Bijenale industrijske umetnosti
Bijenale industrijske umetnosti novi je umetnički, festivalski projekat Labin Art Expressa XXI (L.A.E), koji različitim vidovima, uz učešće gotovo stotinu hrvatskih i stranih umetnika, istražuje i predstavlja višeznačnost umetničko-industrijske sprege, kao i sam kontekst povezanosti umetnosti, nauke i tehnologije.
Tema prvog Bijenala industrijske umetnosti je “Utopija=Realnost”, a centralni događaj je izložba velikog nemačkog umetnika Jozefa Bojsa (Joseph Beuys), inspirisana njegovim projektom “Difesa della Natura”.
Nakon pilot izdanja 2014. godine, prvo redovno IAB biće održano od 2. marta do 30. septembra u Labinu, a biće otvoreno u KuC-u “Lamparna”, u okviru programa obeležavanja 95-godišnjice Labinske republike.
Osim u “Lamparni”, izložbe će biti postavljene i u drugim prostorima, te u kulturnim ustanovama (Narodni muzej Labin, Gradska Galerija Labin, Gradska knjižnica, Umjetnička škola Matka Brajše Rašana,...), a deo radova biće izložen i na drugim, otvorenim i zatvorenim, javnim prostorima širom grada.
Započet kao pilot projekat međunarodne bijenalne forme, IAB će se, u saradnji L.A.E. XXI s Gradom Labinom i Istarskom županijom, održavati svake dve godine u KuC-u “Lamparna”, ali i na drugim lokalitetima na Labinštini i Istri (Raša, Pula, Rovinj,..), a od 2020. godine i u samom bivšem rudniku uglja u Labinu i Raši, nakon njegove rekonstrukcije čiji je početak planiran u 2017. godini.
Selektor i kustos hrvatskog programa je Branko Franceschi, a međunarodnog baronica Lucrezia De Domizio Durini iz Italije.
Prema navodima organizatora, industrijska topografija cele Labinštine, te brojni drugi industrijski lokaliteti u Istri, poput brodogradilišta u Puli, uz kompleksnu društveno-političku pozadinu kulturnog nasleđa regije usko povezanog s njenim industrijskim razvojem, te budući in situ “Muzej rudarstva i industrije Istre” u bivšem labinskom i raškom rudniku uglja, upravo nameće potrebu za međunarodnom umetničkom manifestacijom vezanom uz širi pojam “industrijskog” u umetnosti (muzička, vizuelna, novomedijska, izvođačka…).
Tema Bijenala “Utopija=Realnost” ukazuje na činjenicu da sveopšta zatrovanost medijima, tehnološkim dostignućima i sve veća kriza socijalnih odnosa, paralelno s globalizacijom kao makrosocijalnim kontekstom kojim su ljudska prava i slobode u potpunosti marginalizovani, čine da sve donedavno zabavni naučno-fantastični filmovi, kao što su “Blade Runner”, “Alien”, “Matrix”, “Videodrom”… postaju sve više uverljiva realnost.
Razdoblje informacija u kojem živimo postepeno postaje razdobljem dezinformacija, pogrešnih i lažnih informacija, a superiorni sistemi pojedinaca sve više vladaju zatupljenom i nekritičnom masom, kreirajući svet mestom poslušnih suicidalnih zombija. Svet pritom postaje jedna od hiperrealnosti (Jean Baudrillard) u kojoj tehnnologije zabave, informacije i komunikacije osiguravaju iskustva mnogo angažovanija i bogatija nego ona koja pružaju scene banalne svakodnevnice, a i kodove i modele koji sačinjavaju svakodnevni život. Područje hiperrealnog (npr. medijske simulacije realnosti - Big Brother, TV sapunice, zabavni parkovi, trgovački centri i drugi potrošački rajevi, te ostali izleti u idealne svetove), realniji je od same realnosti, pri čemu modeli, slike i kodovi hiperrealnog uspostavljaju kontrolu nad mišlju i ponašanjem pojedinaca, naveli su Sanja Švrljuga i Dean Zahtila iz L.A.E. u obrazloženju koncepta Bijenala.
“Apokaliptična predviđanja smaka sveta, opasnosti od erupcija supervulkana, klimatske katastrofe, nuklearni ratovi, udari asteroida, opasnost pred zastrašujućim Novim svetskim poretkom, niz teorija zavere prema kojima vlasti tajno eksperimentišu na vlastitim građanima, tajna društva u saradnji s vanzemaljcima, nove tehnologije koje bi uskoro mogle dovesti do prve robotizovane vojske i elektronski kontrolisanog i manipulisanog ljudskog stanovništva... istina ili laž, spektakl ili kataklizma.... stanje ne-razlikovanja? Jedino što je izvesno, zajedničko svemu i lako se može iščitati, jesu paralizirajuće energije teskobe, straha, nepoverenja, nepravde, zabrinutosti i životna atmosfera stalne neizvesnosti. U takvom otuđenom životnom okruženju zastrašujuće inverzije kojom mašine sve više poprimaju ljudska obeležja, a ljudi postaju poput mašina, u toj deprimišućoj viziji novog sveta, ideja bega u podzemlje i ponovno stvaranje novog humanijeg, postkapitalističkog poretka jedino je izgledno rešenje. Stoga još donedavno romantičarska i nadrealistička ideja o labinskom Podzemnom gradu - kao pobuna protiv svega konvencionalnog, bezidejnog i malograđanskog u životu i umetnosti, koncipirana kao umetnički projekat dvojice vizionara (Krešimir Farkaš i Dean Zahtila – osnivači L.A.E.), danas poprima realne okvire da uskoro postane dominantan model društvenog života na globalnom planu.
