polazim od nekog političkog ugla, već isključivo od priče, ali pojedine teme, poput nasilja ili moći, ne mogu da izbegnem jer smo okruženi njima", izjavila je Dada Masilo (34), koja ima klasično baletsko obrazovanje i izučavala je savremenu igru. Posebno ističe da su je odgajile snažne žene, da je vaspitavana tako da se bori za sebe i da bude svesna svoje vrednosti kao ljudsko biće. Formalnu obuku započela je kao devojčica u Fabrici igre u rodnom gradu, a potom je dve godine studirala scenske umetnosti u Briselu.
U svojim komadima voli da kreira fuziju stilova. Za novu verziju “Žizele” prvi put je sarađivala sa kompozitorom Filipom Milerom iz Kejptauna. Miler joj je slao melodije, a ona ih je uklapala trudeći se, kako je rekla, da zadrži reference na poznatu muziku iz klasičnog baleta.
Na sceni je 30 igrača, uglavnom iz Johanesburga i Kejptauna, a u fokusu nije samo naslovna junakinja, jer Masilo istražuje i odnose između drugih likova.
“Izazov mi je bio da postavim ovaj komad kao emotivno putovanje. Žizela je na početku srećna, naivna, nesigurna šta želi. Upušta se u ljubavnu vezu sa Albertom, a potom zapada u ludilo. U klasičnoj postavci u tom ludilu raspušta kosu. Ja nemam kosu i razmišljajući šta je ludilo za mene, kako da predstavim tu emociju, setila sam se iz detinjstva jedne lude žene koja je u mom selu šetala bez odeće. Otuda nagost u mojoj predstavi", izjavila je Masilo.
Prema njenim rečima, u Južnoj Africi nedostaje veća podrška umetnosti.
Ipak, scena savremene igre se razvija, dosta pod uticajem Evrope.
"Studirala sam u Briselu i mogu da razumem tu zaintrigiranost pokretom, tehnikom. U Južnoj Africi je jak uticaj tradicije, ali se otvaramo i istražujemo i druge stilove. Volim da mešam uticaje, jer tako učim i nije jednostavno, ali je izazov", izjavila je Dada Masilo, koja prvi put gostuje na BFI-ju.
Beogradski festival igre predstavlja od 22. marta do 12. aprila u Beogradu, Novom Sadu i Vršcu 16 međunarodno priznatih trupa iz 11 zemalja. Među njima su i one koje su već poznate publici, poput Holandskog plesnog teatra, ali i one koje prvi put dolaze, kao što su filadelfijski BalletX, južnokorejska kompanija Eun-Mi An i južnoafrička trupa Dade Masilo.
Festivalski sajt je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
