Zoran Pantelić: Zarobljeni smo u konceptu zaključanog društva

Centar za nove medije_kuda.org u Novom Sadu već više od dve decenije nastoji da kritički interveniše u sferi istraživanja i umetničkog i društvenog eksperimentalnog delovanja u polju umetnosti i kulture, stvarajući prostor za otvoreni dijalog, eksperimentalnu edukaciju, saradnju i istraživanje, kao i slobodan pristup različitim izvorima znanja. Zoran Pantelić govori u intervjuu za SEEcult.org o posledicama tehnološke dominacije u svim sferama društva, pojačanom diskursu "normalizacije" postkolonijalne podele sveta, a u slučaju Srbije i o nastavku forsiranja nasilja kao paradigme opravdanja za sve neuspehe u političkoj transformaciji regiona.

Pantelić smatra i da je Srbija zarobljena u konceptu "zaključanog" društva, kontrolisanog koruptivnim partokratskim manipulacijama, te da je u takvim okolnostima infrastruktura kulture dodatno atrofirala. Ističe stoga da su tačke otpora potrebne u svakom obliku i na svim frontovima, jer je "osvedočeno da reakcionarna vlast nedobronamerno upravlja i redistribuira javna dobra".

– Već više od 20 godina bavite se istraživanjem savremenih umetničkih teorija i praksi, aktivizma i politike, a u tom periodu svet se radikalno promenio. Gde vidite prelomne tačke na tim poljima u protekle dve decenije i da li delite utisak koji se prolama u delu javnosti da je sve zamrlo u suštinskom smislu?

Zoran Pantelić: U veoma kratkom vremenskom periodu suočili smo se sa previše prelomnih tačaka vođenih pohlepom koje su u potpunosti izmenile ambijent u kom živimo. Novomilenijumska paradigma je brutalno preoblikovana iz novomedijskog nevinog poleta 90-ih, pa se kroz forsirano ulaganje uspostavila tehnološka dominacija u svim sferama društva. U tako tehnološki dizajniranom ambijentu izmenjeni su prioriteti i transformisale su se pravne regulative javnog dobra u čitav niz represivnih modela. Odustajanje od ulaganja u sfere obrazovanja i umetnosti u veoma kratkom istorijskom razdoblju već daje svoje rezultate.

U širem društvenom kontekstu se pojačava diskurs "normalizacije" postkolonijalne podele društva, a mi smo zaglavljeni u poluperiferiji i to čini suštinski novum u odnosu na blokovsku posebnost našeg regiona iz prošlog veka. Trenutno aktuelna dramaturgija se odvija kroz invazivnu primenu veštačke inteligencije (AI, VR, AR, IR, itd), ali sa nedovoljno osvešćenim i artikulisanim pravcem. Period pred nama je usmeren na "trku" primene i regulativa, ali nas to neće osloboditi zloupotrebe tehnoloških alata, posebno u sferi političkih izbora i polja uticaja.

– Tri godine posle pandemije, više od godinu od početka rata u Ukrajini, uz bujanje nasilja i niz tragičnih događaja na ovim prostorima, kako vam izgleda današnje društvo u Srbiji? Da li su umetnička i aktivistička scena uspele da se snađu i adekvatno reaguju u svemu tome ili su i same u svojevrsnom haosu i procesu svojevrsnog opšteg raspada društva i društvenosti?

Zoran Pantelić: Internacionalna kriza i geopolitika previranja su samo nadogradnja osećaja nesigurnosti koja je u našem slučaju negovana tri decenije. U našem društvu se nije odustalo od forsiranja nasilja kao paradigme opravdanja za sve neuspehe u političkoj transformaciji regiona. Mi smo se zatekli u specifičnom ambijentu "agresivne depresije", što je u poslednjim nedeljama rezultiralo dodatnim posrnućem i ogromnom tragedijom.

Doslovno smo zarobljeni u konceptu "zaključanog" društva, kontrolisanog koruptivnim partokratskim manipulacijama. A u takvim okolnostima infrastruktura kulture nije samo stagnirala već je nažalost dodatno atrofirala. Umetnička scena se zatekla u poziciji da održi osnovni oblik postojanja, svako na svoj način, ali često iz defanzivne pozicije pa svakako ne doseže do projektovanih nivoa društvene misije uticaja i oblikovanja društva.