Podzemni grad, uz sve slične projekte koji se pojavljuju na različitim stranama sveta nezavisni jedni od drugih, predstavlja realnu alternativu savremenom otuđenom, tehnokratskom društvu, a sistem povezanih podzemnih gradova kao svojevrsna postmodernistička Kapadokija, možda je i jedini način opstanka i preživljavanja čovečanstva s mogućnošću povratka izgubljenom izvoru i jedinstvu humanog društva.
Bijenale industrijske umetnosti zamišljeno je stoga kao nulta tačka budućeg Muzeja umetnosti i industrije Podzemnog grada XXI, te će deo izloženih dela, koja su već donirana Gradu Labinu, postati deo buduće stalne postavke, koji bi se dopunjavala. Pokretanje podzemnog muzeja savremene umetnosti (160 metara ispod površine zemlje) značajno bi obogatilo kulturno-umetnički život čitave Istre, Hrvatske i Evrope.
Dugoročno, IAB želi da stvori praktično-teorijski fundament na kojem bi se mogle nadograđivati dalje ideje razvoja kulture i umetnosti u poskapitalističkom svetu, ali prvenstveno značajno ubrzati izgradnju prvog, futurističkog Podzemnog grada, čime bi se (barem) na toposu Istre, a vjerujemo i mnogo šire, afirmisao temeljni koncept L.A.E: Utopija=Stvarnost, tj. stvaranje Novog Boljeg Postkapitalističkog Sveta vođenog heterotopijskim načelima, koji je sasvim moguć i ostvariv.
U selekciji Branka Franceschija, na prvom IAB učestvuju iz Hrvatske Marijan Molnar, Dragutin Trumbetaš, Momčilo Golub, Igor Grubić, Robert Šimrak, Tomislav Buntak, Toni Meštrović i Nadija Mustapić, Dalibor Martinis, Tihomir & Budimir - Kamarad Kunst Workers, Sanja Švrljuga, Krešimir Farkaš, Darko Bavoljak, Goran Škofić, Sandra Sterle i Marijan Crtalić.
U okviru posebnog programa biće predstavljena dokumentarna instalacija Damira Stojnića "Nucleart", video radovi Gordona Matta-Clarka iz SAD "Substrait - Underground Dailies", Zlatka Kopljara “K 13” i Matije Debeljuha "Grad od čelika", te dokumentarni film Gilda Bavčevića "Mreža solidarnosti".
Međunarodnu selekciju, uz Jozefa Bojsa, čine i umetnici iz Italije, SAD, Irske, Španije, Holandije, Austrije, Francuske, Belgije, Nemačke, Portugala, Turske, Japana, Kine, Poljske, Švajcarske, Grčke, Bosne i Hercegovine (Misard Šehić)...
Kao poseban program najavljena je izložba fotografija “Oltre l’Immagine”, čiji je kustos Giorgio D’Orazio iz Italije.
Na Bijenalu će se koristiti različite prezentacione forme u širokom rasponu od klasičnih (izložbe, koncerti, performansi, instalacije, projekcije...) do novomedijskih (akcije, ambijentalne umetničko-arhitektonske intervencije, interaktivne mixed media instalacije, hibridni performansi između virtualnog i stvarnog prostora, cyber space-kibernetički-hologramski-mašinski-robotski performansi itd.), čime bi različitim pristupima, poetikama i izvedbenim tehnikama bio predstavljen svojevrstan presek i aktuelno stanje jednog, kako za lokalne prilike, tako i globalno, nedovoljno obrađenog segmenta u umetnosti, sa tendencijom njegovog pretvaranja u prepoznatljiv kulturno-turistički proizvod (brend).
Izložbe i druge prezentacione aktivnosti biće popraćene katalogom Bijenala, te prigodno dokumentisane (audio-video-foto) radi formiranja baze podataka o “industrijskoj umetnosti”, ali i arhive - kolekcije radova putem otkupa i donacija, koji bi postali deo buduće stalne postavke planiranog “Muzeja umetnosti i industrije” u Podzemnom gradu XXI.
S obzirom da je takva vrsta manifestacija jedinstvena na području Hrvatske, ali i šire srednje-evropske regije, nadogradila bi dosadašnju lokalnu i regionalnu kulturno-turističku ponudu, istovremeno predstavljajući važan doprinos jačanju identiteta i kreiranju prepoznatljivosti bogate i u evropskim okvirima značajne industrijske baštine Istre. Dodatna vrednost Bijenala, kako ističu organizatori, ogleda se i u samom naglašavanju važnosti i neophodnosti očuvanja industrijske baštine radi transformisanja napuštenih industrijskih zgrada u javne, radne prostore za atraktivna kulturna, ali i druga društvena događanja.
Tokom održavanja IAB - sve do svečanog zatvaranja, biće održan niz pratećih programa (koncerti, filmske i video projekcije, performansi i akcije, prezentacije i predavanja…).
Pilot projekat Bijenala industrijskog dizajna održan je u jesen 2014. godine, a učestvovali su: Laibach (Slovenija), Kata Mijatović, Zlatko Kopljar, Dario Šolman, Damir Žižić i Kristian Kožul (Hrvatska), Zoran Todorović (Srbija), Autopsia (Češka), Mladen Miljanović (BiH), Carl Michael von Hausswollf & Thomas Nordanstad (Švedska), Anne Spalter (SAD), Jeremy Deller (Velika Britanija) i Atsuhiro Ito (Japan).
Bijenale se održava pod visokim pokroviteljstvom predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović.
(SEEcult.org)
