Ivančić: Potrebna nova levica

Novinar i publicista Viktor Ivančić iz Splita, gost-selektor 12. Slobodne zone u Beogradu, govori u intervjuu za portal SEEcult.org o hrvatskoj kinematografiji 90-ih i danas, dometima kritičke umetnosti i značaju festivala angažovanog filma za problematizovanje aktuelnih pitanja savremenog drustva, te o posledicama kratke vladavine ministra kulture Zlatka Hasanbegovića u Hrvatskoj. Ivančić smatra da ni po odlasku Hasanbegovića ne treba očekivati bitne pomake na bolje, već samo lukavije napade na sektore kulture i medija koji nisu po volji desnice. Smatrajući i da je socijaldemokratska opcija u Hrvatskoj izneverila manje-više sve ideale, Ivančić kao jedinu alternativu vidi artikulisanje nove levice.

- Kako ste sa našli u ulozi filmskog selektora, da li ste filmofil ili činite uslugu prijateljima?

V. I: Rajko (Petrović, direktor i selektor Slobodne zone) me je zamolio, a budući da sam pratio njihov rad, bio sam počašćen time. Ja nisam filmofil, gledam filmove, naravno, ali bez nekog reda. A njima je zanimljivo da gost-selektor bude upravo neko ko nije iz filmskog sveta, ko gleda filmove, ali bez pretenzija da se njima bavi na stručan način. Kao amater koji nema potrebu da teorijski nadopunjuje svoje znanje o filmu, izabrao sam one koji mi se sviđaju (dugometražne dokumentarce “Pod suncem”, “Požar na moru” i “Yo Yo Ma muzika stranaca”).

- Šta mislite o savremenim hrvatskim filmovima? Koliko će oni nekom gledaocu u budućnosti govoriti o ovom vremenu?

V. I: Imam površan uvid, ali čini mi se da se sada snimaju filmovi koji su puno bolji i verodostojnije odslikavaju stvarnost nego oni iz 90-ih godina. Tada su to bili uglavnom propagandni filmovi. I danas se takvi snimaju dosta, ali danas ima mnogo više i filmova koji se trude da verodostojno predstave stvarnost. Mislim da  će u budućnosti ostati ti filmovi.

- Kakav je prema Vašem mišljenju danas uticaj angažovanih filmova i uopšte angažovane umetnosti?

V. I: Ne znam, ali mislim da je umetnost važna. Verovatno ima jedan podzemni uticaj. Danas su naša tržišta i književnosti i filma preplavljena uglavnom komercijalnim sadržajima. Ne mogu proceniti koliko se uticaj alternativne, marginalnije umetnosti hvata među ljude, ali mislim da se ipak hvata i da je važno da ona postoji, bez obzira što se ponekad čini da je to Sizifov posao.

- Kako bi festivali poput Slobodne zone ili, recimo, ZagrebDoxa, mogli da prošire svoj uticaj i izvan neke verne, redovne publike koja već deli ista shvatanja i osvešćena je u pogledu tema na koje ti festivali ukazuju?

V. I: Ne znam koje bi to bile tehnike. Mislim da naprosto treba raditi na tome, nastojati dopreti što šire, ali ne po svaku cenu, ne prihvatati kompromise koji bi bili ispod nivoa motiva. Važno je ne odustajati čak i ako se ne proširi toliko krug publike. Uostalom, uticaj komercijalnih naslova  je vrlo problematičan. Činjenica da ih puno ljudi gleda ili čita uopšte ne znači da je njihov uticaj veliki zato što ljudi imaju jednu ironijsku distancu prema tom sadržaju. Vrlo je važno imati verodstojnog čitaoca ili gledaoca, da postoji ta vrsta čvrste relacije. To je kao kad ljudi uzmu novine i kažu: "Da vidimo kakve gluposti danas pišu". Ne možeš uticati na tog čoveka ozbiljno ako on ima ironijski otklon od sadržaja i čita te novine da bi se zabavio. Važno mi je i kada je mala grupa, zapravo uticaj je obično puno jači nego što se misli.

