Pira Tin: Nacionalni identiteti su puka slučajnost
Među desetoro umetnika iz Austrije, koji su sa desetoro kolega iz Srbije predstavljeni na onlajn platformi "Na drugi pogled" (Auf den zweiten Blick / At Second Glance), je i austrijska autorka Pira Tin, koja učestvuje radom "Malo Morgen”, nazvanim frazom koju je čula u Beogradu i odmah ju je zainteresovala. Reč je o sitoštampi na delovima austrijske mape koja se bavi kulturnim preplitanjima Srbije i Austrije, koja postaju vidljiva kroz jezik.
Pira Tin je umetnički pseudonim Hane Primechofer, koja za svoju stvaralačku personu kaže da je "lutalica, istraživačica, posmatračica i sakupljačica”. Voli efemerno, usputno, fragmente, improvizaciju i knjige. Pira Tin je i deo System Jaquelinde, koosnivačica nezavisnog izdavačkog kolektiva MIAU Publishing i grafička dizajnerka.
- Šta vas je naročito zaintrigiralo u ovom pozivu za prijavu rada?
Pira Tin: Godinama unazad interesujem se za ono "između", prostor s druge strane očiglednog. Nadam se da neki od mojih radova pružaju različit, drugi pogled na nešto što ne dovodimo u sumnju. Imam unutrašnji poriv da napustim zonu komfora kako bih istražila "nepoznato”: da lutam, posmatram, oslobađam se predrasuda i klišea i stvaram sopstvena iskustva.
Osećam privlačnost prema Istoku – moj prvi duži boravak na Balkanu bio je 2019, kada sam pratila put Dunava do njegove delte. Objavila sam malu brošuru kako bih procesuirala svoja iskustva i susrete s ljudima, rekom, i samom sobom. Nakon toga sam počela redovno da posećujem Beograd. Kada sam pročitala konkurs "Na drugi pogled”, osetila sam se pozvanom i počela sam da pregledam brojne slike i beleške koje sam skupljala tokom boravaka u Srbiji. Projekat "Malo morgen” se na neki način izdvojio, delovao mi je kao adekvatan za teme pokrenute ovim konkursom, jer prikazuje preplitanje austrijske i srpske kulture na duhovit način.
- Kako je nastao rad i koja je njegova glavna ideja?
Pira Tin: Kada boravim u zemlji čiji jezik ne govorim, uvek beležim fraze i reči kako bih mogla da izgovorim bar nešto, čak i ako mi je poznavanje jezika oskudno. Mislim da je to pitanje poštovanja prema lokalcima. U prethodnom istraživanju naletela sam na nekoliko zajedničkih reči koje se koriste na teritoriji bivše Austrougarske, tako da sam već znala za te jezičke sličnosti. Bilo je interesantno saznanje da se dosta ovih reči koristi u Austriji, ali ih u Nemačkoj niko ne bi razumeo: ribisel (srpski - ribizla; nemački - johannisbeere), golatsche (srpski - kolač; nemački - topfen-tasche; palatschinke (srpski - palačinke; nemački - pfannkuchen)… Rad Mirjane Đorđević-Thaler “Ausgewanderte/Eingewanderte Wörter“ prikazuje dugačku listu zajedničkih reči u nemačkom i srpskom jeziku.
Jezik nije nešto što je rigidno, on se menja i transformiše u skladu sa različitim uticajima koji govore dosta toga o istoriji, razmeni, okupaciji, trendovima, socio-kulturološkim pokretima, ekonomskim odnosima i mnogim drugim stvarima. Ovaj sloj jezika me interesuje i time se bavim na putu, gde god išla. Metoda sakupljanja stvari je praksa kojom se bavim – često ni ne sluteći kuda vodi. Moj print "Malo morgen” nastao je slučajno, tako što sam iskoristila mogućnost da kombinujem svoje pronalaske: zgužvanu austrijsku mapu koju sam pronašla na deponiji, na putu ka kolektivu Matrijaršija, i sveže naučenu frazu "malo morgen” koja me je momentalno zainteresovala. Matrijaršija mi tokom prilikom nije dala samo veliki prostor za povezivanje tokom festivala Novo doba, već i mogućnost da realizujem print "Malo morgen”.
- Važno pitanje koje platforma "Na drugi pogled" pokreće je pitanje kako vidimo "onog drugog” i kako doživljavamo predrasude vezane za austrijsko-srpske odnose. Kakvo je vaše stanovište po tom pitanju?
Pira Tin: Imam svoje rezerve prema konceptu nacionalnih perspektiva i granica. Mogu da podelim samo svoje lično iskustvo “stranca”, nekoga ko ne govori jezik i nije lokalac: zapravo se (u Srbiji, op.a.) nisam preterano osećala kao stranac, iako nisam znala jezik. Imala sam mnoštvo situacija gde bi mi neko pomogao i uključio me – često u kombinaciji sa iznenađujućom spontanošću, smislom za humor i pitanjem o mom horoskopskom znaku.
- Da li ste imali priliku da pogledate i ostale radove sa platforme?
Pira Tin: Jako mi se dopada rad "Utopian Technique" Borisa Burića jer precizno adresira temu odbacivanja nacionalnih granica. Čin fizičkog brisanja državnih simbola iz pasoša je izuzetno jaka poruka, koja me je momentalno dotakla, kao i moju potrebu za ne-nacionalnim identitetom. Nacionalni identiteti nastaju na osnovu arbitrarnih faktora (pre svega mesta i vremena rođenja), koji svejedno imaju veliki uticaj na realnost nečijih života, njihove mogućnosti i ograničenja. Puka je slučajnost što imam austrijski pasoš, koji mi daje dosta privilegija, sigurnost i slobodu. Ali ta privilegija nije nešto za šta sam se samostalno izborila, dato mi je rođenjem. Zahvalna sam na tome, ali ta okolnost stvara nejednake uslove, za koje se nadam da će ih čovečanstvo jednog dana prevazići.
Rad Pire Tin moguće je pogledati na platformi "Na drugi pogled" secondglance.rs
Nikola Marković / SEEcult.org
