Ako bismo svi malo utihnuli...
Glavni program 45. BITEF-a premijerno predstavlja i jednu festivalsku produkciju - plesnu predstavu “Ako bismo svi malo utihnuli” hrvatske koreografkinje Snježane Abramović Milković, koja obrađuje temu usamljenosti savremenog čoveka i kritikuje savremeno potrošačko društvo, gde odsustvo komunikacije, sebičnost i voajerizam nastanjuju pejsaž masovnih medija. Specijalno rađena za 45. BITEF sa plesačima Bitef dens kompanije, predstava “Ako bismo svi malo utihnuli” premijerno će biti izvedena 15. septembra u Ateljeu 212.
Glavni program 45. BITEF-a premijerno predstavlja i jednu festivalsku produkciju - plesnu predstavu “Ako bismo svi malo utihnuli” hrvatske koreografkinje Snježane Abramović Milković, koja obrađuje temu usamljenosti savremenog čoveka i kritikuje savremeno potrošačko društvo, gde odsustvo komunikacije, sebičnost i voajerizam nastanjuju pejsaž masovnih medija.
Specijalno rađena za 45. BITEF sa plesačima Bitef dens kompanije, predstava “Ako bismo svi malo utihnuli” premijerno će biti izvedena 15. septembra u Ateljeu 212.
Snježana Abramović rekla je na konferenciji za novinare 12. septembra da joj je izuzetno zadovoljstvo što ima priliku da predstavi svoj rad na BITEF-u.
Predstavu je opisala kao niz asocijativnih slika, odnosno prikaz temeljne usamljenosti kroz tri ženska sola.
“Čovek je danas ostao usamljen i pored interneta i veb komunikacije... U virtuelnom svetu živimo stilizovane živote”, rekla je Snježana Abramović, voditeljka Zagrebačkog plesnog ansambla.
Njena predstava ukazuje da u nedostatku komunikacije, voajerizmu u tuđu intimnost i sebičnosti samaštva, ostaje samo pitanje koje Felini postavlja na kraju filma “Glas meseca” (La voce della luna, 1990): “Ako bismo svi malo utihnuli, možda bismo nešto i razumeli” (Se tutti facessimo un po'di silenzio, forse potremmo capire).
Predlažući stoga beg od pandemonijuma savremenosti u tišinu, Snježana Abramović Milković osmislila je koreografiju za tu predstavu u saradnji sa Ognjenom Vučinićem, a pohvalila je ceo autorski tim i sve učesnike.
“U celoj regiji plesne predstave su uglavnom u maloj formi, a ovo je velika produkcija”, istakla je ona, izražavajući očekivanje da će predstava “Ako bismo svi malo utihnuli” imati svoj život i u regionu.
Prema njenim rečima, predstave su danas postale tržišna roba i stoga je teško probiti se na inostrano tržište.
Direktorka Bitefa Jelena Kajgo rekla je da će se u svakom slučaju raditi na tome da predstavu vidi publika što većeg broja festivala.
Jelena Kajgo potvrdila je i planove o osnivanju Beogradskog plesnog centra u bliskoj budućnosti - na lokaciji Beton hale.
Prema njenim rečima, taj projekat biće realizovan u kontekstu kandidature Beograda za evropsku kulturnu prestonicu 2020. godine.
Predviđena je velika scena u Beton hali, koja će biti i ogranak plesne akademije.
BITEF u 45. izdanju nudi 15 predstava u glavnom programu, od kojih je devet iz regiona, a počinje 13. septembra u Sava centru belgijskom predstavom “Prometej pejzaž II” Jana Fabra (Fabre), koji je na 18. BITEF-u 1984. godine dobio Gran pri za “Moć pozorišnih ludosti”.
Pod sloganom “Na usijanom limenom krovu”, glavni program 45. BITEF-a obuhvata i dela Franka Kastrofa i Hajnera Gebelsa, kao i predstave nekih od najprovokativnijih umetnika iz Slovenije, Hrvatske i Srbije, među kojima su i Oliver Frljić, Ivica Buljan, Ivana Sajko, Boris Liješević, Jožef Nađ, Selma Spahić...
I ove godine aktivan je festivalski blog, na kojem će biti postavljane fotografije i drugi materijali o programskim aktivnostima.
Sajt BITEF-a je www.bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno u OVDE
(SEEcult.org)
