Željka Momirov i sećanja
Prostorna instalacija “Sećanja u nestajanju” Željke Momirov biće predstavljena 5. jula u galeriji Remont u Beogradu kao svojevrsna umetnički oblikovana uspomena, koja ukazuje na protivrečne procese sećanja koji se nestajući uvek iznova stvaraju i nikada ne dosežu do konačne forme prošlosti.
Izložbu čini crno-bela fotografija/print postavljena naspram ulaza tako da se prikazani portret umetničine bake posmatra kroz mrežu lupa koja visi sa tavanice.
Izložbu čine i fotografije/printovi umetničine bake manjih dimenzija, koji se nalaze na naspramnim galerijskim zidovima, datih u pozitivu (na tamnim, ovalnim pločama klirita) i negativu (na svetlećim lajt boksovima) tako što je, uz pomoć digitalnih tehnologija obrade slike, prikazan portret pretka koji postepeno postaje nejasan i zamagljen (“kao da je u nestajanju, iščezavanju'').
Galerija tako postaje prostor ispunjen slikama sećanja (uspomene) koji, pod dejstvom zaborava, zauzimaju različite međusobne odnose i ulaze u beskonačne procese prožimaja, dopunjavanja i suprotstavljanja, navela je Olivera Erić povodom izložbe.
Ovalni tamni kliriti i pravougaoni svetleći lajt boksovi, na kojima je prikazan portret bake u “postepenom isčezavanju”, opozitne su, varirano ponovljene slike kojima se ukazuje da je sećanje promenljiva, nikad stabilna kategorija vremena, koja je u stalnom procesu nestajanja. Putem posrednika prošlosti, kao što je fotografija, sećanje može biti i u stalnom procesu nastajanja, kojim nam na neki način vraća ono čega više nema.
Ako je suština vremena nemogućnost povratka prošlosti zbog jednosmernosti vremenskog kretanja, onda je suština sećanja negacija ove zakonistosti vremena, jer sećanje preokreće ono što se ne može obrnuti i vraća ono što je izgubljeno. Iako se odnosi na procese postepenog nestajanja (zaborava), sećanje obuhvata i procese nastajanja, tj. ponovnog stvaranja prošlosti.
Mreža lupa kroz koju se posmatra fotografija/print bake većih dimenzija, postaje pomoćno sredstvo kako bi se bolje videli i (re)konstruisali detalji uspomene. Provocirajući logiku viđenja i sećanja, mreža lupa čini da slika uspomene postane vizuelno dinamička igra koja zavisi od kretanja posmatrača i ugla pod kojim se posmatra. Međutim, vizuelno poigravanje sa “mrežom sećanja” nikada ne doseže do izvora uspomene, već samo otkriva nove slojeve zaborava. Onaj ko je jednom počeo da otvara “'mrežu sećanja” nikada ne stiže do kraja njenih segmenata, nijedna ga slika ne zadovoljava, jer je video da se mreža može raširiti, a da se istina nalazi samo u njenim preklopima, navela je Olivera Erić.
Izložba će biti otvorena do 16. jula. Sajt galerije Remont je www.remont.net
(SEEcult.org)
