• Search form

23.05.2017 | 15:18

55 godina Muzeja 25. maj

55 godina Muzeja 25. maj

Muzej “25. maj” u Beogradu, jedan od retkih objekata potpuno očuvane originalne funkcije i namenske arhitekture iz perioda socijalističke Jugoslavije, obeležava 55 godina od kada je osnovan, kao poklon Grada Beograda tadašnjem jugoslovenskom predsedniku Josipu Brozu Titu. Povodom jubileja, pripremljen je specijalni program sa ekskluzivnom turom, a u slavu arhitekte tog zdanja Mihaila Mike Jankovića, autora niza drugih reprezentativnih objekata, poput stadiona Tašmajdan i Partizan i palata Srbija i Ušće, Skupština grada usvojila je inicijativu da Botićeva ulica ponese njegovo ime.

Jubilej Muzeja “25. maj” biće obeležen 24. maja od 18 sati ekskluzivnom turom za koju su mesta odavno popunjena, a obuhvata i odlazak do jednog od solitera naspram muzejske zgrade, koji su takođe delo Jankovića, i na čijem će vidikovcu učesnici imati priliku da čuju analizu najpoznatijih građevina tog čvenog arhitekte. Tura će biti nastavljena na muzejskom platou, gde će sa svojim projektom posetioce upoznati arhitekta Branislav Jovin, dok će o pojedinostima rada na mozaiku na pročelјu fasade više reći sin autora Bogdana Karanovića – fotograf Branislav Karanović. Tura se završava obilaskom unutrašnjosti Muzeja “25. maj” sa direktorkom Muzeja Jugoslavije Nedom Knežević, muzejskim savetnikom Momom Cvijovićem i profesorom Milanom Popadićem, a uključiće i gosta iznenađenja koji će, kao izuzetno blizak arhitekti Jankoviću, podeliti zanimlјive anegdote i sećanja iz njegovog života.

Objekat Muzeja “25. maj” svečano je otvoren 24. maja 1962. godine, a to zdanje i danas provocira i izaziva oprečne stavove stručnjaka i šire javnosti, kako svojim umetničkim oblikovanjem, tako i simboličnim vrednostima koje se za njega vezuju.


  Neda Knežević i Mom Cvijović

Iako je bio poklon Grada Beograda Titu za 70. rođendan, Tito je zapravo još 1954. godine inicirao njegovo osnivanje, a prema rečima Nede Knežević, posetio ga je svega tri puta.

“Svoje goste je uglavnom vodio u Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti”, rekla je direktorka MJ 23. maja novinarima, ističući da je Muzej “25. maj” otvoren prvenstveno da bi se u njemu izlagali pokloni koje je Tito dobijao - sve do početka 80-ih, kada ušao u sastav Memorijalnog centra “Josip Broz Tito”, a potom 1996. godine u kompleks Muzeja Jugoslavije.

Prema rečima muzejskog savetnika Mome Cvijovića, koji je u Muzeju “25. maj” proveo gotovo 40 godina, od dana osnivanja tog muzeja u zgradi nije ništa promenjeno - jedino je nestala stalna postavka, koja je postojala od 1962. godine do pole Titove smrti, odnosno 1982.

Tito je inicirao ideju osnivanja tog muzeja 1954. godine, kada se na satanku sa predstavnicima gradskih vlasti pobunio protiv predloga Vojske da se na tom prostoru grade stambeni objekti. tito e “rekao je da je planirao da se tu izgradi muzej. Tada nije imao mnogo poklona, jer je na čuvena putovanja krenuo tek posle Informbiroa, 1953. Najveći broj poklona koji je imao bile su štafete, pa je takav i muzejki fond bio. Od 2.200 eksponata, više od 1.200 su bile štafete. Muzej je u osnivanju i imao naziv Muzej darova, a tek kasnije dobio je ime ‘25. maj’, jer je i samim sadržajem ukazivao na tu najveću manifestaciju” – slet na Dan mladosti kojim je proslavljan Titov rođendan.

Iako se ne zna tačan broj posetilaca, Cvijović procenjuje da ih je do sada više od 20 miliona.


  Neda Knežević

Prema rečima Cvijovića, posetioci najbolje reaguju na izložbe iz muzejskih kolekcija, a obrnutu reakciju imaju kada vide “stvari koje nemaju veze sa Titom i tim periodom”.

Muzej “25. maj” je pritom najstariji namenski izgrađen muzejski objekat u Srbiji, čiji je autor posebno zanimljiv, jer je zaslužan i za niz drugih najmarkantijih objekata u Beogradu.

“Ne razmišljajući ranije o tome, shvatili smo da - kada upućujemo naše goste šta da obiđu u Beogradu, nabrajamo zgrade koje je Mika Janković radio. Ispada je je Mika Janković zaista bio dvorski arhitekta”, rekao je Cvijović, ističući i da se za Muzej “25. maj” može reći da je bio jedan od  “najjugolovenskijih objekata”, budući da su u njegovoj izgradnji učestvovali stručnjaci iz svih bivših republika SFRJ, a i materijal je stizao iz svih krajeva nekadašnje države. 

