Oštra proslava Srpskog PEN-a
Proslava 90 godina postojanja Srpskog PEN centra obeležena je 24. novembra oštrom kritikom vlasti u vezi sa stanjem u kulturi, posebno u književnosti, ali i obrazovanju, medijima i društvu uopšte, na šta je ukazao akademik Ljubomir Simović, pominjući i projekat Beograd na vodi i nerazjašnjeno rušenje dela Savamale.
Na svečanosti u Narodnoj biblioteci Srbije, na kojoj su govorili i predsednica Srpskog PEN-a Vida Ognjenović, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, predsednik Slovenačkog PEN centra Marjan Strojan i upravnik NBS Laslo Blašković, akademik Simović podsetio je da se Srpski PEN centar decenijama borio protiv cenzure i zabrane knjiga, progona, hapšenja i zatvaranja pisaca, a danas, kako je rekao, gotovo da nema takve zadatke - pisaca u zatvorima nema, jer je vlast shvatila kako i bez toga može da osujeti knjigu.
“Knjiga je zatvorena u rezervat – to što se piše niko ne čita, a narod sve više liči na ono što što mu se daje da čita i gleda – tabloide i rijati programe”, rekao je Simović, podsećajući na Eliotovu misao da “narod kome više nije stalo do literarnog nasleđa postaje varvarski”.
Ukazujući i na niske tiraže knjiga i zabrinjavajuće stanje u srpskom jeziku, Simović je podsetio i da su više od deset godina zatvoreni Narodni i Muzej savremene umetnosti u Beogradu, te da se 17 godina čeka na obnovu zgrade Generalštaba oštećenu u bombardovanju.
Kritikujući vlast i zbog odnosa prema medijima, naveo je da se dokazivanje “džinovskim panoima da u Srbiji nema cenzure pokazalo kao elika kolektivna poternica”.
Posebno se osvrnuo i na problematične privatne univerzitete i fenomen plagijata naučnih radova: “Vlasnici kupljenih diploma i plagijatori bez teškoća dolaze do najviših pozicija. Kakav se odnos prema literarnom nasleđu, muzejima i pozorištu i kulturna i jezička politika očekuju od ministara koje su svoje doktorske disertacije prepisali i od predsednika koji su diplome kupili”.
Simović je kritikovao vlast i zbog “neozbiljne ideje” o prokopavanju kanala Dunav-Egejsko more, a posebno zbog projekta “Beograd na vodi”, kojem se usprotivila stručna javnost.
Pomenuo je fantomsko noćno rušenje dela Savamale, koje je još nerazjašnjeno.
Prema njegovim rečima, ko stoji iza toga nije teško odgovoriti, jer sve to, uključujući i neutralnost policije, može da organizuje “samo neko ko sve konce vlasti drži u rukama”.
Predsednica Srpskog PEN centra Vida Ognjenović podsetila je na buran istorijat te organizacije, među čijim su osnivačima 1926. godine bili i Ivo Andrić, Jovan Dučić, Slobodan Jovanović, Milan Kašanin, Rastko Petrović, Isidora Sekulić, Miloš Crnjanski…
Ističući da je i Međunarodni, i Srpski PEN centar opstao razvijajući otpornost prema mnogobrojnim štetnim pojavama, ona je istakla da je to danas “književna velesila” koja okuplja više od 20.000 pisaca, prevodilaca i izdavača iz više od 150 država.
Srpski PEN centar je, kako je navela, preboleo u svom dugom trajanju mnoge bolesti, od kojih su neke bile epidemije, pa je morao u poleratnom periodu da preživi u karantinu 20 godina, kada se nova komunistička vlast rigidno branila od zapadnjačkog uticaja. Hubernacija je trajala sve do 1962. godine, kada je uz pomoć Međunarodnog PEN-a vraćen u život.
Srpski PEN cerntar prolazio je “kroz sve promene društva, priznavan i ignorisan, citiran i igrnosian, pitan za mišljenje i ućutkivan, hvaljen i ismevan, ukidan i sam sobom obnavljan, živ klan nedoklan, moren glađu… ali je time postajao sve samostalniji. Sve je preživeo na nogama, uzalud guran na kaznenu mareginu tzv. mondijalizma, što se zbog nečeg ovde smatra ogrešenjem, a previđa se da je negovanje odnosa sprema svetu u osnovi penovskog delovanja”, rekla je Vida Ognjenović, dodajući i da je motivacioni cilj svakog umetničkog dela što šira i što bolja komunikacija, čega se i PEN centar pridržava.
Srpski PEN centar, kako je rekla Vida Ognjenović, smatra da je neophodan u promovisanju i prevođenju literatnih dela za razmenu književnosti među jezicima i kulturama, neophodan kao saborac za slobodu govora, pisane reči i mišljenja, a protiv cenzure, rata, nasilja i nehumanih postupaka. Na to ga, kako je dodala, obavezuje i Povelja, i nasleđe od prethjodnika.
Na buran istorijat Srpskog PEN centra podsetio je i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, ističući značaj uloge PEN centra, iako bi, kako je rekao, skeptik mogao da postavi pitanje šta je u proteklih 95 godina, od kada postoji Međunarodni PEN, promenjeno i da li su pisci zaustavili ratove, pad etike i morala…
“Nisu, ali pitanje je kako bi svet izgledao da nije bilo snažnog društvenog angažmana velikih pisaca iz celog veta koji su dizali svoj glas na temeljnim principima etike, vrline i čovečnosti”, rekao je Vukosavljević i dodao da ne može da zamisli takav svet i da veruje da angažman značajnih umetnika ima veliku važnost i ostavlja posledice”.
Povodom jubileja Srpskog PEN centra, u Atrijumu NBS otvorena je izložba o proteklih 90 godina te organizacije.
Srpski PEN centar obeležava jubilej i regionalnom konferencijom “Književna kritika na ispitu vremena” koja će okupiti 25. i 26. novembra brojne autore, među kojima su najavljeni Nadežda Čačinović (Hrvatska), Elizabet Čičeri-Ronaj (Mađarska), Katica Ćulavkova, Ermis Lafazanovski i Aleksandar Prokopiev (Makedonija), Antonio Dela Roka (Italija), Edvard Kovač i Marjan Strojan (Slovenija), Bojko Lambovski i Rada Šarlandžijeva (Bugarska), te Dragan Babić, Gojko Božović, Enes Halilović, Vladislava Gordić Petković, Mileta Aćimović Ivkov, Bojan Jovanović, Vida Ognjenović, Mihajlo Pantić, Zoran Paunović, Saša Radojčić, Saša Stojanović, Srđan V. Tešin, Vesna Trijić, Vladimir Kopicl i Velimir Kostov.
(SEEcult.org)
