DAH Teatru naložena selidba
DAH Teatru, jednom od međunarodno najuglednijih nezavisnih pozorišta iz Srbije i regiona, naloženo je sudskom odlukom da se iseli iz Osnovne škole “Kralj II Petar Karađorđević” u Beogradu, nakon jednogodišnjeg procesa i uzaludnih obraćanja nadležnima da pomognu da zadrži prostor koji koristi već 13 godina ili pronađu alternativno rešenje. Dok priprema nove predstave i dobija nova međunarodna priznanja, DAH Teatar započinje kampanju kojom poziva sve prijatelje u zemlji i svetu da mu pomognu slanjem pisama podrške na adrese nadležnih organa.
Grad Beograd je u ime Osnovne škole “Kralj Petar II Karađorđević” pokrenuo parnični postupak protiv DAH Teatra, a pre par dana stigla je i konačna presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu kojom se to pozorište obavezuje da se u roku od 15 dana iseli iz školskih prostorija koje je u kontinuitetu koristilo od 2003. godine.
DAH Teatar je sudskom presudom obavezan da se "iseli sa svim licima i stvarima" iz dela objekta koji koristi OŠ "Kralj Petar Karađorđević" u Marulićevoj 8. Reč je o prostoru ukupne površine 290 metara kvadratnih, uključujući salu za pozorišne probe i predstave.
“Ne znamo da li samo mi smatramo da je pozorište u Osnovnoj školi ništa drugo do suva privilegija, ili postoji još ljudi koji uviđaju ovu veliku prednost kao i brojne mogućnosti saradnje? Svakako, sve i da je u ovoj instituciji zaista postalo tesno za jedno pozorište sa nacionalnim i internacionalnim programom, nedopustivo je da nadležni organi ne obraćaju ni malo pažnje i ne nude nikakvo rešenje. Više puta smo im se obraćali i tražili da nam pomognu da zadržimo ovaj prostor ili da nađemo novo mesto gde bismo nastavili svoje delovanje, ali konkretan odgovor nikada nije dolazio”, rečeno je portalu SEEcult.org u DAH Teatru.
“Jedini način da se ne udavimo u moru besmisla koji nas okružuje jeste da kreiramo smisao”, navode u DAH Teatru, najavljujući novu predstavu “Možda sanjati” koja će imati premijeru sredinom oktobra.
DAH Teatar je, inače, jedna je od najuspešnijih umetničkih organizacija u nevladinom sektoru koja je nagrađivana od inostranih i domaćih fondacija i institucija za uspešno realizovane programe u oblasti izgradnje mira, inkluzije, socijalne integracije i doprinosu razvoja kulturne politike Srbije. Između ostalog, DAH Teatar je bio jedini učesnik iz Srbije (tadašnje SR Jugoslavije) kulturnog programa Olimpijade 1996. godine u Atlanti, dobio je prestižne nagrade Erste Fondacije i Fondacije “Jelena Šantić”, a više puta je tokom proteklih godina navođen kao primer dobre prakse u kulturi od nadležnih iz EU, kao i od zvaničnika Ministarstva kulture Srbije.
Tekuća godina je bila posebno uspešna za DAH Teatar. Pored brojnih gostovanja u Evropi i Americi, DAH Teatar je proslavio 25 godina postojanja i tim povodom organizovao festival na kojem su učestvovali neki od najeminentijih pozorišnih umetnika i teoretičara iz celog sveta.
Kao šlag na torti, stigla je i prva knjiga o DAH Teatru u izdanju prestižnog izdavača Lexington Books iz SAD, kao i prvi doktorat o DAH Teatru u Beogradu.
Sve se, kako napominju u DAH Teatru, odvija uz odsustvo bilo kakve pomoći nadležnih institucija.
“Zanimljivo je i to da u godini u kojoj škola ‘Kralj Petar II Karađorđević’ i Grad Beograd pokušavaju da nas izbace iz prostora mi kreiramo predstavu za decu ‘Alisa u zemlji Zmaja’ i time još jednom dokazujemo da je naš rad najbolji odgovar na trenutnu situaciju”, navode u DAH Teatru, koji je i ranije skretao pažnju na problem sa prostorom, a pre nekoliko godina je upeo da opstane u Marulićevoj 8 pre svega zahvaljujući peticiji kolega i drugih javnih ličnosti.
Zainteresovani za podršku pozvani su da prate Fejsbuk stranicu DAH Teatra na kojoj su objavljene adrese nadležnih organa na koje mogu slati svoja pisma i tako doprineti rešavanju problema u kojem se našlo.
*U prilogu: intervju sa direktorkom i rediteljkom DAH Teatra Dijanom Milošević i glumicom Ivana Milenović Popović realizovan 2015. godine, u kojem govore, između ostalog, o problemu sa prostorom za rad, nezavidnom položaju nezavisne kulturne scene uopšte i značaju podrške javnosti.
(SEEcult.org)