Slovenci su, kako je dodao, davali predloge za tekstil i venecijanere, ploče ispred muzejske zgrade su sa Brača…


  Fresko-slika Raula Goldonija

Muzej “25. maj” specifičan je i po tome što je jedan od retkih primera total dizajna u arhitekturi Beograda.
 
U centralnom holu dominira fresko-slika Raula Goldonija, naspram koje je mapa Titovih putovanja. Goldoni je sličnu fresku uradio i u centralnoj loži stadiona FK Partizan (nekadašnji stadion JNA), ali je ona, prema rečima Cvijovića, u lošem stanju.

U slavu Jankovića, povodom 40 godina od njegove smrti, Muzej Jugolavije pokrenuo je prošle godine i projekat “Prepoznavanje”, čije su autorke Neda Knežević i kustoskinja Marija Đorgović.

“Prepoznajemo u Muzeju neke vrednosti koje su davno prepoznate, ali i neke nove, dok upoznajemo mlađe generacije sa zgradom i eksponatima”, rekla je ona, ističući i da istoriju Muzeja “25. maj” krasi impozantan spisak izložbi iz zemlјe i inostranstva u periodu od 1978. do danas, kao i brojni međunarodni i domaći skupovi, seminari, predavanja i druge aktivnosti, te posete velikog broja državnika, poznatih ličnosti i delegacija.


  Mapa Titovih putovanja

U okviru projekta “Prepoznavanje”, na osnovu obimnog istraživanja i valorizacije stvaralaštva arhitekte Muzeja “25. maj”, Muzej Jugoslavije uputio je u maju 2016. godine Komisiji za spomenike i nazive trgova i ulica inicijativu da Botićeva ulica ponese ime Mike Jankovića (Mihailo Janković tako je potpisivao svoje projekte), što je ovih dana i prihvaćeno.

Rođen u porodici građevinara u Beogradu, Janković je sledeći oca, poznatog beogradskog arhitektu, diplomnirao 1936. godine na Arhitektonskom odseku Tehničkog fakulteta u Beogradu. Odmah po oslobođenju, 1945. godine, stupio je na dužnost projektanta JNA, a 1953. osnovao je projektantski atelјe Stadion, na čijem se čelu nalazio sve do smrti.

Remek-dela u njegovom opusu, pored Muzeja “25. maj”, jesu i stadioni FK Partizan i Tašmajdan, Palata Srbija (nekadašnja Palata federacije) i Palata Ušće (nekada Centralni komitet SKJ).

Pored tih građevina sportskog i javnog karaktera, kao arhitekta s najbogatijim radom u posleratnoj arhitekturi Beograda, Janković je projektovao i izveo, kao autor ili koautor, čitav niz stambenih i stambeno-poslovnih zgrada. Između ostalog - stambenu višestpratnicu na uglu Mileševske i Božidara Adžije, stambenu zgradu u Palmotićevoj 17, stambeno naselјe između Kablarske, Kuršumlijske i Sitničke ulice na Senjaku, stambenu višespratnicu u Dobačinoj 36, stambenu trospratnicu u Drinčićevoj 2-4, stambenu zgradu u Takovskoj ulici, naselјe u Ulici gospodara Vučića, poslovno-stambenu zgradu Svetlost u Francuskoj 11, stambenu zgradu u 27. marta 121, poslovno-stambenu zgradu sa supermarketom u Gospodar Jovanovoj, modnu kuću u Ulici Kneza Mihaila 8, vlastitu porodičnu vilu u Šekspirovoj ulici, kolektivnu stambenu trospratnicu u Gospodskoj 8-12 u Zemunu, stambeni soliter u Cvijićevoj 28, naselјe u Ulici 27. marta sa tri solitera na brojevima 36, 28 i 20…  Nјegovo delo je i adaptacija Doma JNA u Ulici braće Jugovića, kao i sportski park na Banjici sa igralištima za različite sportove i zgradom Fiskulturnog doma, kao i fontane ispred kafane Poslednja šansa na Tašmajdanu i ispred i u unutrašnjosti zgrade SIV-a.

Janković je dobitnik, zajedno sa Uglјešom Bogunovićem, prve Oktobarske nagrade Grada Beograda, koja je ustanovlјena 1956. godine, a nagrađen je za projekat Stadiona Tašmajdan. Za završetak zgrade SIV-a odlikovan je Ordenom rada s crvenom zastavom 1962. godine.

(SEEcult.org)

Zoran Popović, Comic, London, 1973
Video
13.11.2017 | 16:23

Kritika na delu predstavlja: UVUU i Galerija Reflektor

Galerija Reflektor u Užicu, koja je počela rad tokom proteklog leta u nekadašnjoj kasarni u Krčagovu, u organizaciji Udruženja vizuelnih umetnika Užica (UVUU), pauziraće tokom zime, a za proleće najavljuje nastavak ambiciozno planiranog programa.