- Hrvatska kulturna politika delovala je proteklih godina mnogim kolegama u regionu kao uzor koji treba dostići, posebno u pogledu modela za podršku civilnom društvu i neprofitnim medijima, ali je za vrlo kratko vreme dosta toga urušeno po dolasku Zlatka Hasanbegovića na čelo Ministarstva kulture. Kako to objašnjavate?

V. I: Imao bih dosta kritika i na račun Ministarstva kulture pre Hasanbegovića, ali je to ipak bilo solidno. Kada je on došao, vrlo brzo je nametnuo revolucionarnu proustašku logiku i obavio malu klaonicu u kratkom vremenskom razdoblju. On je to tehnički obavio. Zbrisao je sve donacije za nezavisne medije, nametnuo je ideološku podobnost za sponzorisanje književnog stvaralaštva itd. Ta politička vlast je bila zapravo proustaška.

- Da li mislite da će odlaskom Hasanbegovića sa čela Ministarstva kulture biti zaustavljeni napadi na civilno društvo, neprofitne medije, nezavisnu kulturnu scenu i pojedine institucije koje su se takođe našle na udaru?

V. I: Sada ćemo videti kako će biti dalje. Bojim se da će se glazura malo promeniti, ali da će sadržaj ostati manje više isti. Ne mislim da će obustaviti napade, mislim da će se samo raditi lukavije, pa time možda i efikasnije. Kako god bilo, Hasanbegović je svojom brutalno nasilnom logikom prouzrokovao i nekakav kritički otpor koji je bilo artikulisan, a u ovom slučaju bi se moglo desiti da se sve radi sa rukavicama i da efekat bude približno sličan Hasanbegovićevom, a bez onoga otpora.

- Izbor Nine Obuljen za ministarku kulture bio je očekivan, a u medijima je najčešće označavana kao osoba koja je po volji i desnici i levici. Da li je to dovoljno ili bi bilo potrebno da na tom mestu bude upravo ličnost koja bi napravila novi radikalni zaokret u odnosu na ideologiju koju je zastupao Hasanbegović, jasno osudila ekstremne desničarske stavove i preduzela mere koje bi možda mogle dovesti do slabljenja nacionalizma?

V. I: Nova ministarka odgovara levici i desnici zbog toga što levica nije ono što bi trebalo da bude. Ona je deo kulturnog aparata HDZ-a i, verujem, osoba bez ikakve suvisle vizije razvoja hrvatske kulture, tako da ne verujem previše u popravljanje stanja. Ne može ta stranka izaći iz svoje kože. Dok je HDZ na vlasti mi ćemo imati konzervativnu kulturnu politiku koja će insistirati na vrednostima nacije, nacionalne baštine i sličnom.

- Poželeli ste publici Slobodne zone bauk komunizma. Mislite li da su ideje solidarnosti i socijalne pravde danas ostvarive i da levica - ne samo u regionu, već i u Evropi i svetu, ima realnu šansu da oživi i obnovi uticaj? Gde bi bili izvori za optimizam u tom pogledu, s obzirom na globalno jačanje desnice, ekstremizma, uticaja krupnog kapitala…

V. I: Ono što se danas naziva institucionalnom levicom, službenom opozicijom u Hrvatskoj, to zaista nije levica. Oni podupiru s jedne strane neoliberalnu paradigmu, dakle - oni su kapitalistička stranka da tako kažem, a s druge strane neguju takođe nacionalistički narativ verujući da postoji nekakav dobar nacionalizam, prihvatljiviji od radikalnog HDZ-ovog nacionalizma. Tako da je hrvatska socijaldemokratija zaista u bednoj situaciji. Izneverila je više-manje sve ideale koje je potrpala u nekakav svoj retorički fundus. Jedina alternativa bila bi da se artikuliše zaista neka nova levica. Hoće li toga biti – ne znam, a čak i kad se artikuliše moraće da izabere da li će delovati institucionalno ili vaninstitucionalno. Ne znam šta bi bilo mudrije. Danas okolnosti izgledaju takve da se možda čak više isplati delovati vaninstitucionalno.

