Kooperativa povodom Platforme Zapadnog Balkana za kulturu
Regionalna platforma za kulturu Kooperativa načelno je pozdravila napore Evropske komisije i zemalja u regionu za uspostavljanje okvira za dijalog i saradnju zemalja na Balkanu u oblasti kulture, ali je istovremeno izrazila i zabrinutost u vezi sa nekoliko aspekata Agende EU za Zapadni Balkan i nedavnih zaključaka ministarskog sastanka u Tirani na kojem je predstavljena Platforma Zapadnog Balkana za kulturu, istraživanje i inovacije, obrazovanje i obuku.
Povodom zaključaka ministarskog sastanka u Tirani, na kojem su 27. i 28. juna učestvovali i visoki zvaničnici EU, Kooperativa je pozvala vlade u regionu i EU da preispitaju okvire delovanja za saradnju u kulturi u regionu kako bi se u dijalog i procese odlučivanja uključili akteri civilnog društva u oblasti nezavisne kulture.
Kooperativa je pozvala vlade u regionu i EU da pre svega: prepoznaju ključnu ulogu koju je nezavisna kultura imala i nastavlja da ima u procesima pomirenja i izgradnje mira u regionu, zatim da prepoznaju ključnu ulogu nezavisne kulture kao producenta i promotera progresivnih društvenih ideja i demokratije, kao i pokretača inovativnih modela šireg uključivanja građana i svih zainteresovanih strana u kulturnu produkciju i procese odlučivanja u toj oblasti. Takođe, vlade zemalja u regionu i EU pozvane su i da hitno uspostave dijalog sa organizacijama civilnog društva koje deluju u oblasti nezavisne kulture na Balkanu i obrate pažnju na dobre i inovativne prakse saradnje i razmene koje je taj sektor prvi počeo da razvija, kao i da uspostave dijalog i strategiju za kulturu u koje bi bile uključene sve zemlje na Balkanu, po uzoru na dobre prakse nordijskih zemalja i Višegradske grupe.
Konstatujući da balkanske zemlje dele zajednički kulturni prostor, i da uprkos razlikama (ili možda upravo zbog njih), dele i zajedničku istoriju kulturne raznolikosti i saradnje, Upravni odbor Kooperative naveo je u saopštenju da je kulturni prostor Balkana, pogođen sukobima, ratom i tranzicijom, i pod stalnim uticajem geopolitičkog restrukturiranja na regionalnom, evropskom i globalnom nivou. Iako region Zapadnog Balkana ostaje za EU jedna od prioritetnih oblasti proširenja, na taj proces utiče ruska invazija na Ukrajinu, kao i globalna ekonomska, ekološka i zdravstvena kriza, konstatovala je Kooperativa.
“Kulturna saradnja na Balkanu je jedan od ključnih elemenata procesa izgradnje mira, pomirenja, demokratske transformacije naših društava, kao i brzih i kreativnih odgovora na sve dublju ekonomsku, ekološku i društvenu krizu. Neujednačeni institucionalni okviri u zemljama regiona, kao i slabo koordinirane politike regionalne saradnje ostaju stalni izazov (kulturnoj) saradnji u regionu. Istovremeno, na nju značajno utiče nestabilna i nesigurna pozicija nezavisne kulture u čitavom regionu (nedovoljna institucionalna stabilnost, kratkoročno finansiranje projekata i programa, nedostatak prostora i resursa, da pomenemo samo neke)”, upozorila je Kooperativa.
Ministarski sastanak u Tirani, foto: Dario Konstantinović/MKIS
Kao mreža pozvećena promovisanju i omogućavanju resursa, infrastrukture i mehanizama za regionalnu kulturnu saradnju, Kooperativa je pozdravila napore Evropske komisije i vlada u regionu za uspostavljanje okvira za dijalog i saradnju u oblasti kulture na Zapadnom Balkanu, ali je izrazila zabrinutost zbog nekoliko aspekata zaključaka ministarskog sastanka u Tirani, na kojem su učestvovali i evropska komesarka Mza inovacije, istraživanje, kulturu, obrazovanje i mlade Marija Gabriel i generalni direktor Generalnog direktorata Evropske komisije za obrazovanje, kulturu, mlade i sport Temis Hristofidu, koji su otvorili ministarski sastanak, takođe su istakli značaj nove inicijative.
Kada je reč o političkoj agendi, Kooperativa je ukazala da su organizacije civilnog društva koje rade u oblasti nezavisne kulture marginalizovane i/ili isključene sa sastanaka i konsultacija na visokom nivou, te da stoga ostaje nejasno na koji će način (ako uopšte) biti uključene u definisanje institucionalnih okvira za regionalnu kulturnu saradnju. Istovremeno, vlade zemalja na Balkanu i dalje nerado angažuju te aktere kao ravnopravne partnere u dijalogu o kulturnim strategijama i modelima za institucionalnu podršku (nezavisnoj) kulturi.
Kooperativa je izrazila zabrinutost i zbog tematske agende, smatrajući zabrinjavajućim to što se akcenat stavlja isključivo na približavanje strateškim prioritetima EU, a ne analiziraju se potrebe kulturnih eko-sistema u regionu.
“Smatramo da je ovo problematično u svetlu alarmantnih trendova komercijalizacije kulture i njenog usmeravanja ka kreativnim industrijama koje su deo evropskih kulturnih strategija već više od decenije, a ističu se kao strateški prioriteti za kulturu kroz Evropski zeleni dogovor i Novi evropski Bauhaus”, navela je Kooperativa, izražavajući zabrinutost i zbog toga što u fokusu nove ministarske platforme ostaje kulturno nasleđe, čime se celokupna savremena kulturna i umetnička produkcija ostavlja van bilo kakvog institucionalnog okvira i podrške.
Što se tiče regionalne agende, Kooperativa je ocenila da sastav konzorcijuma ministara odražava nedostatak svesti o perifernom položaju balkanskih članica EU u okviru EU. To se, kako je navedeno, naročito odnosi na njihovu nerazvijenost u pogledu demokratizacije, razvoja kulturne politike i promocije evropskih vrednosti.
“Smatramo da je zabrinjavajuće to što nema konkretnih mera usmerenih na jačanje saradnje balkanskih zemalja koje su članice EU i onih koje nisu članice, u cilju podsticanja pomirenja, demokratizacije i dijaloga”, navela je Kooperativa, pozivajući Evropsku komisiju i vlade zemalja u regionu da, s obzirom na kompleksnost tog pitanja, uključe aktere iz civilnog sektora u oblasti nezavisne kulture u dijalog i proces odlučivanja.
“Samo kroz dinamičan i efikasan okvir za saradnju, koji je osetljiv na goruća društvena i kulturna pitanja, možemo razviti kulturne strategije koje su u skladu sa smernicima savremenih kulturnih politika jačanja kvalitetne kulturne produkcije koja je uključena u programe međunarodne saradnje. Istovremeno, samo ako smo otvoreni i osetljivi na pitanja neposrednog društvenog, kulturnog, geografskog i prirodnog okruženja, a možemo razvijati međunarodnu kulturnu saradnju zasnovanu na aktivnom i ravnopravnom angažovanju velikog broja aktera, ne samo kada je reč o umetničkom stvaralaštvu i kulturnoj produkciji, nego i o funkcionisanju i održavanju njenih okvira”, poručila je Kooperativa. koja okuplja gotovo 40 organizacija civilnog društva sa prostora bivše Jugoslavije koje su aktivne u svim oblastima savremene kulture i umetnosti.
(SEEcult.org)
