• Search form

09.10.2011 | 13:46

Opomene Andrićevog dela

Opomene Andrićevog dela

Godina Ive Andrića u Srbiji počela je 9. oktobra otkrivanjem citata tog srpskog književnika, nobelovca i diplomate u centru Beograda, a do oktobra 2012. obuhvata niz aktivnosti kojima će biti obeležena i tri jubileja u vezi sa njegovim životom i radom - 100 godina od objavljivanja njegovog prvog književnog rada, 50 godina od Nobelove nagrade za književnost i 120 godina od njegovog rođenja.

Ispod spomenika velikom piscu na Andrićevom vencu ispisane su njegove reči: “Otišao sam. Iza mene je ostalo sve što su ljudi rekli, kao pramičak magle koji se gubi. A sve što su uradili, poneo sam na dlanu jedne ruke”.

Otkrivajući citat, ministar kulture, informisanja i informacionog društva Srbije Predrag Marković, istakao je da Andrićevo delo opominje i poziva da tumačimo sebe i iznova pronalazimo u njemu nove slojeve značenja.

“Andrić je govorio da veština nije u pisanju već u brisanju. Suviše reči upotrebljavamo da zamaglimo smisao. Zbog toga je Andrić, kada se o nečemu izjašnjavao, činio to više puta, svaki put istim rečima, svaki put jasno i nedosmisleno, jer nije želeo da mi njega tumačimo. Njegovo delo poziva da tumačimo sebe, i svaki put mi stariji kada ponovo čitamo Andrića možemo da dodamo još jedan sloj značenja, ali to je zato što smo mi ovom previtljivom savremenošću sazreli i možemo da vidimo nešto što je sve vreme bilo upisano unutar tog dela”, poručio je Marković.

Godina Andrića pomoći će svakome da još jednom vidi opomenu koja piše u Andrićevom delu, rekao je Marković i dodao da je citat ispod spomenika na Andrićevom vencu najbolje mesto da se učini vidljivom upravo opomena koju je on pisao rukom.

“Mi smo se potrudili da je vi vidite i iz ove ulice koja tako često menja ime,  da je vidite kada polako prilazite, kada slova postaju krupnija, jer želimo da i ove i svih narednih godine tako prilazimo Andriću”, naglasio je Marković.

Ističući da bi Godina Andrića trebalo bi pre svega da učini vidljivim njegovo delo, odnosno reči, Marković je rekao da je cilj da smisao onoga što je Andrić, svesno se opredelivši da govori o prošlosti, a ne o prevrtljivoj stvarnosti ili nejasnoj budućnosti, davno ispisao, očistio od suvišnih značenja, i ostavio nama - ne da se divimo, već da svaku od tih reči shvatimo kao opomenu”.

Marković je podsetio da je Godina Andrića proglašena odlukom Vlade Srbije, na predlog Ministarstva kulture, te da će u obeležavanje jubileja do oktobra 2012. godine biti uključeni svi koji doprinose da se učini vidljivijim ne samo Andrić, već pre svega njegovo delo.

Aktivnosti u tom pogledu pripremaju se već osam meseci, u saradnji Ministarstva kulture sa nizom drugih ustanova i institucija u zemlji i inostranstvu.

Na čuveni Andrićev roman “Na Drini Ćuprija” okupljene je podsetio glumac Tihomir Stanić, koji je mnoge i likom podsetio na velikog pisca.

Ove godine navršavaju se dva jubileja Andrića -  sto godina od objavljivanja njegovog prvog književnog rada u časopisu “Bosanska vila” (30. 9.1911.) i 50 godina od dodele Nobelove nagrade za književnost, dok će u oktobru 2012. biti 120 godina od njegovog rođenja.

Obeležavanje Andrićevih jubileja, kako je najavljeno, biće nastavljeno kroz regionalnu koprodukciju predstava, seriju izložbi o Andrićevom delu u gradovima Evrope, na sajmovima knjiga i univerzitetima, izdavanjem jubilarne poštanske marke, promocijom Andrićevih sabranih dela i nizom specifičnih obeležavanja, u saradnji sa ustanovama kulture i drugim organizatorima (Muzej grada Beograda, Ministarstvo spoljnih poslova, JP Aerodom “Nikola Tesla”, JP PTT saobraćaja “Srbija“).

U okviru obeležavanja jubileja Andrića, 10. oktobra u Arhivu Jugoslavije biće otvorena izložba "Ivo Andrić u diplomatiji", posvećena njegovoj diplomatskoj službi u kojoj je proveo 21  godinu.

Posebna proslava biće organizovana, 10. decembra u Jugoslovenskoj kinoteci, na dan uručenja Nobelove nagrade za književnost.

Andrićeva dela prevedena su na 45 jezika sveta i neprekidno doživljavaju nova izdanja.
Andrić je u književnost ušao pesmama u prozi “U sumrak” i “Blaga i dobra mesečina”, objavljenim u “Bosanskoj vili” 1911. godine.

Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1961. godine.

(SEEcult.org)

Dnevnik/Diary, Raša Todosijević, 54. Bijenale, Venecija
Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r