– Nedavno ste objavili i predstavili knjigu “Crveni horizont. Avangarda i revolucija u Jugoslaviji 1919-1932” Dejana Sretenovića koja je najavljena kao svojevrsni lek za rane “dece avangarde”, a bavi se jugoslovenskim avangardama iz perspektive istorije levih političkih ideja. Ako su avangarda i komunizam bila dva velika epska narativa 20. veka, šta su, prema vašem mišljenju, veliki narativi 21. veka?

Zoran Pantelić: Treba istaći – epska i utopijska – kuda.org je objavio ovu knjigu kao ulog i refleksiju iz više razloga, ali je suština usmerena kao ulog na istoriju ideja, i da su ideje avangardi brutalno potisnute, te da je mudro sagledati iskustva od pre sto godina, jer je nužno da se protresu i restartuju političke ideje i orijentacije u korist emancipatorne politike današnjice.

U tom smislu, danas više nego ikad su i dalje ovi narativi bitni, ali u potpuno drugačijem kontekstu, kroz nikad snažniju dominaciju antropocena, te se prizivaju novi koncepti simbiocena za harmonizaciju suživota na planeti. Zato je i dalje izuzetno važan Gramšijev moto "Optimizam volje - pesimizam uma" iznedren u avangardi.

– Učestvovali ste u programu Evropske prestonice kulture (EPK) u Novom Sadu u okviru izložbe “Mlečni put” koja je za polazište imala rezultate projekta kuda.org “Trajni čas umetnosti” i posebnu mapu “Medijske onotologije”. Koga biste na tu mapu možda danas još dodali i vidite li naslednike istorijskih avangardi u savremenoj umetničkoj i medijskoj produkciji?

Zoran Pantelić: Naša mapa “Medijske onotologije” je upotrebljena u razvoju koncepta izložbe “Mlečni put”, spletom okolnosti podržano i od strane EPK, jer je kustosica Sanja Kojić Mladenov kroz posredovanje našeg istraživanja uvela i nadogradila komparativno sagledavanje medijske kulture i kroz prikaz drugih mapiranja. Ta naša "mapa" je nastala iz konstelacije jednog slučaja analize novosadske neoavangarde, te iz današnje perspektive, svakako bi bilo neophodno da se ona razvije dalje – neka od imena se mogu ukloniti, a neka nova uvrstiti u polje uticaja, praksi i medijskog radikalizma u savremenoj umetnosti. Naravno da postoje nove poetike i prakse koje su nam u radaru i o kojima razmišljamo i koje ćemo uključiti kroz novu produkciju rada i novu mapu. Neke od tih praksi se razvijaju ispod radara medijske sfere glavnih tokova.

– Kako ocenjujete uopšte rezultate EPK i uticaj tog programa na lokalnu kulturnu i umetničku scenu? Vidite li neke pomake u kulturnoj politici koji bi bili baština EPK?

Zoran Pantelić: Cela produkcija vođena kroz EPK je bila usmerena na marketing i to je svakako uticalo na veće prisustvo termina kultura u medijima, ali je u lokalnom kontekstu nadvladao osećaj istinske nezainteresovanosti za sadržaj. Izostala je suštinska podrška i pomak u polju umetničkog rada, položaja umetnika, valorizacije i rezonacije stvaralaštva u zajednici.

Na to smo ukazivali i ranije – još od kad je Grad inicirao ambiciju za nominaciju za naslov EPK, jer se ni tada to nije planiralo, a sada nakon svega konstatujemo da se sveobuhvatno nije unapredio ambijent ni programski, ni infrastrukturno.

U potpuno ogoljenoj konstelaciji možemo da ilustrujemo i malo tvrđe: svima je laknulo, oseća se olakšanje što više nema tog pritiska od strane EPK projektovane i kroz rad uprave za kulturu, i u relacijama institucionalne i nezavisne scene, jer u suštini nisu ništa unapredili u gradu.

– Već godinama, pa i decenijama, govori se o prekarnom radu u umetnosti, a čini se da stvari postaju sve gore, za razliku od kreativnih industrija. Pandemija je dovela do dodatnog pustošenja sektora kulture. Kako vidite njene posledice i kako je uticala konkretno na vaš rad?

