Bliskost sa sobom kroz skulpture Olge Jančić
Izložba skulptura Olge Jančić (1929-2012) otvorena je 11. februara u Muzeju savremene umetnosti (MSU) u Beogradu, koji time započinje ciklus posvećen radovima skulptorki iz svoje kolekcije.
Izložba obuhvata “Olga Jančić: Iskonsko u modernom”, kojom počinje ciklus “Umetnost i ličnost, skulptorke iz kolekcije MSUB”, obuhvata 20 skulptura u kamenu, drvetu, bronzi i aluminijumu. Poseban segment izložbe čine video snimci monumentalnih skulptura u slobodnom prostoru, postavljenih na Savskom keju u Beogradu, Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu i u parku u Vrnjačkoj Banji, kao i skulptura u bronzi u Kraljevu.
Autorka izložbe i ciklusa posvećenog skulptorkama dr Rajka Bošković, muzejska savetnica, podsetila je na reči Olge Jančič da je osećanje koje se javlja pri radu u kamenu, u momentima dobre koncentracije, čudesno. Olga Jančić govorila je i da je to osećaj “intenzivnijeg življenja nego u bilo kojoj drugoj situaciji – nešto blisko zalaženju u više sfere spoznaje života, dosezanja nekih njegovih novih vrednosti, nešto blisko vanvremenom, neka vrsta srodnosti sa molitvom ili himnom životu”. Naglasila je i da je to osećanje “bliskosti sa sobom, sa onim boljim delom sebe”.
“Ako se osvrnem na vreme koje sam provela u sagledavanju umetničkog opusa Olge Jančić, kao i na vreme provedeno na osmišljavanju postavke i koncepta ove izložbe, čini mi se da sam i sama u tom radu doživela taj osećaj bliskosti sa sobom. I u tom smislu, nadam se će ova izložba, a pre svega vrhunska ostvarenja Olge Jančić, i u vama podstaći iskru duboke bliskosti sa sobom, i to sa onim boljim delom sebe”, rekla je Rajka Bošković koja se obratila publici uz direktorku MSUB Marijanu Kolarić, dekan Fakulteta primenjenih umetnosti profesora i vajara Gorana Čpajaka, te državnog sekretara Ministarstva kulture Miodraga Ivanovića.
dr Rajka Bošković, autorka izložbe i ciklusa Umetnost i ličnost
Direktorka MSUB-a ukazala je na mnogobrojne teškoće sa kojima su se suočavale vajarke na ovim prostorima.
“Danas, reklo bi se da živimo u srećnim vremenima, kada žene nisu ograničene samo na to da budu inspirativni ili uzorni subjekti umetnosti, već su one te koje stvaraju umetnost u svoj slobodi i kreativnosti. Iako se u prošlosti dugo razmatralo šta podrazumeva biti vajar, od posedovanja neophodne fizičke snage za hvatanje u koštac sa materijalijma do bivanja autoritetom majstora nad pomoćnicima i praktičarima, a kada se tome dodaju i ekonomska ograničenja koja zahteva tradicionalna skupltura kao što je visoka cena livenja, postaje jasno da su postojale brojne prepreke sa kojima su se susretale žene vajari na putu svoje afirmacije. Ipak, mnoge žene ostavile su neizbrisiv trag u oblasti skulpture i zadivljujuć uspeh, imajući u vidu sa koliko teškoća, sa kakvim zakašnjenjem, i uz savladavanje kakvih prepreka i predrasuda su se žene probile u svet skuplture, odnosno u mediju koji je sve do sredine prošlog veka važio za dominantno muški”, rekla je Marijana Kolarić.
Rajka Bošković, Marijana Kolarić i Kristina Armuš, asistentkinja direktorke i kustoskinje izložbe
Povodom novog ciklusa posvećenog skulptorkama iz kolekcije MSUB, rekla je da je svrha tog projekta da podstakne razmišljanje o umetničkim putanjama žena vajara, kao i da podseti na doprinos autorki koje su obeležile skulpturu 20. i 21. veka u ovoj sredini.