- Šta mislite o pokretu DIEM 2025 (Democracy in Europe Movement in 2025), čiji je jedan od pokretača i hrvatski filozof Srećko Horvat?

V. I: Mislim sve okej. Jedino što je potrebno da se takve alternative oficijelnim politikama proširuju. Na tome treba raditi politički. Ja nisam politički aktivista tog tipa, pa ne znam kako se to radi, ali pozdravljam sve što je alternativa nekim oficijelnim politikama danas.

- Pišete za Novosti, koje su nedeljnik srpske manjine u Hrvatskoj, i za portal Peščanik u Srbiji. Da li mislite da se i dalje obraćate istoj publici koja je čitala Feral ili je protekom godina, smirivanjem strasti i posebno pod uticajem interneta, ta neka javnost sada veća?

V. I: Ne znam, logike su sasvim drugačije, a ja pišem zbog sebe, više manje. Ne vodim računa ko bi mi mogao biti čitalac. Verujem da se to što pišem do određene mere čita, ali kad čovek dođe u neke godine, onda ne priželjkuje previše publike, nego što manje čitalaca, ali da budu što kvalitetniji.

- - - 

Viktor Ivančić, jedan od osnivača i glavni urednik nekadanjeg satirično-političkog magazina “Feral Tribune” iz Splita, prvi je gost novog festivalskog programa “Na kafi sa autorom”, u okviru kojeg je 11. novembra govorio o filmovima koje je selektovao za 12. Slobodnu zonu.

“Naročito mi je impresivan film ‘Pod suncem’ koji subverzivnom metodom razobličuje totalitarnu propagandu u Severnoj Koreji, a pritom autor Vitalij Manskij ne likuje nad tim otkrićem niti morališe. Ovaj film je važan i van severnokorejskog konteksta, jer prikazuje dvostrukost delovanja propagande uopšte, koja računa s tim da su konzumenti već preparirani.

‘Požar na moru’, na temu migranata, za mene je poetski snažan film. Đanfranko Rosi ima distancirani, skoro forenzički pristup dok snima svakodnevni život otočana (na Lampeduzi) koji se meša sa dramom biblijskih dimenzija. Film je upečatljiv, a reditelj se ne petlja puno, ne propoveda, niti soli pamet publici.

Film Morgana Nevila ‘Yo YoMa muzika stranaca’ je nešto sasvim drugo - naprosto je lep, muzika je odlična, divne su, gotovo staromodne poruke o potrebi suživota, o tome da je umetnost važna, da kulture treba da se mešaju. To je film koji budi nadu iako su svi protagonisti došli iz nekog malog, lokalnog pakla”, naveo je Ivančić.

Prema njegovom mišljenju, te filmove povezuje nada, koja je jako važna.

“Mislim da sa upravo takvim, malim, umetničkim delovanjem oni rade na menjanju sveta. Da li je to  uzalud ili ne, to je druga stvar, ali svi mi koji smo na neki način angažovani radimo to iz nekih privatno higijenskih razloga, koji se onda mogu ili ne moraju odraziti na društvo. Ja isto tako pišem iz privatnih razloga, zato što hoću da uspostavim distance između sebe i stvarnosti koja me okružuje”, rekao je Ivančić, koji je 10. novembra otvorio 12. Slobodnu zonu u Sava centru, poželevši publici uoči projekcije čileanskog filma “Neruda” da je sustigne bauk komunizma - u smislu ostvarenja ideje o ljudskoj solidarnosti i socijalnoj pravdi.

Slobodna zona predstavlja do 15. novembra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu 50 igranih i dokumentarnih filmova, a prvi put je takmičarskog karaktera.

Festivalski sajt je freezonebelgrade.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEult.org, kao i u prilozima - Beograd, Novi Sad, Niš.

Foto: Slobodna zona (Duško Jelen)

(SEEcult.org)