Apeli za teatre u Mostaru
Mostarsko Narodno pozorište nedavno je zaključalo vrata zbog nedostatka finansijskih sredstava, a u velikoj krizi je i Hrvatsko narodno kazalište (HNK) u Mostaru najavilo je štrajk, što je za sada zabrinulo samo njihove kolege i dovelo do pokretanja nekoliko peticija na internetu, uključujući apel Direkcije Internacionalnog teatarskog festivala MESS u Sarajevu.
Mostarsko Narodno pozorište nedavno je zaključalo vrata zbog nedostatka finansijskih sredstava, a u velikoj krizi je i Hrvatsko narodno kazalište (HNK) u Mostaru najavilo je štrajk, što je za sada zabrinulo samo njihove kolege i dovelo do pokretanja nekoliko peticija na internetu, uključujući apel Direkcije Internacionalnog teatarskog festivala MESS u Sarajevu.
Direkcija MESS-a, koji je počeo 16. oktobra, pozvala je sve pozorišne umetnike, radnike i poklonike teatarske umetnosti da potpisivanjem peticije iskažu solidarnost sa Narodnim pozorištem i Hrvatskim narodnim kazalištem u Mostaru, koji su ostali bez finansijske podrške nadležnih vlasti.
Optužujući gradske i kantonalne vlasti Mostara, a posebno njihova ministarstva kulture, da su “bahatim i primitivnim odnosom prema kulturi i umetnosti prisilile najstarije mostarsko pozorište da nakon 60 godina uspešnog umetničkog rada zatvori vrata za publiku”, Direkcija MESS-a oštro je reagovala i povodom situacije u mostarskom HNK, navodeći da su zaposleni u tom teatru, u očajničkom pokušaju da skrenu pažnju domaće i svetske javnosti na svoju bezizlaznu finansijsku, prisiljeni da stupe u štrajk.
“Mi znamo da ste se vi na štrajk odlučili sa žaljenjem, jer je ‘spuštanje zavese pre završetka predstave’ nešto što svakom pozorišnom radniku i ljubitelju ove umetnosti teško pada, ali nam je jasno da vas je na ovaj korak prisilila pomahnitala etnostranačka politika koja već skoro godinu dana paralizuje vaš grad, a Vas i vaše sugrađane drži kao taoce”, poručila je Direkcija MESS-a.
Prema oceni Direkcije MESS-a, odnos mostarskih gradskih i kantonalnih vlasti prema pozorištima u Mostaru “liči na sistematski napad političkog primitivizma na kulturne institucije grada Mostara”.
Peticiju “MESS za Mostar” moguće je potpisati na adresi www.petitionspot.com/petitions/MESSZAMOSTAR
MESS je prethodno, povodom zatvaranja vrata Narodnog pozorišta, uputio odvojen oštar protest protiv “primitivnog i bezpametnog odnosa” gradskih i kantonalnih vlasti prema toj mostarskoj teatarskoj kući i pozvao ih da, u ime građana koji su ih izabrali, prekinu agoniju mostarskog Narodnog pozorišta, te da se prema kulturnoj baštini i izuzetnom umetničkom potencijalu koji Hercegovina i Mostar mogu ponuditi BiH, Evropi i svetu, napokon počnu ponašati kako to dolikuje civiliziranim zajednicama.
Mostar bi u protivnom, kako je navedeno, mogao uskoro da se nađe u situaciji koju najbolje opisuju reči pisca Avigdora Pawsnera: "Ako tražiš gde je pakao pitaj umetnika, ako nema umetnika onda si već u paklu”.
Na internetu je pokrenuta i posebna peticija za spas Narodnog pozorišta u Mostaru (www.gopetition.com/petitions/save-the-national-theatre-in-mostar.html), čiji potpisnici ističu da se, nakon 60 uspešnih godina, taj teatar ne sme ugasiti, te da je moralna obaveza svih da preduzmu sve što je moguće da se ta kulturna institucija koja decenijama obrazuje, animira i nadahnjuje mnogobrojnu publiku održi na životu.
