• Search form

17.03.2010 | 17:30

Film i serija o Dostojevskom

Posle mnogobrojnih ekranizacija romana Fjodora Mihajloviča Dostojevskog (1821-1881) došlo je vreme da se snimi i biografija tog klasika, tim pre što se Rusija priprema da 2011. obeleži 190-godišnjicu njegovog rođenja.

Film i televizijsku seriju, u produkciji TV kanala Rosija 1, snima reditelj Vladimir Hotinenko prema scenariju Edurda Volodarskog.

Filmom su su obuhvaćene tri decenije najburnijeg perioda života Dostojevskog - od osude na smrtnu kaznu zbog pripadnosti revolucionarnom klubu petraševaca 1849. do rada na romanu “Braća Karamazovi” 1879.

Film i serija o Dostojevskom

Posle mnogobrojnih ekranizacija romana Fjodora Mihajloviča Dostojevskog (1821-1881) došlo je vreme da se snimi i biografija tog klasika, tim pre što se Rusija priprema da 2011. obeleži 190-godišnjicu njegovog rođenja.

Film i televizijsku seriju, u produkciji TV kanala Rosija 1, snima reditelj Vladimir Hotinenko prema scenariju Edurda Volodarskog.

Filmom su su obuhvaćene tri decenije najburnijeg perioda života Dostojevskog - od osude na smrtnu kaznu zbog pripadnosti revolucionarnom klubu petraševaca 1849. do rada na romanu “Braća Karamazovi” 1879.

Hotinenko je izjavio ruskim medijima da se odlučio da snima film o Dostojevskom zato što je taj veliki pisac imao vrlo bogatu i dramatičnu biografiju koja je interesantna i našim savremenicima.

U njegovom životopisu ima mnogo toga što može da privuče pažnju i današnjeg gledaoca: ljubav, novac, politika, stvaralaštvo, gubici.., naveo je Hotinenko.

Prema njegovim rečima, Dostojevski je i potresan primer ljudske hrabrosti, a i danas može mnogo pomoći Rusiji da što bolje shvati samu sebe i svoja stremljenja.

“Naš mentalitet i karakter obično ne shvataju i malo razumeju na Zapadu, a Dostojevskog su shvatili, prihvatili i razumeli, za njih je on najveći i najvažniji ruski pisac”, rekao je Hotinenko, dodajući da je Dostojevskog odlikovao univerzalni duh.

Hotinenko je rekao da ga u životu pisca “Zločina i kazne” interesuju one činjenice koje će ga predstaviti kao živog čoveka.

“Ja neću da on na filmu bude sličan spomeniku. Važne su mi njegove slabosti, oduševljenja, sve ono što ga čini bliskim nama. I to kako je igrao na ruletu i gubio, kako je pisao ženi pisma i kako se ponižavao. To neće svakako biti onaj Dostojevski koji nas gleda sa portreta znamenitog slikara Perova, mada ćemo ga pokazati i u takvom svetlu. U filmu ima i jedna epizoda u kojoj Perov, koga igra poznati umetnik Aleksandar Petrov, slika piščev portret”, rekao je Hotinenko.

U serijalu će veliku ulogu, kao i u životu Dostojevskog, igrati i žene.

Dostojevski se tri puta ženio, ne računajući prolaznu avanturu, kao što je bila Aleksandra Šubert, na primer. Daleko od toga da je bio zavodnik, ali o toj strani njegovog života je malo poznato čitalačkoj javnosti i film i serijal bi trebalo da popune tu prazninu u masovnoj svesti.

“To ne znači da nam je namera da od Dostojevskog napravimo Kazanovu”, dodao je Hotinenko, koji smatra da je ceo piščev život bio roman. Za autore filma i TV serijala zanimljiviji je i od njegovih knjiga.

Prema rečima Hotinenka, u životu Dostojevskog je mnogo senzancionalnog, koje je lako uočiti bez većeg napora.

Senzacija neće biti, medjutim, njegova strast prema ruletu, jer o tome svi znaju. Ali zato malo ko zna, ukoliko uopšte iko i zna, da je u pisca “Kockara” bila 13 godina zaljubljena Sofija Korvin Krukovska, buduća Kovalevska, koja je ostavila značajne, a možda i najobjektivnije uspomene o njemu. To bi se u neku ruku moglo nazvati senzacijom, dodao je Hotinenko.

Prema njegovim rečima, u osnovi scenarija Volodarskog su činjenice iz života Dostojevskog, ali je nešto i izmišljeno.

Na primer, epizoda kada je, posle velikog dobitka na ruletu, krenuo u Pariz ka Apolinariji Suslovoj i na putu svratio u Visbaden, gde je u tamošnjoj kockarnici izgubio polovinu od 10.000 florina, ali se, za čudo, uzdržao od dalje igre kako bi kod voljene doputovao sa novcem. I tako, sedi on ujutru na Ratušnom trgu, a džepovi mu nabijeni zlatnicima. Jedan zlatnik mu je ispao iz džepa i on, umesto da ga podigne i vrati, ostavlja ga na klupi za sreću. A kad je posle šest godina sve izgubio na ruletu, sedeći na istoj toj klupi, setio se zlatnika ostavljenog za sreću i - našao ga! Taj momenat je, naravno, izmišljen, ali se u potpunosti uklapa u logiku biografije Dostojevskog.

Naslovnu ulogu igra Ženja Mironov, a ulogu histerične Marije Isajeve, prve žene Dostojevskog, tumači Čulpan Hamatova koja kaže da nijedan ruski pisac nije imao neki skladan i sređen život u braku koji bi mu omogućio da se u celosti posveti stvaralaštvu.

Lik Marije opisala je kao egoističnu, histeričnu ženu, pravu smetnju mužu koga odvlači od suštine njegovog života, pisanja, zahtevajući za sebe ogromnu pažnju i naklonost. Ona je neurotična, uvredljiva i čini sve, više nesvesno nego sa jasnim ciljem, da zagorča dane suprugu.

“Moja junakinja je ispijala krv Fjodoru Mihajloviču, godinama ga primoravajući na zajednički život. Ona je zloupotrebljavala činjenicu da su se upoznali u progonstvu, kada on odavno nije imao nikakvih kontakata sa ženom, pa su u početku njihovi odnosi bili lirsko-melodramski. Voleo je celim srcem, doveo je iz sibrske nedođije, robijaške nastambe Seipalatinska u Peterburg, a eto u šta se vremenom njihov brak pretvorio: u bračno izgnanstvo. U početku, posle povratka u Peterburg, autor ‘Zapisa iz mrtvog doma’, bio je pun nade u srećan brak, a rastao se sa Marijom Isaijevom kao s nekim drugim, zlim čovekom”, rekla je Hamatova.

Nakon razvoda sa Isajevom, Dostojevski je imao avanturu sa Apolinarijom Suslovom, posle čega se drugi put oženio, a žena njegovog života u pravom smislu reči postala je Ana Snitkina (igra je mlada glumica iz pozorišta “Lenkom” Ala Juganova), koja mu je rodila četvoro dece i stvorila idealnu atmosferu za njegovo stvaralaštvo.

B. Rakočević / SEEcult.org

Nina i Miodrag Stankovic
Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r