Zvezde 51. Oktobarskog salona
Švedski kustos Juan Puset (Johan Pousette), umetnički direktor 51. Oktobarskog salona u Beogradu, odabrao je radove desetak internacionalno priznatih umetnika koji se bave opservacijom i komentarisanjem istorije i aktuelnim društvenim pitanjima, među kojima je i vizuelni umetnik i filmski autor Stiv Mekvin (Steve McQueen), predstavnik Velike Britanije na 53. Bijenalu u Veneciji, koji je za “Glad” dobio Zlatnu palmu za debitantski film 2008. u Kanu.
Švedski kustos Juan Puset (Johan Pousette), umetnički direktor 51. Oktobarskog salona u Beogradu, odabrao je radove desetak internacionalno priznatih umetnika koji se bave opservacijom i komentarisanjem istorije i aktuelnim društvenim pitanjima, među kojima je i vizuelni umetnik i filmski autor Stiv Mekvin (Steve McQueen), predstavnik Velike Britanije na 53. Bijenalu u Veneciji, koji je za “Glad” dobio Zlatnu palmu za debitantski film 2008. u Kanu.
Centralna izložba 51. Oktobarskog salona “Noć nam prija” (The Night Pleasures Us) - inspirisana Borhesovim tekstom, biće održana od 8. oktobra do 21. novembra u bivšoj zgradi Vojne akademije, koja je dodeljena Muzeju grada Beograda i još je u procesu rekonstrukcije.
Umetnici će se predstaviti isključivo video radovima, najavljeno je 30. juna na konferenciji za novinare, a izložba će biti upotpunjena i fotografijama i tekstom, sa kojim su mnogi radovi i povezani.
Osim Mekvina, koji obrađuje slike “vojadžera 2” iz svemira koje je NASA odabrala da predstavi kolektivno čovenčanstvo, Salon će predstaviti još desetak zvezda savremene umetnosti, najavio je Puset, poznat kao osnivač Baltik art centra i kustos Geterborškog bijenala.
Jonas Dahlberg iz Švedske bavi se razlaganjem stvarnosti, Amar Kanwar iz Indije priča o tome kako je vojska maltretirala žene za vreme sukoba u Indiji, Aernout Mik iz Holandije se bavi međuljudskim odnosima, a Ana Adamović iz Srbije indivualnim i kolektivnim sećanjem.
Eva Koch iz Danske obrađuje tekst “Božanstvene komedije”, a Harun Farocki (Češka/Nemačka) originalne nemačke filmske snimke iz koncentracionog logora.
Maja Bajević iz Bosne i Hercegovine propituje problematiku žena na poslu, a William Kentridge iz Južne Afrike kolektivna sećanja na aparthejd i kolonijalizam, dok se Teresa Hubbard i Alexander Birchler bave ličnim sećanjima odnosa majke i ćerke.
Cil Pusetovog koncepta je demistifikacija savremene umetnosti i edukacija obične publike.
Prema njegovim rečima, lokacija je odlična i povezana je s konceptom same izložbe.
“Konceptualno je zanimljiva, jer izložba ima veze sa pojedinačnom i kolektivnom memorijom i pamćenjem istorije, a arhitektura zgrade nosi određena kolektivna sećanja na Drugi svetski rat i pojedinačna sećanja na rat iz 1999. godine”, rekao je Puset, misleći na NATO bombardovanje Srbije.
Izražavajući očekivanje da će odabrani radovi proširiti percepciju posetilaca, Puset je rekao da je izbor umetnika i radova zasnovan na načinu na koji umetnost može da doprinese tumačenju sećanja i istorije.
Prema njegovim rečima, odabrao je video radove zato što su u pitanju pokretne slike, koje su postale deo savremene umetnosti, a jedan od glavnih razloga je i to što je to “vizuelni medij koji je najpristupačniji najvećem broju ljudi”.
Naziv izložbe “Noć nam prija” jedna je od najčuvenijih izjava argentinskog pisca Horhe Luisa Borhesa, kojom je hteo da opiše stanje duha - stvarnosti i percepcije stvarnosti, a vezana je i za pitanja kao što su samoća, sećanje, rekonstrukcija i, nasuprot interpretaciji - komunikacija (“Ne mogu da prođem kroz predgrađa u samotnoj noći, a da ne pomislim da nama prija noć jer potiskuje nevažne detalje, baš kao i naše sećanje”).
