Oktobarska polemika
Predsednik Odbora proteklog 50. Oktobarskog salona u Beogradu Aleksandar Peković pozvao je na dijalog i toleranciju, umesto govora uvreda, reagujući na niz optužbi koje je krajem oktobra izneo na račun te međunarodne izložbe i ovogodišnje umetničke direktorke Branislave Anđelković slikar Miloš Šobajić, koji je i predsednik Upravnog odbora Kulturnog centra Beograda (KCB) - organizatora Salona.
Predsednik Odbora proteklog 50. Oktobarskog salona u Beogradu Aleksandar Peković pozvao je na dijalog i toleranciju, umesto govora uvreda, reagujući na niz optužbi koje je krajem oktobra izneo na račun te međunarodne izložbe i ovogodišnje umetničke direktorke Branislave Anđelković slikar Miloš Šobajić, koji je i predsednik Upravnog odbora Kulturnog centra Beograda (KCB) - organizatora Salona.
Konstatujući da ta i slične manifestacije moraju biti predmet kritičkih rasprava, Peković je u “Kulturnom dodatku” lista “Politika” od 21. novembra, ne pominjući direktno Šobajića, naveo i da je “potpuno legitimno da se međusobno suočavamo, jer Beograd je veliki grad i ima mesta za sve i za svakoga”, a i “sloboda govora je tekovina demokratskih društava”.
“U umetničkom smislu, scena je otvorena i za likovno i za vizuelno, tradicionalno i konceptualno, nacionalno i internacionalno. Bez kritike umetnost je jalova jer se ne podstiče ni korektivnim ni motivacionim faktorima. Umetnička dela i sami koncepti moraju biti predmet rasprave, jer i umetnost, kao takva, relativizuje sve pojmove”, istakao je Peković, koji je i zamenik gradskog sekretara za kulturu.
Zauzimajući se za toleranciju i iskrenost i ocenjujući da se u optužbama često prekoračuje prag tolerancije, dijalog prevodi u lični sukob, a iskrenost zamenjuje licemerjem, Peković je naveo i da, “ukoliko akter nosi odgovornu funkciju u nekoj ustanovi ili manifestaciji”, onda je “uzornije i preuzeti odgovornost i konstruktivan stav nego post festum negirati kako koncept i rezultat, tako i sopstvenu ulogu”.
Napominjući i da se umetnička direktorka 50. Salona opredelila za domaće umetnike sa internacionalnom karijerom i internacionalce koji Beograd osećaju kao kreativnu sredinu, Peković je istakao da je jubilarni Oktobarski salon organizovan za svega dva meseca, uz neverovatan napor i rizik da ne bude održan, i to zbog brojnih problema koji su “izvan kulture i umetnosti”.
Peković je podsetio da su i u okviru 50. Salona organizovane kritičke rasprave, ali da je profesionalna elita u njima aktivno učestvovala u manjem obimu.
“Naši umetnici dobro znaju kakve se rasprave vode tokom bijenala u Parizu,Moskvi, Sidneju, Istanbulu, Sao Paulu, Gvangđu, Johanesburgu i posle njih... Istanbul je u poslednjih 20 godina postao jedan od svetski prestižnih centara kada je reč o savremenoj umetnosti. Ponikao je na mestu gde se u početku bavljenje ovom vrstom umetnosti i njenom prezentacijom smatralo za jeres. Zato danas Istanbul poseti preko 30.000 stranih turista u vreme trajanja bijenala,od čega približno 400 akreditovanih novinara, istoričara umetnosti, kustosa, galerista... Moskva je na pritisak kulturne javnosti započela sa organizacijom svoje smotre. Izložbe u Veneciji, Parizu, Sao Paulu, Johanesburgu konstantno provociraju na dijalog. U umetničkom smislu uvek ima suprotstavljenih stavova, ali ti gradovi su živi, puni vibracija od kojih se ostvaruju sekundarni i tercijarni efekti po grad i regiju”, naveo je Peković.
Napominjući i da su u poslednjih 15 godina svi gradovi koji su se izborili za status evropske prestonice kulture snažno podržavali takve manifestacije (programski, finansijski i infrastrukturno) - u nameri da ih približe što široj populaciji i ostvare niz drugih pozitivnih efekata, Peković je poručio i da iz tolerantne debate pouke izvlače svi, a konstruktivna rasprava daje rezultat.
“Probajmo da se oslobodimo govora uvreda koji usporava zajedničke napore da od naše sredine stvorimo kulturnu metropolu, a ne provinciju”, dodao je Peković.
Šobajić je oštro reagovao 31. oktobra u “Politici” na koncepciju 50. Oktobarskog salona, otvorenog gotovo mesec dana ranije. U tekstu “Oktobarski vilajet” naveo je, između ostalog, da 50. Salon “predstavlja sve drugo osim manifestaciju likovne umetnosti, u čije ime je i osnovan”.
“Da bi se prevazišla ta anomalija, Oktobarski salon je nazvan Salon vizuelne umetnosti, a vizuelna umetnost podrazumeva sve i svašta, pošto je vizuelno sve što naše oko vidi. Šta bismo od tolikih informacija koje vidimo proglasili za umetnost, prepušteno je iskustvu i stručnosti umetničkog direktora Oktobarskog salona”, naveo je Šobajić, ocenjujući i da je 50. Salon dokaz da živimo u “tamnom vilajetu”.
Prema njegovim rečima, ne bi javno rekao ni reč o 50. Salonu, već bi “pustio da se deca igraju u pesku kao do sada”, da nije odnedavno predsednik UO KCB-a, pa je smatrao da nije red da ćuti, posebno što se radi o njegovoj profesiji.
Za vreme trajanja 50. Oktobarskog salona, posredstvom “Politike” vođena je i polemika Šobajića i teoretičara umetnosti i kustosa Stevana Vukovića, koji je prvi i reagovao na tekst “Oktobarski vilajet”. U najnovijem odgovoru, Vuković je ocenio da Šobajićevi tekstovi “ništa ne kazuju o Oktobarskom salonu, a najmanje upućuju na njegove mane”, već “samo uzurpiraju javni prostor, u pokušaju simulacije kritičkog stava, da bi se time njihov autor ponovo pojavio u listu ‘Politika’’.
Sajt Oktobarskog salona je www.oktobarskisalon.org
(SEEcult.org)
