Zrno peska koje menja sistem
Novi film kultnog američkog reditelja Terensa Malika “Ukradeni život”, drama o Austrijancu koji odbija da se bori za naciste, premijerno je prikazan 3. marta na 48. Festu u Sava centru, a publici su se poklonili glavni glumac Ogist Dil, kao i srpski kompozitor Arsenije Arsa Jovanović, koji godinama već sarađuje sa Malikom.
Nemačko-američka koprodukcija, film “Ukradeni život” govori o farmeru koji 1939. godine odbija da se bori za naciste, nakon što je Nemačka anektirala Austriju. Vlast ga označi kao dezertera i on beži, a u vrtlogu rata se trudi da ostane dosledan svojim idelaima, ali i da zaštiti svoju porodicu.
Dil je na konferenciji za novinare naglasio važnost pričanja o prošlosti, posebno danas, kada se širom Evrope ponovo dižu desničarski pokreti. “Ono šta je i kako je danas - naš poredak, rezultat je prošlosti, kao i uvek, u svakoj epohi. Činjenica je da se širom Evrope ponovo dižu desničarski pokreti. Mislim da je razlog i u lošem obrazovanju. Zaboravljamo stvari koje su se desile pre jučerašnjeg dana. Govoriti o tome, pričati filmske priče o nekome ko je rekao ne sistemu, osećam da je važno i da je neophodno”, rekao je Dil, napominjući da Malikov film nije o ratniku, borcu.
“Naš junak ne pruža otpor, nema neki plan da se bori protv Hitlera. Poseban je po tome što je pasivan. On samo kaže ‘ne’ sistemu za koji smatra da je pogrešan. Ali, i to je važan čin. Upravo tako nešto nedostaje u današnjem svetu, u našoj kulturi u kojoj smo svi ‘nabaždareni’ da govorimo ‘da’. Svi koristimo iste uređaje za komunikacju, ali potrebno je da se pojavi neko ko će da kaže ‘ne’ toj mašineriji, koja je dobro uhodana i glatko funkcioniše, da bude ono zrno peska koje će da pomeri taj sistem”, poručio je Dil.
Prema njegovim rečima, saradnja sa Malikom je jedinstveno iskustvo.
“Malik ima potpuno drugačiji sistem snimanja filmova. On vas poziva da mu se pridružite u svojevrsnoj potrazi, ne samo da glumite ulogu nego da istražujete zajedno sa njim. Vrlo je otvoren i radoznao. Zapravo nikad nisam upoznao nekoga iz tog posla ko je toliko otvoren i dostojanstven”, rekao je Dil.
Snimanje je, kako je dodao, podrazumevalo mnogo improvizacije.
“Malik snima jednu scenu ponovo i ponovo na različitim lokacijama. Bilo je mnogo improvizacije. Sve što vidite u ovom filmu dolazi od nas - Valeri Pahner, koja igra moju ženu, mene i drugih glumaca. Malik je nekako kao lovac ili fotograf koji čeka da jato ptica poleti iz žbunja. On kadar snima u proseku čak 28 minuta. Glumac može da se drži desetak minuta, nakon toga ne zna više šta da radi, a čini mi se da su upravo to trenuci koji Malika najviše interesuju da ih zabeleži”, rekao je Dil.
Osim Dila, publika u Sava centru imala je priliku da pozdravi i kompozitora Arsenija Jovanovića, koji je nastavio dugogodišnju saradnju sa Malikom i muzikom za gotovo tročasovni film “Ukradeni život”.
Saradnja Malika i Jovanovića počela je filmom “Tanka crvena linija” (1998), u kojem je zastupljena kompozicija “Prophecy of the Village Kremna” (Kremansko proročanstvo). Jovanovićeva muzika našla se i u Malikovom filmu “Ka čudu”, koji je premijerno prikazan 2012. na Filmskom festivalu u Veneciji, a potom je četiri njegove kompozicije Malik odabrao i za filmu “Drvo života” za koji je 2011. godine dobio Zlatnu palmu u Kanu. U filmu “Knight of Cups”, čija je svetska premijera bila na 65. Berlinalu 2015. godine, zastupljeno je šest Jovanovićevih kompozicija (Farewel Lament of an Old Family Fridge Before It Sank Into The Sea, Sogno di un automobile, In Search of Galiola, Prophecy of the Village Kremna, Searching for a Serene Sphere i Approaching), a u filmu “Voyage of Time”, čija je svetska premijera bila na 73. Mostri 2016. godine, zastupljen je deo kompozicije “Krajputaši” Jovanovića.
Kako je ranije izjavio Jovanović za SEEcult.org, Malik mu je poručio da će uvek nastojati da uključi neko njegovo delo u svoje filmove, jer ga njegova muzika inspiriše i uvek vodi u nove nepoznate prostore.
Novi Malikov film deo je programa Gala na 48. Festu, koji obuhvata filmove poznatih reditelja i najbolja ostvarenja holivudske produkcije iz prethodne godine.
Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u prilogu (pdf).
(SEEcult.org)