Zoran Pantelić: Sveprisutna orijentacija ka kulturnim industrijama je potisnula ostale oblike u polju produkcije i time, paradoksalno, poništila spektar diverziteta koji se načelno priziva i često zlorabi, a suštinski se kultura projektuje kroz manifestacije ekonomije zabave. Urušena infrastuktura kulture je prinudila umetnike da se sami bave širim spektrom radnji sopstvene produkcije i time pojačalo prekarni karakter samoeksploatacije.

Nažalost, regulativama je definisan i problematičan set zakona o kulturi, o radu, o udruženjima, itd. što dodatno opteretilo ceo sektor i sve protagoniste u njemu.

kuda.org je premostio period pandemijske krize tako što je pojačao partnersku simbiozu sa organizacijama iz regiona i što nam je omogućilo da istrajemo u istraživačkim projektima i programima koje sprovodimo. Ali mnogi umetnici i organizacije nisu u mogućnosti da to sprovedu i time se dodatno narušava njihov rad i celokupni ambijent.

– Rezultati konkursa za sufinansiranje programa i projekata u kulturi iz državnog budžeta tradicionalno su zakasnili, iako je već polovina godine. Umetnička udruženja i nezavisna kulturna scena su, čini se, bili aktivniji, glasniji i više udruženi u pokušajima uticaja na kulturnu politiku u nekim ranijim periodima. I vi ste inicirali i učestvovali u više navrata u tim procesima… Gde vidite danas tačke kritike i otpora u tom smislu i kako ih osnažiti?

Zoran Pantelić: Od svog osnivanja smo usmereni i na unapređenje uslova rada i produkcije u umetnosti, i u nekoliko navrata smo pokretali inicijative sa fokusom na analizu rada i preraspodele javnog novca uključujući i kriterijume u korist kvaliteta. Činjenica je da prekarni način rada iscrpljuje dodatni angažman umetnika i udruženja, i često smanjuju aktivnosti ili napuštaju polje rada, ili pak traže druga alternativna rešenja sa jasnom distancom od države.

U suštini tačke otpora su potrebne u svakom obliku i na svim frontovima jer je osvedočeno da reakcionarna vlast nedobronamerno upravlja i redistribuira javna dobra, stoga je nužno osnažiti glas za ljudsku s(a)vest i bolju budućnost.   

– Prepoznatljivi ste po dragocenoj medijskoj arhivi i izdavačkoj delatnosti kao bazi neophodnog samoobrazovanja i promišljanja mogućnosti kolektivnog delovanja u svrhu javnog dobra. Šta planirate u tom pogledu u budućnosti? Imate li u vidu neke nove projekte i saradnje, osim dugogodišnjih programa koje realizujete?

Zoran Pantelić: Uporedo sa drugim aktivnostima, razvija se dokumentacija i medijski arhiv kuda.org projekata ali i produkcija naših saradnika i partnerskih organizacija sa kojima delujemo u specifičnom ekosistemu. Razvoj aktivnosti i stečena znanja predstavljaju važan segment u daljem radu kuda.org i stoga smo u stalnom promišljanju na koji način omogućiti vidljivost i pristup medijskoj građi, arhivi i biblioteci koju posedujemo. U nekoliko različitih inicijativa i formata se oblikovala ideja kroz Medijski arhiv, Resurs centar, Otvoreni studio, a kroz interakciju i direktan uticaj projekata naših partnera produbili smo izvore znanja i dokumentacije sa ciljem da se svi ovi dragoceni materijali mogu upotrebiti u novim istraživačkim procesima i produkcijama.

U tom smislu, trenutno smo usmereni i na redizajn našeg sajta, sa idejom da se upravo i ovi značajni segmenti bolje poslože i da pristup celokupnoj dokumentaciji bude praktičnije prezentovan i dostupan.

Sama ideja i značaj medijske arhive i biblioteke smo utkali u koncepte saradničkog projekata "Periferne vizije" koji nam je u toku, i kroz koji ćemo referisati na značajan korpus, distribuciju i upotrebu za nove umetničke poduhvate.

Našu usmerenost ka aspektima samoobrazovanja i kolektivnih procesa rada, nastavljamo kroz aktivnosti o potencijalima umetničkog udruživanja i uloge u savremenom kontekstu, a jedan od formata je i "Festival-u-opoziciji" koji ćemo realizovati ovog juna.

Naslovna fotografija: Zoran Pantelić / Zsolt Polgar_kuda.org

(SEEcult.org)

*Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS-a i Ambasade SAD, već isključivo autora.