70 godina Muzeja Jugoslovenske kinoteke - hrama filma
Muzej Jugoslovenske kinoteke u Kosovskoj, kultno mesto mnogih generacija filmofila, otvoren je pre tačno 70 godina, a jubilej obeležava 2. marta ekskluzivnom projekcijom digitalno restaurisanog filma “Kum” Frensisa Forda Kopole. Pre “Kuma” na programu je klasik Džona Forda “Poštanska kola”, kojim je Muzej Kinoteke i otvoren 2. marta 1952. godine.
Jugoslovenska kinoteka osnovana je 1949, godine, a od 1952. sala u Kosovskoj ulici postala je “mesto na kojem su Beograđani kontinuirano mogli da se sretnu s pokretnim slikama starijeg datuma, jer repertoar neguje i negovaće filmske klasike”, izjavio je direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić, ističući da je to mesto predstavljanja “svega najznačajnijeg u istoriji svetske kinematografije”.
“Nebrojano mnogo naših autora svedočilo je da su se upravo u ovoj sali zaljubili u film. Zbog toga ova dvorana, ova sedišta, ovi zidovi imaju višestruki značaj za svakoga ko je svoj život posvetio filmu, bilo da se radi o stvaraocima ili onima koji popularišu film, kao što su filmski kritičari”, izjavio je Pantelić 2. marta na konferenciji za novinare u Muzeju Kinoteke.
“Ovu dvoranu s pravom možemo nazvati hramom filma”, rekao je Pantelić, konstatujući da nas je, nažalost, u poslednje vreme napustio veliki broj onih koji su stvarali i koji su promovisali filmsku umetnost.
Muzej Kinoteke je za vreme Festa, čije je 50. izdanje u toku - u duhu jubileja tog festivala, pa su tako u foajeu izloženi odabrani festivalski plakati.
“U ovoj godini jubileja Festa Kinoteka će obradovati njegove poklonike otvaranjem stalne postavke - Muzeja Festa u foajeu bioskopske dvorane koja je svedok i učesnik istorije našeg najvećeg i najznačajnijeg međunarodnog festivala”, rekao je Pantelić.
Kinoteka će uskoro predstaviti javnosti dragoceno svedočanstvo “Filmski vodič Beograda 1944-1963” autora Slobodana Aranđelovića. Ta knjiga, u izdanju Kinoteke, sastoji se od dosad najsadržajnijih informacija o filmovima koji su prikazivani u Beogradu u prve dve decenije nakon oslobođenja u Drugom svetskom ratu.
Upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke Aleksandar Erdeljanović rekao je da je Muzej Kinoteke “svetilište filma, naši Delfi i naš Stounhendž”.
“Došao sam ovde kao običan gledalac sa 18 godina. Negde od 1981. do 1988. godine i zatvaranja sale radi krečenja na tri meseca, koje je trajalo tri godine i dva meseca, gledao sam skoro svakog dana po tri filma. Sećam se veličanstvenog programa i veličanstvenih redova ispred naše dvorane. Imali smo priliku da vidimo, neke i po prvi put u svetu, retrospektive autora kao što su Džon Ford, Luis Bunjuel, Fransoa Trifo, Džozef Louzi. Gledali smo neverovatne programe američkog socijalnog filma iz 30-ih i 40-ih godina, fantastične programe sovjetskog nemog filma Ejzenštajna, Pudovkina i Dovženka, nordijske kinematografije Spilera, Šesterna, Drejera i Medsena”, rekao je Erdeljanović.
Kao izuzetno važno, naveo je da je publika Kinoteke prva u svetu videla maltene sve najznačajnije nemačke filmove.
“Prvo smo gledali nemački nemi film, zatim filmove Vajmarske republike, a potom program nacističke kinematografije, po broju filmova do danas u svetu neviđen, jer smo tada, dok Nemačka još nije bila ujedinjena, jedini mogli da dobijemo filmove i iz Istočne i iz Zapadne Nemačke, tako da su mnogi po prvi put od 1945. godine prikazani u ovoj sali”, istakao je Erdeljanović. “Naša sala je i tada, a i danas je verovatno najvažnije mesto gde se prikazuju stari filmovi. Još je važnije da je to jedino mesto gde se filmovi prikazuju na 35-milimetarskoj traci, što je već za poštovanje. Svako ko je osetio filmsku traku zauvek će ostati njen zaljubljenik”, dodao je.
Kinoteka ove godine izdaje i prvi deo digitalno restaurisanog fonda prvog srpskog filmskog producenta Svetozara Botorića. Novinarima je prikazan upravo završeni kratki film “Poplava u Savamali”, snimljen 1911. ili 1912. godine.
“Ovaj film je zanimljiv i zato što je to prvi film za koji sigurno znamo da ga je snimio jedan Srbin – Slavko Jovanović. Bio je kinooperater u Botorićevom bioskopu i veliki entuzijasta. Iskoristio je situaciju kada je Luj de Beri u Beogradu snimao 'Karađorđa'. Bukvalno je, kako je rekao u jednom kasnijem intervjuu, ukrao kameru od De Berija i snimio nekoliko kadrova Beograda pod vodom. Desetak godina kasnije pokušao je da snimi igrani film ‘Hajduk Stanko’, dugo se pripremao, imao je fotografsku radnju u Dušanovoj ulici, ali je opet krenula poplava i sve mu uništila. Tada je digao ruke od filma”, ispričao je Erdeljanović.
Upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Marjan Vujović izjavio je da su “sala i prostor koji se zovu Muzej Kinoteke specifični po tome što nikada nisu bili muzej u uobičajenom smislu te reči”.
“Malo predmeta je ovde bilo izloženo zbog ograničenog prostora. Eksponati koji su sada u stalnoj postavci Kinoteke – ‘Naš muzej filma’ u Uzun Mirkovoj ulici, decenijama su čuvani u Arhivu Kinoteke i samo u retkim prilikama je publika mogla da ih vidi”, podsetio je Vujović.
“Ono što su zapravo eksponati u ovom muzeju, to su filmske projekcije. Desetine hiljada projekcija tokom ovih 70 godina i više miliona gledalaca koji su ih svakodnevno pratili. Po tome je Muzej Kinoteke specifičan, jer je imao postavku koja se praktično menja iz dana u dan i koju su činile pokretne slike”, rekao je Vujović.
Ekskluzivna projekcija digitalno restaurisanog “Kuma” poklon je ljubiteljima sedme umetnosti. Svojevremeno prikazan na Festu, “Kum” predstavlja nezaobilazni deo svake istorije filma, a upravo obeležava 50 godina od premijere, o čemu mnogo pišu i svetski mediji.
Projekciju u Muzeju Kinoteke obezbedio je “Taramaunt”.
Pantelić je zahvalio Ministarstvu kulture i informisanja Srbije koje pomaže da Jugoslovenska kinoteka realizuje najveći deo svojih zamisli.
(SEEcult.org)