“Stoga molimo gradsku upravu, vladu Hercegovačko-neretvanskog kantona, te nadležna državna tela Bosne i Hercegovine da učine sve šta je u njihovoj moći da Narodno pozorište u Mostaru spase od propasti. Verujemo da je ulaganje u Narodno pozorište neprocenjiv doprinos ne samo gradu Mostaru i svim njegovim građanima, već i ljudima Bosne i Hercegovine, te budućim generacijama i mnogobrojnim prijateljima Narodnog pozorišta i grada Mostara širom sveta”, navedeno je u tekstu peticije, koju je potpisalo više od hiljadu ljudi.
Grupa za podršku Narodnom pozorištu pokrenuta je i na Fejsbuku.
Mostarsko Narodno pozorište, osnovano pre 60 godina, prestalo je da radi 5. oktobra, nakon 12.000 izvedenih predstava, a uoči simboličnog zaključavanja zgrade tog teatra i njenog prekrivanja crnim plahtama, održana je “komemoracija” kojoj su prisustvovali mnogobrojni građani i ličnosti iz sveta kulture iz Mostara i BiH.
Narodno pozorište u Mostaru suočava se sa problemima od 2007. godine, kada je grad prebacio osnivačka prava na Hercegovačko-neretvansku županiju, ali ih ona nije preuzela. Narodno pozorište finansira se od tada grantovima iz županijskog budžeta, koji su ove godine manji za više od dve trećine u odnosu na pre dve godine.
Prema rečima direktora Narodnog pozorišta Mostar Šerifa Aljića, kako su preneli mediji u BiH, više nema osnovnih preduslova za rad te pozorišne kuće.
Izražavajući nadu da će prekid rada Narodnog pozorišta biti što kraći, Aljić je ocenio i da je reč o “podmuklom udaru na civilizaciju”.
Sarajevsko Narodno pozorište u međuvremenu je pozvalo kolege iz Mostara da prvu narednu predstavu odigraju u Sarajevu, a podršku su im pružile i mnogobrojne druge ustanove kulture i umetnici, među kojima su i reditelji Dino Mustafić, Šemsudin Gegić, Sulejman Kupusović i predsednik Kulturnog foruma BiH Ibrahim Spahić koji je, pozivajući na solidarnost sa Narodnim pozorištem, naveo da ni 60 godina postojanja i rada te kuće, ni njeno vrhunsko stvaralaštvo, ne predstavljaju “nikakvu vrednost za vlast koja se poigrava s pravima i interesima građana i njihovim institucijama kulture i umetnosti”.
“Vreme je da se promijene mesta na kojima se vešaju crne komemorativne zastave. Oni koji žive mimo interesa sugrađana i koji nemaju odgovornosti prema umetnicima moraju da shvate da se u teatru života, kao i na pozorišnoj sceni, na kraju moraju spustiti zavese i skinuti maske”, poručio je Spahić u apelu za spas mostarskog Narodnog pozorišta.
Reditelj Dino Mustafić, direktor MESS-a, izjavio je, povodom zatvaranja vrata Narodnog pozorišta, da je to za njega ‘jedan od najtužnijih dana u istoriji bh. teatra”.
Prema njegovim rečima, odnos vlasti prema mostarskom Narodnom pozorištu, koji je nazvao “brutalnim napadom”, znak je i opomena svim pozorišnim umetnicima i radnicima, kao i ljubiteljima umetnosti, da ne mogu i ne smu dalje ćutati pred činjenicom da pred njihovim očima, jedan za drugim, nestaju temelji njihove duhovnosti i građanske kulture.
Portparol vlade Hrvatsko-neretvanske županije Pero Pavlović izjavio je da je, uprkos krizi, za HNK i Narodno pozorište izdvojeno ove godine po 187.000 maraka (prošle po 220.000), što dovoljno govori, prema njegovim rečima, o tome da li se vlada brine ili ne o tim kućama. Navodeći i sam da se može raspravljati da li je to dovoljno, Pavlović je izjavio “Dnevnom listu” da bi bilo zanimljivo videti odnos drugih prema tim kulturnim institucijama, posebno kada je u pitanju Grad Mostar.
(SEEcult.org)