Prema njenim rečima, brojni prateći programi tokom trajanja izložbe u vidu razgovora i predavanja, imaće za cilj da “otvore pitanja o poziciji, karijeri, praksi i vidljivosti žena vajarki, kao i recepciji njihovog rada”.
Olga Jančić, Veliki trinom, 1977, mermer, Savski kej, Beograd
Goran Čpajak je rekao da je Olga Jančić imala “vrlo iskren odnos prema stvaralaštvu”.
“Koristila je kamen kao materijal, i mislim da je taj materijal najprigodniji njenoj formi. Koristila ga je strpljivošću koja možda prevazilazi neke današnje okvire brzog života. Forme koja je ona postavila u umetničkom biću ovog grada, Srbije, i ovog područja, i danas se prepoznaju i provlače kod mladih generacija u njihovom nasleđu i budućem kreativnom životu”, istakao je Čpajak.
Marijana Kolarić i Goran Čpajak
Miodrag Ivanović je ukazao da je Olga Jančić pripadala “grupi umetnika koji su nakon Drugog svetskog rata svojim avangardnim idejama kreirali najvažnije impulse modernog strujanja naše umetnosti”.
“Sa nekolicinom vajara sa prostora tadašnje Jugoslavije ona je proširila opseg umetničkog delovanja van svoje sredine i izborila se za mesto unutar tokova zrele modernističke, ne samo srpske i jugoslovenske, već i evropske skulptoralne prakse. Autorka koju je još 1964. godine Herbart Rid uvrstio u ‘Istoriju moderne skulpture, tačnije njenu skulpturu „Udvojen oblik’, svakako je zaslužila da baš ona započne ciklus ‘Umetnost i ličnost’ i da posetioci izložbe Iskonsko u modernom, pogotovo oni mlađi, uživaju u upoznavanju sa jednim od najznačajnih skulptorskih opusa druge polovine 20. veka u srpskoj likovnoj umetnosti”, istakao je Ivanović, koji je zvanično i otvorio izložbu.
Miodrag Ivanović
Olga Jančić, rođena 1929. u Bitolju, a preminula 2012. u Beogradu, upisala je Vajarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu kao 16-godišnjakinja (1945-49). Petogodišnju specijalizaciju završila je u Majstorskoj radionici Tome Rosandića (1950-1954). Učestvovala je u osnivanju grupe Prostor 8 koja je prvi put priredila izložbu u javnom prostoru u Tašmajdanskom parku u Beogradu 1957.
Prvu samostalnu izložbu imala je 1959. godine u Umetničkom paviljonu u Beogradu. Iste godine dobila je nagradu za skulpturu na prvom Međunarodnom bijenalu mladih u Parizu. Izlagala je na više od 20 samostalnih i velikom broju grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Bila je u selekciji najznačajnijih izložbi jugoslovenskih umetnika u inostranstvu.
Tokom života organizovane su joj dve retrospektivne izložbe: u MSUB-u 1987. godine i u Muzeju “25. maj” 2005. godine.
Olga Jančić dobitnica je značajnih nagrada među kojima su: Politikina nagrada iz Fonda “Vladislav Ribnikar” (1977), nagrada za skulpturu na Oktobarskom salonu, (1984), Oktobarska nagrada Beograda za skulpturu, (1987) i druge.
Dela Olge Jančić zastupljena su u brojnim muzejskim kolekcijama u zemlji i inostranstvu, uključujući MSUB, Kuću legata u Beogradu, MSU u Zagrebu, Modernu galeriju u Ljubljani, MSU u Skoplju, muzeje moderne umetnosti u Beču i Aleksandriji i druge.
Svoju zaostavštinu poklonila je Gradu Beogradu koja se čuva u Kući legata.
Olga Jančić, Mali torzo , 1960, kamen, 35x25x28 cm
Olga Jančić, Medaljon 1961, aluminijum, 56x50x25 cm
Olga Jančić, Trinom I, 1976, mermer 32x39x25 cm
Izložba “Olga Jančić: Iskonsko u modernom” biće otvorena do 2. maja.
Izbor radova Olge Jančić nalazi se i u onlajn Galeriji umetnika portala SEEcult.org.
*Fotografije sa otvaranja: Bojana Janjić/MSUB
(SEEcult.org)