Prateće izložbe biće u galerijama Kulturnog centra Beograda (KCB), koji je i organizator Salona, najveće godišnje izložbe savremene umetnosti u Beogradu.
Direktorka KCB-a Mia David ocenila je Pusetov koncept izuzetnim i zanimljivim, navodeći da je lista umetnika “uglavnom konačna”, ali ne i broj radova.
“Radovi se bave pitnjima iz drugih zemalja koja su na neki način povezana sa događajima ovde”, rekla je ona, dodajući da se mnogi umetnici bave političkim i egzistencijalnim pitanjima, te da će izložba biti takva da će na njoj moći da se ostane i po više sati ili će biti potrebno vratiti se.
Prema njenim rečima, video je zahtevan umetnički medij, jer zahteva ulaganje vremena, zbog čega je “veliki izazov napraviti nešto što može da zadrži pažnju”.
Mia David ukazala je i na veliki potencijal prostora bivše zgrade Generalštaba, ali je napomenula da je dosta propala i da mora da se revitalizuje, zbog čega će do 51. Salona biti potrebno uključivanje više gradskih javnih preduzeća.
Kustoskinja Muzeja grada Beograda Nada Seferović podsetila je da je ta zgrada u Resavskoj ulici dodeljena pre tri i po godine Muzeju grada odlukom Vlade Srbije, ali još nije ušla u upotrebu.
“Nadamo se da će poslovi biti završeni do početka Oktobarskog salona i da ćemo posle više decenija dobiti prostor koji je prilagođen savremenom muzeju”, rekla je Nada Seferović.
Budžet 51. Oktobarskog salona je 25 miliona dinara, rekao je predsednik Odbora Salona Aleksandar Peković, koji je i zamenik gradskog sekretara za kulturu.
Ovogodišnji budžet je za desetak miliona manji od prošlogodišnjeg, ali će, kako je ranije najavljeno, razlika biti nadomeštena u partnerstvu sa švedskom ambasadom i švedskim institucijama, čime počinje i novi model finansiranja Oktobarskog salona.
Osnivač i pokrovitelj Oktobarskog salona je Grad Beograd.
Oktobarski salon, osnovan 1960. kao izložba najboljih ostvarenja u oblasti likovnih umetnosti, menjao je tokom poluvekovne istorije koncepciju i oblike organizovanja, a od 2001. imenuje se umetnički direktor koji predlaže koncept Salona.
Umetnička direktorka 45. Oktobarskog salona - prvog međunarodnog, bila je 2004. godine kustoškinja i istoričarka umetnosti Anda Rotenberg iz Poljske, dok je 2005. koncept osmislila beogradska istoričarka umetnosti i kustoškinja Darka Radosavljević Vasiljević, 2006. nemački kustos Rene Blok, a 2007. Lorand Heđi iz Mađarske. Umetnička direktorka 2008. bila je istoričarka umetnosti i kustoškinja Bojana Pejić, koja živi i radi u Berlinu od početka 90-ih.
Prošle godine umetnička direktorka jubilarnog, 50. Salona bila je Branislava Anđelković, direktorka Muzeja savremene umetnosti Beograd, koja je osmislila izložbu “Okolnost”, kao pregled markantnih, inspirativnih i kritički utemeljenih umetničkih pozicija u Srbiji u ovom trenutku.
Jubilarni Salon realizovan je nešto manjim budžetom nego prethodnih godina - usled finansijske krize, a predstavio je dvadesetak umetnika koji uglavnom žive i rade u Srbiji, ali su prisutni i na međunarodnoj sceni, kao i strani umetnici koji su aktivni i u ovoj sredini, poput Fila Kolinsa (Phil Collins) iz Britanije ili Igora Grubića iz Hrvatske.
Ravnopravne nagrade 50. Oktobarskog salona dobili su Katarina Zdjelar, Darinka Pop-Mitić i Dragoljub Raša Todosijević, dok je nagrada KCB-a dodeljena Aleksandru Jestroviću alijas Jamesdinu, a nagrada srpske sekcije AICA (Međunarodnog udruženja likovnih kritičara) Vladimiru Nikoliću za rad “Pra-ubistvo”.
Nikolić je za taj rad dobio i nagradu žirija Muzeja primenjene umetnosti, kao i novinarskog žirija.
Sajt Oktobarskog salona je www.oktobarskisalon.org
(SEEcult.org)
