Fajnsova Bela vrana u bioskopima
Film “Bela vrana” britanskog reditelja i glumca Rejfa Fajnsa (Ralph Fiennes) o legendarnom solisti ruskog baleta Rudolfu Nurejevu i njegovom begu na Zapad 60-ih godina 20. veka, stiže u bioskope u Srbiji 15. avgusta, u distribuciji MegaCom filma (MCF).
Slavnog Nurejeva, koji je zatražio azil u Parizu tokom prve evropske turneje lenjingradskog Kirov teatra – u jeku Hladnog rata, igra ukrajinski baletski umetnik Oleg Ivenko koji se prvi put našao pred filmskim kamerama. Kada je video poziv za audiciju, pomislio je da je reč o pogrešnom mejlu: "Nisam verovao da je tako nešto uošte moguće. Nisam mogao ni da zamislim”.
Fajns tumači lik Aleksandra Puškina, čuvenog majstora igre, a kako je rekao ranije ove godine na 47. Festu, koji je otvoren premijerom "Bele vrane", tog filma ne bi bilo da nije Beograda.
“Ovaj grad i Vlada (Srbije) i mnogi ljudi ovde bili su neverovatna podrška. Bez njih ne bi bilo ovog filma”, izjavio je Fajns, koji je prethodno boravio u Beogradu i 2017. godine povodom snimanja muzike sa Beogradskom filharmonijom za film “Bela vrana”, a tada je dobio i državljanstvo Srbije.
U toj englesko-francusko-srpskoj koprodukciji igraju i domaći glumci Nebojša Dugalić, Radoslav Rale Milenković i Pavle Čemerikić.
Dugalić tumači lik Konstantina Sergejeva, tadašnjeg direktora i koreografa Kirov teatra, takođe jednog od najznačajnih baletskih igrača iz slavne tradicije ruskog baleta.
“Rudolf Nurejev predstavlja iskorak iz baletske tradicije čiji vrhunac upravo oličava Konstantin Sergejev. Ličnost Sergejeva na više načina upletena je u sudbinu Nurejeva i film se dobrim delom bavi tim odnosom oslikavajaći dramatičnu neusaglašenost jednog genija sa svetom u kome se zatekao”, rekao je Dugalić.
Prema mišljenju Dugalića, istorijska pozicija i oslonjenost na biografsku građu, koja svedoči o jednom revolucionaru u baletskoj umetnost, jeste možda najbolji način da se, kroz izuzetne ličnosti jednog vremena, kroz one koji su pomerili neke dotadašnje granice u okviru oblasti kojoj su pripadali, podsetimo i naših obaveza da i sami uspostavimo neku novu meru kreativnosti kao i da budemo budni za moguću pojavu izuzetnog unutar svoga vremena, da bismo bili saradnici onih najboljih, a ne poništitelji i borci protiv onih izuzetnih.
“Biografije takvih izuzetnih možda su najbolji način da se zapitamo o takvoj svojoj odgovornosti. Nurejev je svakako bio jedna od takvih ličnosti”, izjavio je Dugalić.
Film “Bela vrana” počinje rođenjem Nurejeva u vozu trans-sibirske železnice i prati ga na putu slave. Svojeglav, drčan i neposlušan, Nurejev se od malena isticao i stekao reputaciju prave dive, ali je imao i fantastičan talent koji je podstakao Aleksandra Puškina, koga igra Fajns - majstora Vaganova ruske baletske akademije, da ga uzme pod svoje. Na putovanja u inostranstvo Nurejev je odlazio u pratnji KGB-a i njegovo ponašanje je bilo strogo ograničeno, ali je ipak imao priliku da stekne važne prijatelje, poput francuskinje Klare (Adel Eksarčopulos), koja je u mogućnosti da mu omogući politički azil. Priča kulminira momentom kada je Nurejev odlučio da pobegne svojim pratiocima i nikada se više ne vrati u Sovjetski Savez.
Bela vrana u ruskom jeziku, inače, predstavlja izraz čije značenje upućuje na osobu koja se razlikuje od svoje okoline, izvanrednu ličnost drugačiju od drugih.
(SEEcult.org)
